Sign In

Интервју министра Златана Клокића за „Глас Српске“

Објављено:

Република Српска је опредијељена да јача мрежу својих представништава у иностранству, а у наредном периоду потребно је размислити и о оснивању нових, прије свега у Италији, Швајцарској и Кини, рекао је у интервјуу за "Глас Српске" министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић.

Он је истакао да је у фокусу власти у Републици Српској јачање структуре и рада постојећих представништава, али није искључио могућност да у овом мандату Српска добије и нова. Клокић сматра да би то требало бити у земљама са којима Српска има добру сарадњу и у којима живи и ради знатан број њених становника.

" То би, као прво, требало да буде у Италији јер је та држава веома важан партнер за Српску ако се гледа спољнотрговинска размјена, а тамо је и јака дијаспора. Као потенцијалну локацију издвојио бих и Швајцарску, а веома значајан садашњи и будући партнер за нас је Кина тако да би постојала оправданост да нова представништва буду отворена у тим земљама" - рекао је Клокић.

 

Обезбиједили сте нови мандат у Влади РС и остали на челу ресора који од овог сазива носи назив Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу, умјесто за економске односе и регионалну сарадњу. Какве то промјене доноси?

Промјеном назива промијењене су и одређене надлежности јер смо без неких остали, али смо добили нове. Фокус је стављен на европске интеграције и међународну сарадњу са земљама у окружењу и другима, али и са дијаспором, што је и један од кључних републичких циљева. Очекујемо да ћемо заједно са кабинетом предсједника Српске знатно унаприједити тај однос јер дијаспора више није неко ко нам треба у смислу помоћи већ као партнер у јачању Републике. Велики број људи у дијаспори су значајни привредници у својим срединама и могу нам бити значајни партнери.

 

Да ли су већ разматрани начини како би се та сарадња могла унаприједити?

Настојаћемо да путем привредних форума у земљама гдје имамо републичка представништва унаприједимо привредну сарадњу те увежемо домаћу привреду са привредама земаља гдје наш народ живи, али и са иностраним и потенцијалним партнерима који желе да улажу у Српску.    

 

Осим јаче сарадње са дијаспором, који су још приоритети?

Доминантно ћемо бити усмјерени на европске интеграције јер БиХ вјероватно ове године очекује и кандидатски статус, послије чега слиједе праве обавезе у овом процесу, али у врху приоритета остаје регионална и међународна сарадња ради промоције Српске.

 

Веома често у жижу јавности дође прича о раду и финансирању представништва РС у свијету. Да ли сте задовољни њиховим радом?

Представништва дјелују у одређеним обимима, а у зависности од земље гдје се налазе. Нека имају више политички значај, а друга привредни. Сва су дала одређене резултате, али мислим да то може и боље. И у самом експозеу новог премијера Републике Српске један од фокуса је унапређење и јачање регионалне и међународне сарадње, а у томе веома значајну улогу имају представништва јер су дио институционалне структуре. За њихов рад је ове године издвојено 4,7 милиона марака. Циљ је јачање постојеће мреже, а ако се укаже потреба биће формирана и нова представништва.

 

У Санкт Петербургу је крајем прошле године отворено Трговинско представништво Српске. Да ли су већ видљиви резултати?

Русија је за нас веома важан партер. Сарадња је све интензивнија, а циљ је да буде унапријеђена. Русија увијек истиче да је партнер Српске и сам рад канцеларије је подржала администрација Санкт Петербурга уступивши нам простор за коришћење. Праве резултате очекујем ове године.

 

Вјерујете ли да ће БиХ ове године добити кандидатски статус за чланство у ЕУ, имајући у виду застој на нивоу заједничких институција и чињеницу да су пробијени дати рокови за достављање одговора на допунска питања из Упитника Европске комисије?

Република Српска је извршила све своје обавезе када је ријеч о Упитнику и у току је превођење одговора на енглески језик. Очекујемо да ће тај посао бити брзо завршен, а лично сматрам да БиХ треба да добије кандидатски статус ове године. Ипак, веома је тешко прогнозирати ствари када је ријеч о БиХ, али остајем оптимиста јер ако то не добијемо, бојим се да ће расположење ка европском путу у БиХ бити на ниском нивоу.

 

Шта ће, у случају добијања, кандидатски статус значити за саму БиХ, али и њене грађане? Коју ће корист они имати од тога?

За БиХ тада креће прави посао и изазови у смислу приближавања и испуњавања стандарда које ЕУ поставља пред земљу кандидата. За обичне грађане то ће значити одређену сигурност коју заслужују јер процес европских интеграција тренутно нема алтернативу када је БиХ у питању јер и све земље региона иду ка томе.

 

Да ли БиХ сустиже остале у региону на том путу?

БиХ је у благом заостатку, али користили смо искуства земаља из региона у овом процесу, а када говоримо о Републици Српској и у самим припремама за одговарање на Упитник. Као ресорно министарство имамо добру сарадњу са Министарством за европске интеграције у Србији, али и са другима. Циљ је да ове године успоставимо и добру сарадњу са надлежним министарством у Хрватској и да њихова искуства искористимо на нашем путу.   

 

Да ли сте анализирали шта је лани урађено на европском путу БиХ?

Сваке године информишемо Народну скупштину Републике Српске о процесу ЕУ интеграција и обавезама које се постављају пред БиХ и Српску. Та информација ће се наћи и ове године у програму рада Народне скупштине, а пред посланицима би могла да се нађе у марту или априлу.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.