Sign In

Почетак мјесеца борбе против алкохолизма и других зависности

Објављено:

​​Синдром зависности је скуп физиолошких, бихејвиоралних и когнитивних феномена који се појављују послије понављане употребе неке супстанце или групе супстанци. Синдром карактеришу: јака жудња за узимањем дроге, тешкоће у контроли употребе и поред штетних посљедица, пораст толеранције, приоритетна усмјереност ка дроги уз запостављење других активности и обавеза, а понекад и апстиненцијално соматско стање. Синдром зависности може изазвати и појединачна психоактивна супстанца (нпр. дуван, алкохол), група супстанци (нпр. опијати) или широки спектар фармаколошки различитих супстанци.

Једна од најчешће коришћених психо-активних супстанци и супстанци које узрокују зависност у Европи је алкохол. У многим данашњим друштвима, алкохолна пића су рутински дио друштвеног живота за многе становнике. У том контексту је лако превидјети здравствену и социјалну штету коју узрокује пијење алкохола. Алкохол је токсична и психоактивна супстанца која ствара зависност. Према подацима Свјетске здравствене организације конзумирање алкохола узрок је 3 милиона смртних случајева у свијету сваке године, као и обољевања и инвалидитета милиона људи. Свеукупно, 5,1% глобалног оптерећења болешћу и повредама се може приписати алкохолу. Конзумирање алкохола узрокује смрт и инвалидност у релативно раној животној доби. Алкохол је водећи фактор ризика за прерану смртност и инвалидитет међу онима старости од 15 до 49 година и узрок је 10 % свих смртних случајева у овој старосној групи. У старосној групи 20–39 година 13,5% укупних случајева смрти може се приписати алкохолу. Конзумирање алкохола је повезано са настанком низа психичких поремећаја и поремећаја понашања, настанком незаразних обољења као и повреда насталих усљед саобраћајних удеса и усљед насиља.  Ненамјерне и намјерне повреде, укључујући оне настале усљед саобраћајних несрећа, насиља и самоубистава, као и смртне повреде повезане са алкохолом, углавном у релативно млађим старосним групама, узрок су великог учешћа у глобалном оптерећењу болешћу које се приписује конзумирању алкохола. Употреба алкохола може штетити и другим људима, односно члановима породице, пријатељима, сарадницима и осталим особама у окружењу особе која конзумира алкохол. Поред здравствених посљедица, употреба алкохола узрокује значајне социјалне и економске губитке како појединцима тако и друштву у цјелини. Алкохол се често конзумира прије, заједно са или послије узимања друге психоактивне супстанце.
Према процјени Свјетске здравствене организације из 2017. године у 2016. години 271 милион људи, или 5,5 % глобалне популације од 15 до 64 године живота је користило дрогу, што је за 30 процената више у односу на 2008. годину, када је 210 милиона људи користило дрогу. Дрога која се највише користи у свијету је и даље канабис и процјењује се да је 188 милиона људи  у свијету користило ову дрогу у 2016. години. Употреба дрога представља значајан узрок смртности код одраслих који се може избјећи. У Европи, вјероватноћа смрти код особа које користе опиоиде је између пет и 10 пута већа него код њихових вршњака истог узраста и пола. Главни узрок смрти за високоризичне кориснике дрога је предозирање. Европска агенција за мониторинг дрога процјењује да је у Европској унији 2017. године било најмање 8.238 смртних случајева усљед предозирања. Међутим, важни узроци смртности у овој групи су и узроци смрти који су посредно повезани са употребом дрога, попут инфекција, несрећа, насиља укључујући убиства и самоубиства. Болести јетре,  хроничне болести система за дисање као и болести система крвотока су честе код оних који конзумирају дрогу  и чине повећан удио у смртности код старијих и хроничних корисника дрога. Број људи који убризгавају дрогу широм свијета износио је 11,3 милиона у 2017. години. Они имају повећан ризик од смртног предозирања и несразмјерно су погођени крвно преносивим болестима као што су вирус хумане имунодефицијенције и хепатитис Ц. Свјетска здравствена организација процјењује да је око 585.000 људи у свијету умрло од посљедица употребе дрога у 2017. години, више од половине тих смрти је настало усљед нелијеченог хепатитиса Ц који је довео до рака јетре и цирозе, а скоро трећина случајева смрти је настала због душевних поремећаја и поремећаја понашања, поремећаја узрокованих употребом дрога. Двије трећине смрти због душевних поремећаја и поремећаја понашања узрокованих употребом дрога односило се на употребу опиоида. Злоупотреба дрога представља глобални проблем, који захтијева међународну сарадњу и интердисциплинарну и мултисекторску акцију. Превенција је најбоље средство за борбу против болести зависности.
Дана 25. септембра 2015. године, државе чланице Уједињених нација усвојиле су низ циљева за окончање сиромаштва, заштиту планете и осигуравање просперитета за све у оквиру нове агенде одрживог развоја. Нови циљеви одрживог развоја Уједињених нација (eng. Sustainable Development Goals) замјењују Миленијумске развојне циљеве (eng. Millennium Development Goals) и састоје се од 17 циљева. Потциљ 3.5, трећег циља одрживог развоја посвећен је злоупотреби супстанци, одражавајући глобалну свијест да је постизање здравог живота и благостања за све узрасне групе тешко могуће без јачања превенције употребе психоактивних супстанци и пружања третмана поремећаја узрокованих употребом супстанци свима онима којима је потребaн.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.