Sign In

Обиљежава се Свјетски дан борбе против рака: “Ми можемо. Ја могу“

Објављено:

​Свјетски дан борбе против рака обиљежава се сутра, 4. фебруара, како би се подигла свијест о превенцији, дијагностиковању и могућностима лијечења рака. Ово је прилика да се грађани подсјете на одлазак на превентивне прегледе у циљу очувања и унапређења њиховог здравља те да се повећа опште знање о малигним болестима.

Слоган Свјетског дана борбе против рака у периоду од 2016. до 2018. године је "Ми можемо. Ја могу".

Наведени слоган има намјеру да истакне чињеницу да сви могу да предузму различите активности како би утицали на превенцију појаве малигних болести, али и на смањење утицаја малигних болести на појединце, породице и заједнице.

Малигне болести представљају значајан јавноздравствени проблем будући да не погађају искључиво обољеле појединце већ имају велики утицај на шири друштвени и економски развој.

Рак је један од водећих узрока смрти у свијету. Према подацима Свјетске здравствене организације, број новооткривених случајева малигних болести је у свијету у 2012. години износио 14 милиона, а број смртних случајева повезаних са малигним болестима је у истој години износио 8,2 милиона.

Tрећинa свих смрти узрокованих раком повезује се са пет водећих фактора ризика: висок индекс тјелесне масе, недовољни унос воћа и поврћа, недовољна физичка активност, конзумирање дувана и алкохола. Пушење представља најзначајнији фактор ризика за појаву рака јер узрокује око 20 одсто свих смрти повезаних са малигним болестима и 70 одсто смрти узрокованих раком плућа у свијету. Рак узрокован хепатитис Б вирусом, хепатитис Ц вирусом и хуманим папилома вирусом одговоран је за до 20 одсто смрти узрокованих малигним болестима у ниско и средње развијеним земљама.

Како у свијету, тако и у Републици Српској малигне болести имају велики јавноздравствени значај.

Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске, сваки десети пацијент лијечен у болници, хоспитализован је од малигних болести, нешто учесталије пацијенти женског пола (10,3 одсто) у односу на пацијенте мушког пола (9,5 одсто).

Међу 36.734 болнички лијечених пацијената обољелих од малигних болести у 2015. години најучесталије су малигне болести душника, бронха и плућа (3.960), малигне неоплазме дебелог и задњег цријева (3.225) и дојке (3.060). Због тумора мокраћне бешике у 2015. години је хоспитализано 1.181 пацијената, а због тумора простате 1.164 пацијента. Годишње се региструје 6.000 новообољелих од малигних болести, а код више од 3.000 умрлих основни узрок смрти је малигна болест.

Стопа инциденце за малигне болести за мушкарце износи 223 на 100.000 становника, а за жене 182 на 100.000 становника. Стопа смртности од малигних болести код мушкараца је 126 на 100.000 становника, а код жена 71 на 100.000 становника.

Влада Републике Српске је 2012. године усвојила Политику унапређивања здравља становништва Републике Српске до 2020. године. Један од циљева наведене Политике је контрола незаразних и заразних болести и унапређивање здравствене безбједности.

Контрола незаразних и заразних болести и унапређивање здравствене безбједности интензивира се посредством јачања здравственог система креирањем примарне здравствене заштите која управља ризицима за настанак незаразних болести, рано открива и третира малигне болести и пружа интегрисану здравствену заштиту.

У Републици Српској се Програм превенције и контроле незаразних болести, донесен од стране Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, спроводи од почетка 2004. године у свим домовима здравља, са циљем смањења смртности, обољевања и инвалидности од водећих незаразних болести, међу којима значајно мјесто заузимају малигне болести.

Малигне болести чије је рано откривање предвиђено овим програмом су: рак дојке, рак грлића материце, рак дебелог цријева и рак простате. Програм укључује обавезно упућивање жена од 25 до 60 година живота на обављање „PAPA“ налаза једном у три године, обављање мамографије код жена од 50 до 70 година живота једном у двије године и тест на окултно крварење за становништво изнад 50 година живота једном у двије године. Ови превентивни прегледи омогућавају да се болест открије у раној фази у којој је лијечење најуспјешније.

Подсјетимо се да је могуће утицати на превенцију малигних болести, њихово рано откривање и правовремено лијечење.

За постизање тог циља потребно је предузети одређене активности као што је усвајање здравих животних навика везаних за правилну исхрану, чешће обављање физичке активности, избјегавање конзумирања алкохола и дуванских производа, заштита од инфекција које проузрокују рак, избјегавање претјераноом излагању сунцу, те одлазак на редовне превентивне прегледе.                                                                                                                          



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.