Sign In

Свјетски дан борбе против AIDS-а, први децембар

Објављено:

​На иницијативу Свјетске здравствене организације и Генералне скупштине Уједињених нација од 1988. године широм свијета се обиљежава први децембар - Свјетски дан борбе против AIDS-а (Acquired Immunodeficiency Syndrome - Синдром стечене имунодефицијенције). Обиљежавање Свјетског дана борбе против AIDS-а има за циљ скретање пажње јавности на значај проблема и сјећање на све људе који су умрли од посљедица AIDS-а. Смањење броја особа обољелих од AIDS-а је и даље високо на листи циљева одрживог развоја и глобалних приоритета за дјеловање.

Овогодишња тема обиљежавања Свјетског дана борбе против AIDS-а је „Упознај свој статус“.

Иако је у последњој декади на глобалном нивоу постигнут значајан напредак у превенцији заражавања HIV-ом (Human Immunodeficiency Virus - вирус хумане имунодефицијенције) и у третману AIDS, те је број особа инфицираних HIV-ом у сталном опадању, потреба за бољом превенцијом HIV-а и бољим третманом AIDS-а и даље је веома изражена. Према подацима Свјетске здравствене организације крајем 2017. године у свијету је било 36,9 милиона особа заражених HIV-ом, док је у току 2017. године HIV дијагностикован код 1,8 милиона особа. Кључне популације које су под повећаним ризиком за HIV су ињекциони корисници дрога, мушкарци који имају секс са другим мушкарцима, мигранти, сексуални радници и њихови клијенти. 

Вирус хумане имунодефицијенције уништава и омета функцију имуних ћелија, па заражени људи постепено постају имунодефицијентни. Функција имуности се обично мјери помоћу броја такозваних ЦД4 ћелија. Имунодефицијенција доводи до повећане осјетљивости за развој широког спектра инфекција и малигних обољења против којих људи са здравим имунолошким системом могу да се изборе. Узнапредовала фаза инфекције HIV-ом је AIDS, који се може развити у периоду од двије до 15 година након заражавања, што је индивидуално. AIDS је дефинисан развојем одређених малигних обољења, инфекција или других озбиљних клиничких манифестација.

Кључни приступ превенцији HIV-а и третману AIDS-а су: доступност и редовна употреба кондома; доступност програма смањења штете (размјене игала и шприца); тестирање крви у јединицама за трансфузију крви; доступност тестирања и редовно тестирање на HIV и друге полно преносиве болести; употреба антиретровирусних лијекова за: превенцију, профилаксу прије излагања за HIV негативног партнера, профилаксу послије излагања, превенцију преноса HIV-а са мајке на дијете и лијечење HIV серопозитивних особа.
  
Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске HIV инфекција у Републици Српској нема размјере епидемије и мања је од 1% у општој и 5% у популацији под повећаним ризиком. У Републици Српској су, до сада, регистроване 122 особе заражене HIV -ом. Од укупног броја регистрованих, у 2018. години је пријављено девет HIV позитивних особа, од којих су три обољеле од AIDS-a. Најучесталији пут преноса HIV инфекције је хетеросексуални контакт (48%), а затим хомо/бисексуални контакт (35%). У Републици Српској је доступна антиретровирусна терапија. Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске тренутно је на Клиници за инфективне болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске на лијечењу 56 особа.

Тестирање на HIV је једна од превентивних мјера која се савјетује особама које су биле изложене и најмањем ризику за инфицирање HIV-ом, како би у што краћем временском периоду сазнале свој HIV статус и, по потреби, добиле потребне савјете и лијечење. Тестирање на HIV омогућује правовремено лијечење, дужи и продуктивнији живот. У Републици Српској се, у склопу редовних активности, спроводи епидемилошки надзор и лијечење особа са HIV/AIDS-ом. 



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.