Sign In

Свјетски дан борбе против пушења – Свјетски дан без дувана, 31. мај

Објављено:

​​Сваке године, 31. маја, Свјетска здравствена организација (СЗО) заједно са својим чланицама и партнерима обиљежава Свјетски дан борбе против пушења - Свјетски дан без дувана, истичући најважније здравствене, економске и друге ризике који су повезани са употребом дувана, те је овисност о пушењу сврстала међу болести.

Према СЗО, пушење је водећи превентабилни фактор обољевања и умирања у свијету и управо зато сваког 31. маја земље широм свијета заговарају доношење политика за смањење потрошње дувана и дуванских производа, те повећање свјесности о негативним посљедицама које употреба дувана доноси.

СЗО сваке године обиљежавању Свјетског дана борбе против пушења посвећује посебну тему за заговарање/кампању, а у 2018. години тема кампање се односи на дуван и болести срца под називом „Изабери здравље, не дуван“. Циљ те кампање је повећање свјесности о повезаности између употребе дувана и настанка кардиоваскулатних болести (КВБ), укључујући и мождани удар, који у комбинацији представљају водећи узрок смрти у свијету. 

Према СЗО, глобална дуванска епидемија сваке године узрокује умирање 7 милиона људи, при чему око 900 хиљада људи умире због изложености дуванском диму и индиректном удисању дуванског дима (6% жена и 12% мушкараца умире због употребе дувана или удисања дуванског дима). а предвиђа се да ће до 2020. године од пушења годишње умирати чак 20 милиона људи Само по себи пушење повећава ризик за настанак кардиоваскулатних болести, а када је удружено са другим факторима ризика као што су употреба алкохола, физичка неактивност, нездрава исхрана и сл., овај ризик се знатно повећава. Употреба дувана доводи до повећања крвног притиска, пушење повећава склоност згрушавања крви, смањјује вриједности «доборог» холестерола, те смањује толеранцију на друге болести. Употреба дувана је посебно ризична за популацију особа до 50 година живота, гдје је релативни ризик за развој коронарне срчане и других болести знатно већи него код особа од 50 и више година живота. Посебан ризик за кардиоваскуларно здравље жена представља пушење и употреба оралних контрацептива.

Посматрана по регинима Свјетске здравствене организације највећа учесталост пушења је у Европском региону, око 31%, а најмања у региону Афганистана, око 10%. Према резултатима истраживања здравља становништва Републике Српске, које је 2010. године провео Институт за јавно здраство Републике Српске, преваленција пушења у популацији становништва изнад 18 година била је 28,7% (37,5% мушкараца и 28,7% жена), док је према резултатима Глобалног истраживања пушења (2013. година) код младих узраста од 13 до 15 година преваленца пушења била 7,9% (8,6% код дјечака и 7,1% код дјевојчица). Према резултатима наведених истраживања пушењу је на јавном мјесту било изложено 80,7% одраслих становника Републике Српске, док је 53,6% одраслих било изложено пушењу на радном мјесту. Дуванском диму у властитој кући који потиче због пушења родитеља или других чланова породице било је изложено 59,0% младих узраста 13-15 година.

Према подацима Института за јавно здравство болести система крвотока су са 49,53% биле водећи узрок умирања у Републици Српској у 2016. години (стопа умирања била је 597,83 на 100.000 сановника). Након малигних обољења, болести система крвотока представљале су најчешћи разлог хоспитализације, односно болничког лијечења мушкараца (5,75%) и жена (5,09%) у Републици Српској.

СЗО истиче да од једне милијарде пушача у свијету, више од 80% живи у земљама са ниским и средњим дохотоком, гдје је и терет болести повезаних са употребо дувана највећи. Резултати бројних студија указују на обрнут однос дохотка и преваленције употребе дувана и повезаних посљедица, што додатно утиче на издатке у кућанству и за посљедицу има осиромашење великог броја пушача и њихових породица.

Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске ће наставити да активно ради на превенцији пушења и смањењу фактора ризика за здраље који су повезани са пушењем.​



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.