Sign In

Повећање спољнотрговинског промета Републике Српске за 16,26% у првих шест мјесеци ове године

Објављено:

Праћење кретања и анализа спољнотрговинског промета представља важан извор података за економске анализе и пројекције економског развоја и раста Републике Српске са земљама свијета, а нарочито са државама са којима имамо највећи обим размјене. Према показатељима за првих шест мјесеци 2017. године то су земље ЕУ, које у укупном спољнотрговинском промету Републике Српске учествују са 60,01% и државе CEFTA-е које учествују са 18,42%.

Ако наведеним процентима додамо и Турску са којом БиХ, односно Република Српска, има потписан Уговор о слободној трговини, онда преко 80% (80,67%) спољнотрговинског промета Републике Српске отпада на државе са којим БиХ има потписане спољнотрговинске (мултилатералне и билатералне) уговоре.

Република Српска је у првих шест мјесеци 2017. године у односу на исти период 2016. године остварила:

  • Повећање спољнотрговинског промета за 16,26%,
  • Повећање извоза за 21,40%
  • Повећање увоза за 12,89 %
  • Повећање покривеност увоза извозом за 4,94 % и која је износила 70,44%, 
  • Смањење укупног дефицита за 23.191.000,00 КМ, који сада износи 685.350.000,00 КМ, што је најмањи дефицит у посматраном периоду од 2007 – 2017.

Поменути показатељи дјелују охрабрујуће и били би свакако још бољи да није било одређених нецаринских и административних баријера према БиХ, а тиме и Републици Српској. 

Република Српска је у првих шест мјесеци 2017. године у односу на исти период 2016. године, са државама потписницама CEFTA-е, остварила:

  • Повећање укупног спољнотрговинског промета у износу од  15,56%,
  • Повећање укупног увоза у износу од 8,28% ,
  • Повећање  укупног извоза у износу од 28,50% ,
  • Повећање покривености увоза извозом за 10,50 % и износила је 66,71 % ,
  • Смањење дефицита спољнотрговинске размјене за 31.237.000,00 КМ и износи 145.344.000,00 КМ.

Главни спољнотрговински партнери Републике Српске од  држава CEFTA-е су:  Србија (80,95%) и Црна Гора (9,51%), што укупно чини 90,46% укупне спољнотрговинске размјене са земљама  CEFTA-е.  

Спољнотрговинска размјена Републике Српске са државама CEFTA-е највећим дијелом зависи од размјене са Репубиком Србијом и сваки дисбаланс ове размјене у многоме утиче на укупну размјену  РС са земљама CEFTA-е:

Укупан спољнотрговински промет Републике Српске са Србијом у првих шест мјесеци 2017. године износио је 589.251.000,00 КМ и већи је за 65.655.000,00 КМ (12,54%) у односу на исти период 2016. године.

Укупан увоз Републике Српске у првих шест мјесеци 2017. године из Србије износио је 395.504.000,00 КМ и већи је за 26.240.000,00 КМ (7,11%) у односу на исти период 2016. године. Најзаступљеније тарифне главе кад је увоз из Србије у питању су: житарице, пластичне масе и производи од пластичних маса, производи од гвожђа и челика и производи на бази житарица, брашна, скроба или млијека.

Укупан извоз Републике Српске у првих шест мјесеци 2017. године у Србију износио је 193.747.000,00 КМ и већи је за 39.415.000,00 КМ (25,54%) у односу на исти период 2016. године. Најзаступљеније тарифне главе кад је извоз у Србију у питању су: електрична енергија, минерална горива, минерална уља и производи њихове дестилације, битуменске твари и минерални воскови, дрво и производи од дрвета, гвожђе и челик, производи од гвожђа и челика.

Покривеност увоза извозом у размјени са Србијом у првих шест мјесеци 2017. године износила је 48,99% и за 7,20% је већа него у истом периоду 2016. године. 

Укупан дефицит у размјени са Србијом у првих шест мјесеци 2017. године износио је 201.758.000,00 КМ и за 31.237.000,00 КМ је мањи него у истом периоду 2016. године.

У првих шест мјесеци 2017. године Република Српска је, од земаља CEFTA-е, остварила суфицит са Црном Гором, УНМИК Косовом, Молдавијом и Албанијом, док је дефицит остварила у размјени са Србијом и Македонијом. 

Укупан спољнотрговински промет Републике Српске са државама Европске Уније у првих шест мјесеци 2017. године у односу на исти период 2016. године већи је за 14,59%. Увоз Републике Српске из држава ЕУ у посматраном периоду већи је за 12,44%, а извоз је повећан за 16,82%.

Када су државе ЕУ у питању битно је напоменути да је од 01. јуна 2015. ступио на снагу Споразум о стабилизацију и придруживању, који је замијенио дотадашњи Привремени споразум, којим је успостављена зона слободне трговине између Босне и Херцеговине, односно Републике Српске и држава ЕУ. Од прве ратификације споразума (2008 године) па до потписивања и његове потпуне примјене спољнотрговински промет између Републике Српске и ЕУ имао је тенденцију раста без обзира на импликације глобалне свјетске кризе.

Покривеност увоза извозом Републике Српске за период јануар-јуни 2017. године у односу на државе ЕУ износила је 100,52% (повећање од 3,77% у односу на исти период 2016. године).

Укупан суфицит Републике Српске у првих шест мјесеци 2017. године у односу на земље ЕУ је 6.193.000,00 КМ, што је повећање за 40.363.000,00 КМ у односу на исти период 2016.године, када је био дефицит у износу од  34.170.000,00 КМ.

Главни спољнотрговински партнери Републике Српске од држава ЕУ су Италија, Њемачка, Хрватска, Словенија,Аустрија  и Мађарска.

Укупан спољнотрговински промет Републике Српске са Хрватском у првих шест мјесеци 2017. године износио је 306.139.000,00 КМ и већи је за 92.995.000,00 КМ (43,63%) у односу на исти период 2016. године.

Укупан увоз Републике Српске у првих шест мјесеци 2017. године из Хрватске износио је 102.579.000,00 КМ и већи је за 4.713.000,00 КМ (4,82%) у односу на исти период 2016. године. Најзаступљеније тарифне главе кад је увоз из Хрватске у питању су: дрво и производи од дрвета, гнојива, сирова кожа са длаком или без длаке (осим крзна) штављена кожа, електричне машине и опрема и њихови дијелови, апарати за снимање и репродукције звука, ТВ апарати и дијелови и прибор за те производе, фармацеутски производи.

Укупан извоз Републике Српске у првих шест мјесеци 2017. године у Хрватску износио је 203.561.000,00 КМ и и већи је за 88.282.000,00 КМ (76,58%) у односу на исти период 2016. године. Најзаступљеније тарифне главе кад је извоз у Хрватску у питању су: електрична енергија, минерална горива, минерална уља и производи њихове дестилације, битуменске твари и минерални воскови, намјештај, опрема за кревет (мадраци, јастучнице), лампе и друга свјетлећа тијела, монтажне зграде, дрво и производи од дрвета, обућа, камашне и слични производи и дијелови истих, рудаче, троске и пепели, производи од гвожђа и челика.

Покривеност увоза извозом у размјени са Хрватском, у првих шест мјесеци 2017. године, износила је 198,44% и за 80,65% је већа него у истом периоду 2016. године.

Укупан суфицит у размјени са Хрватском у првих шест мјесеци 2017. године износио је 100.982.000,00 КМ и за 83.569.000,00 КМ је већи него у истом периоду 2016. године.

У првих шест мјесеци 2017. године Република Српска остварила је суфицит са сљедећим државама ЕУ:  Хрватска, Аустрија, Словенија, Словачка, Холандија, Естонија и Малта.

Главни спољнотрговински партнери Републике Српске, од држава изван ЕУ и CEFTA-е, су: Русија, Кина, Турска,САД и Швајцарска. 

Укупан спољнотрговински промет Републике Српске у првих шест мјесеци 2017. године са осталим свијетом, искључујући земље CEFTA-е и ЕУ износио је 852.330.000,00 КМ, односно 21,57% укупног промета Републике Српске.

Главни спољнотрговински партнери Републике Српске, када су ове државе у питању, су Русија и Кина.  С тим у вези, примјетно је повећање извоза Републике Српске у Русију и то првенствено воћа и поврћа, што је свакако одраз санкција ЕУ према Русији.

Када је у питању спољнотрговинска размјена Републике Српске, активности на смањењу дефицита са земљама CEFTA и повећању обима спољнотрговинске размјене првенствено са земљама Европске уније и CEFTA-е, и даље треба да буду приоритетне.

Битно је нагласити да је у последњих једанаест година Република Српска у првих шест мјесеци 2017. године остварила најмањи дефицит и највећу покривеност увоза извозом.

Министарство трговине и туризма континуирано прати имплементацију Споразума у Републици Српској, како би се на вријеме реаговало у смислу предлагања мјера, за отклањање нецаринских и административних баријера које произилазе из Споразума а све у циљу бржег и једноставнијег  пословања у Републици Српској.



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.