Sign In

Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге

Објављено:

Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге се обиљежава од 1987. године, када је Скупштина Уједињених Нација одлучила да се овај дан посвети борби против дрога са циљем подизања нивоа свијести и осјећаја одговорности о штетности дрога и неопходним превентивним активностима у циљу сузбијања, не само употребе него и илегалног тржишта дрога.  

Злоупотреба дрога и зависност о дрогама је психолошки и социјални проблем који захвата све већи број младих људи, оштећује здрав потенцијал индивидуе и доводи до озбиљних поремећаја функционисања на нивоу можданих функција појединца, што се свакако рефлектује и на заједницу у којој живи. Комисија Уједињених Нација за дроге и криминалитет (United Nations Office on Drugs and Crime-UNODC) која прати тржиште дрога процјењује  да је Балканска рута један од главних трговинских подручја која везују Афганистан са источним и западним земљама Европе.

Употреба психоактивних супстанци може довести до синдрома зависности – начина понашања, когнитивних и физиолошких појава које се развијају након поновљене употребе супстанци и које обично укључују снажну жељу за поновним узимањем дроге, отежаном контролом њихове употребе, констатном употребом упркос штетним последицама. Виши приоритет се даје употреби дрога него другим активностима и обавезама, а карактерише се и повећањем толеранције, и појавом апстиненцијалног синдрома.

На основу података Института за јавно здравство Републике Српскe закључно са 31.12.2017. године у Републици Српској је регистровано 534 лијечених зависника (486 мушкараца и 48 жене). Просјечна старост лијечених зависника је 37 година живота (37 година за мушкарце и 34 за жене). Међу лијеченим зависницима, најзаступљенији су хероински зависници (87 одсто) а највећи проценат зависника (32,2 одсто) се налази у узрасној категорији од 30 до 34 године живота. 
Међу водећим етиолошким факторима за развој зависности истиче се утицај микросоцијалне околине на коју породица није утицала (друштво, партнер), незнање и крива процјена самоконтроле, те породична патологија повезана са обољењима зависности. 

Почетак првог експериментисања је у највећем проценту одређен знатижељом (22,7 одсто), утицајем вршњака или партнера (15 одсто) и забавом (14,7 одсто). Превентивни програми у заједници у чијој основи је едукација школске дјеце и младих о ризицима и обољењима повезаним са употребом дрога, те дугорочном неспособности коју дроге узрокују су приоритетни начини подизања свијести о значају штетности дрога и сузбијању коришћења дрога.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о усвајању оперативног плана за реализацију Стратегије над опојним дрогама и сузбијања злоупотребе опојних дрога у Републици Српској за 2018. годину.

Кључна поља дјеловања обухваћена наведеним планом су: смањење потражње опојних дрога; смањење понуде опојних дрога; унапређење координације активности на сузбијању злоупотребе опојних дрога; унапређење сарадње између Републике Српске и Федерације БиХ и међународне сарадње у борби против злоупотреба опојних дрога и праћење, информациони систем, истраживање и евалуација у области злоупотреба опојних дрога.

Смањење потражње опојних дрога представља скуп свеобухватних мјера и активности које имају за циљ смањење броја корисника кроз јачање примарно-превентивног и васпитно-образовног рада са младима у циљу њихове заштите, затим јачање механизама одлагања првог контакта и што ранијег откривања почетних конзумената опојних дрога као и осигурање адекватних здравствених и психо-социјалних капацитета рехабилитације и социјалне интеграције зависника у циљу смањења рецидива. Области дјеловања за смањење потражње су примарна превенција, рано откривање и ране интервенције, лијечење, рехабилитација и социјална реинтеграција, програми смањења штете те едукација. 

Смањење понуде опојних дрога подразумијева ефикасне и адекватне мјере у циљу смањења производње, трговине и дистрибуције опојних дрога и прекурсора, спречавање организованог криминала и „прања новца“ стеченог у трговини опојним дрогама. 

Циљеви за остваривање смањења понуде опојних дрога су подизање нивоа стручног знања професионалаца (полиција, царина, судови, тужилаштва) у области злоупотреба опојних дрога, унапређење правне регулативе у овој области и њено усклађивање са међународним законима и конвенцијама, јачање сарадње институција у спровођењу закона и  истрага криминалних радњи у вези са опојним дрогама, јачање контроле и кажњавање илегалне производње опојних дрога и прекурсора дрога, јачање контроле и кажњавање илегалног увоза, извоза и илегалне трговине опојних дрога и прекурсора дрога, јачање контроле и кажњавање организованог криминала и „прања новца“ стеченог илегалном трговином опојним дрогама.

Oперативни план се на приједлог Комисије за сузбијање злоупотребе опојних дрога Републике Српске доноси на годишњем нивоу и произилази из Стратегије надзора над опојним дрогама и сузбијање злоупотребе опојних дрога у Републици Српској  за  период 2016 - 2021. године. Носиоци активности предвиђених оперативним планом су  бројне релевантне институције и организације задужене за област здравља, социјалне заштите, полиције, правосуђа, образовања, породице, спорта, удружења грађана итд.



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.