Sign In

Свјетска седмица свјесности о антибиотицима

Објављено:

​​Поводом обиљежавања Свјетске седмице и дана свјесности о антибиотицима у Бањалуци је данас одржан Симпозијум под називом "Промјене не могу чекати", чији је циљ подизање свијести грађана да ови лијекови морају да се користе на одговоран начин. 

Ирена Шпегар-Дробац, руководилац Одсјека за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске рекла је да у Републици Српској постоји законски и програмски оквир, који се односе и на питања у вези са антимикробном резистенцијом, те навела Закон о здравственој заштити, Закон о заштити становништва од заразних болести, те Програм контроле антимикробне резистенције.
"Резистенција може бити урођена и стечена и то је свјетски растући проблем према којем треба имати мултидисциплинарни проступ", навела је Шпегар-Дробац, додајући, између осталог, да у Републици Српској постоји и Комисија за контролу антимикробне резистенције, која је мултидисциплинарна по саставу.
Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић навео је да су многа професионална удружења, као што су Удружења доктора породичне медицине, те овај факултет, сачинили бројне смјернице и водиче за рационалну употребу антибиотика, "од упала грла до комплексних бактеријских инфекција".
"Када су у питању мала дјеца, понекад родитељи и на благо повишену температуру реагују веома бурно, сматрајући да дијете треба добити антибиотик. Свака кутија антибиотика прописана дјетету у раном развоју може касније имати тешке посљедице по његов имуни систем, на појаву различитих алергијских стања, па чак и до опструктивних болести плућа којих у посљедње вријеме можемо повезати са примјеном или раном употребом антибиотика која није била оправдана", навео је Шкрбић.
Он је оцијенио да се у Републици Српској знатно мање користе антибиотици у односу на земље у окружењу, те два и по пута мање него у Грчкој или Турској.
Вршилац дужности директора Института за јавно здравство Републике Српске Бранислав Зељковић навео је да је тендеција потрошње антибиотика у паду и у односу на све лијекове антибитоци чине проценат од 2,25 одсто. 
„То нас охрабрује, али имамо још посла да тај проценат буде снижен", додао је Зељковић.
Шеф Канцеларије Свјетске здравствене организације у БиХ Виктор Олшавски рекао је да се ова канцеларија годинама бори да се подигне свијест људи о опасности која пријети од резистенције на антибиотике, додајући да корисници антибиотика морају слушати савјете доктора, без чије препоруке га не треба употребљавати, нити их узимати ако су прописани неком другом.
"Антибиотици су једно од највећих достигнућа модерне медицине, али проблем је у томе што микроорганизми, као што су то бактерије, имају способност развијања отпорности на антибиотике. Уколико не будемо пажљиви и опрезни у кориштењу антибиотика, може се десити да се изгуби то оружје", истакао је Олшавски.
Он је навео да усљед резистентности на антибиотике у свијету годишње умре око 700.000 лица од инфекција које изазивају микроорганизми, од чега је 33.000 смртних случајева је у Европи.

Штa је aнтимикробна резистенција?

Антимикробна резистенција се догађа када се микроорганизми (попут бактерија, гљивица, вируса и паразита) промијене након изложености антимикробним лијековима (попут антибиотика, антифунгалних лијекова, антивирусних лијекова, антималаријских лијекова и антхелминтика). Као резултат тога, ови лијекови престају дјеловати, а инфекције се задржавају у тијелу, повећавајући ризик од ширења на друге.
Микроорганизми који развијају отпорност на антимикробне лијекове понекад се називају и  “супербугс”. 

Зашто је антимикробна резистенција глобална брига?

Појављују се и шире се нови механизми отпорности који пријете нашој способности лијечења уобичајених заразних болести и као посљедицу имају продужење болести, инвалидност и смрт.
Без ефикасних антимикробних средстава за превенцију и лијечење инфекција, медицински поступци попут трансплантације органа, хемотерапије малигних болести, лијечења дијабетеса и великих хируршких интервенција (на примјер, царских резова или замјена кукова) постају врло високи ризик.
Антимикробна резистенција, такође, повећава трошкове здравственог система јер је везана за дужи боравак у болницама и за потребу интензивније његе.
Антимикробна резистенција доводи у питање успјех Миленијумских развојних циљева, а сада угрожава постизање циљева одрживог развоја.

Што убрзава настанак и ширење антимикробне резистенције?

Антимикробна резистенција се природно појављује с временом, обично кроз генетске промјене. Међутим, злоупотреба и прекомјерна употреба антимикробних средстава убрзава овај процес. На многим мјестима антибиотици се неумјерено користе и злоупотеребљавају (и у лијечењу људи и и у лијечењу животиња) и често се дају без стручног надзора. Примјери такве злоупотребе укључују узимање антимикробних лијекова за вирусне инфекције попут прехладе и грипа и давање антимикробних лијекова животињама и рибама као промоторима раста.
Антимикробно отпорни микроорганизми налазе се у људима, животињама, храни и спољној средини (у води, земљи и ваздуху). Они се могу ширити између људи и животиња и од особе до особе. Лоша контрола инфекције, неадекватни санитарни услови и непримјерено руковање храном потичу ширење антимикробне резистенције.
Глобалне иницијативе за надзор антимикробне резистенције
Глобални надзор кључан је за разумијевање утицаја антимикробне резистенције на јавно здравље, привреду и цијела друштва. Влада Шведске и Агенција за јавно здравство подржавају спровођење глобалног програма који је покренула Свјетска здравствена организација.

Сарадња СЗО-е на сузбијање ширења антимикробне резистенције

У априлу 2016. године, Јединица за антибиотике и сузбијање инфекције именована је као центар за сарадњу са Свјетском здравственом организацијом за сузбијање резистенције на антимикробне лијекове која има за циљ развити стратегију глобалног сузбијања антимикробне резистенције с фокусом на спровођење надзора. Кључна активност у овом раду је помоћ Свјетској здравственој организацији у покретању Глобалног система надзора над антимикробном резистенцијом (енглески: Global Antimicrobial Resistance Surveillance System - GLASS) , укључујући управљање израдом приручника за рану имплементацију.  Овај приручник говори о раној фази примјене Глобалног система надзора над антимикробном резистенцијом, усредсређујући се на надзор резистенције код уобичајених бактеријских патогена код људи. Коришћење ове публикације је предвиђено за здравствене раднике и здравствена институције одговорне за надзор над антимикробном резистенцијом. Приручник описује GLASS стандарде и описује мапу пута за имплементацију система у периоду од  2015.  до 2019. године. Даљњи развој GLASS засниваће се на лекцијама наученим у овом раздобљу. Центар за сарадњу Свјетске здравствене организације такође пружа техничко знање и људске ресурсе за остварење планова надзора који су наведени у Глобалном акционом плану за борбу против антимикробне резистенције.

Глобални акциони план за борбу против антимикробне резистенције

Глобални надзор антимикробне резистенције је камен темељац у раду на спречавању даљег ширења отпорних организама, као и чињеница да овај проблем има мултисекторски и глобални значај. Глобални акциони план за борбу против антимикробне резистенције, који су државе чланице Свјетске здравствене организације усвојиле на Свјетској здравственој скупштини 2015. године, важан је корак за глобални рад на борби против резистенције. Шведска влада и Агенција за јавно здравство подржавају Свјетску здравствену организацију у спровођењу Глобалног акционог плана за борбу против антимикробне резистенције с нагласком на глобални надзорни капацитет, системе и стандарде. У том контексту, Агенција за јавно здравство била је домаћин техничког састанка на високом нивоу 2014. године, на којем су учесници изразили снажну опредијељеност за развој Глобалног система надзора над антимикробном резистенцијом.

Координација за јачање надзора над антимикробном резистенцијом

Шведска је такођер активна чланица Глобалне агенде здравствене безбједности, иницијативе за мултилатерални и мултисекторски приступ за јачање глобалног капацитета и капацитета држава за спречавање, откривање и реаговање на пријетње од заразних болести, укључујући готово 50 држава, међународне организације и невладине организације. Агенција за јавно здравство води рад у подгрупи за надзор у оквиру акцијског пакета за антимикробну резистенцију, једног од 11 пакета, а све с петогодишњим циљевима. Циљ рада унутар подгрупе је координација сарадње и подршке земљама, с нагласком на имплементацију GLASS. До данас је у подгрупи  за надзор учествовало 13 земаља и организација.

Активности у Републици Српској

Стратешки оквир чине: Политика унапређивања здравља становништва у Републици Српској до 2020. године, Политика лијекова у Републици Српској, Програм контроле резистенције на антимикробне лијекове у Републици Српској од 2016 до 2020. године, и Програм мјера за спречавање и сузбијање, елиминацију и ерадикацију заразних болести за подручје Републике Српске.
Законски оквир за контролу антимикробне резистенције је прописан кроз: Закон о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15) и Закон о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 90/17), који дефинишу антимикробну резистенцију, послове и обавезе референтне лабораторије, начин пријављивања, Правилник о садржају програма и мјерама за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција („Службени гласник Републике Српске“ бр. 22/13). 
Свјетска седмица свјесности о антбиотицима (енглески: World Antibiotic Awareness Week -WAAW) одржава се сваког новембра и има за циљ повећање глобалне свијести о отпорности на антибиотике и потицање најбољих пракси међу општом јавношћу, здравственим радницима, докторима који прописују лијекове и доносиоцима политика како би се избјегло даље појављивање и ширење резистенције на антибиотика.
Ове године ће се обиљежити у свим дијеловима свијета од 18. до 24. новембра са мотом „Пажљиво рукуј антибиотицима“.​



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.