Sign In

Интервју министарке финансија за Глас Српске

Објављено:

​​​"Код креирања буџета вођено је рачуна о социјалној и развојној компоненти. Уважавајући сугестије социјалних партнера, предвиђено је 236,9 милиона КМ за дознаке на име социјалне заштите међу којима су личне, породичне и цивилне инвалиднине, борачки додатак, накнаде за здравствену заштиту бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца. У односу на Ребаланс буџета за 2019. та издвајања су већа за 54,6 милиона КМ", истакла је у интервјуу за „Глас Српске" министарка финансија Зора Видовић.

ГЛАС: Овогодишњи ре​публички буџет износи 3,4 милијарде КМ и већи је за више од 100 милиона у односу на ребаланс у 2019. Уз то, усвојен је и Програм економских реформи до 2022. године. Које су најважније ставке ?

ВИДОВИЋ: Значајна ставка овогодишњег буџета је и 110 милиона КМ намијењених  расту плата и пензија. Издвајања за субвенције су такође већа у односу на претходну годину и укупно износе 127,3 милиона КМ од чега је 75 милиона предвиђено за улагања у пољопривреду и развој села. У складу са пронаталитетном политиком Владе Републике Српске, буџетом за 2020. је планирана и субвенција каматне стопе за стамбено кредитирање младих и младих брачних парова у износу од 1,8 милиона КМ. Такође, 20 милиона је намијењено  рефундирању накнада плата послодавцима за раднице које користе породиљско боловање које ће од ове године бити у стоодстотном износу бруто плате.Са друге стране, потенцирају се  развој привреде и инвестиције као предуслови економског развоја и подизања општег животног стандарда. Циљ је, између осталог, да у се овој години оствари раст БДП-а Републике Српске за 3,5 одсто.

Што се тиче Програма економских реформи, повећање привредне конкурентности, реформа  здравственог и образовног система,  јавних предузећа, тржишта енергије и саобраћаја затим побољшање ефикасности јавног сектора, тржишта рада, демографске позиције као и развој регионалне и међународне сарадње су неки од основних приоритета. Наравно, то су само неке од значајних ставки из Буџета и Програма економских реформи а главни циљ оба документа је јединствен- стабилне јавне финансије и бољи животни стандард.

ГЛАС: Шта је утицало на могућност повећања Буџета РС?

ВИДОВИЋ: Раст прихода. Пореска управа је лани прикупила рекордних 2,5 милијарде КМ, што је за око 54 милиона КМ више у односу на годину раније. На то су утицале мјере Владе на растерећењу привреде, побољшању положаја радника, што је довело до повећања броја запослених, минималне плате те зарада у просвјети и МУП-у.


ГЛАС: Колико сте задовољни урађеним у претходној години и шта је обиљежило Вашу прву годину на мјесту министрице финансија?

ВИДОВИЋ: Задовољна сам јер су планови са почетка мандата остварени. Мјере за подршку економском развоју и расту привредне конкурентости су дале резултате. Стимулација улагања, развој предузетништва, фискална дисциплина, ширење базе пореских обвезника и раст буџетских прихода су неки постулати на основу којих су креиране јавне финансије и остварени позитивни резултате. Подигнута је стопа БДП-а зa 3%, стопа незапослености смањена за 5,5% у односу на претходну годину као и учешће јавног дуга у БДП-у за 0,8 %.  Већи буџетски приходи од планираних омогућили су и повећање пензија за укупно 4,17 одсто. У бројне инвестиционе пројекте уложе​но је више од 90 милиона КМ. Пред нама је још једна значајна година која носи бројне позитивне промјене. То су раст пензија, плата, инвестиција, а тим и буџета. Вјерујем да ћемо успијети остварити све планове.


ГЛАС: Може ли најављено повећање плата у јавном сектору и пензија угрозити стабилност јавних финансија?

ВИДОВИЋ: Не ако се то ради пажљиво, на основу остварених резултата и у реалним и одрживим фискалним оквирима.Током 2019. је остварен раст БДП-а и запослености чиме је створен простор за реални раст плата у јавном сектору и пензија без угрожавања фискалне позиције у наредним годинама, чак и уз могуће смањење пореза и доприноса на плате. Плате у јавном сектору нису повећане десет година, а у два наврата су чак смањене​.


ГЛАС: Често се помиње проблем јавног дуга Српске. Шта Ви кажете о томе, односно да ли је то заиста тако алармантно као што смо имали прилике да чујемо у неким ситуацијама?

ВИДОВИЋ: Јавни дуг није никакав баук нити је стање алармантно. Српска спада у ред умјерено задужених земаља и нема никаквих проблема са ликвидношћу и сервисирањем својих обавеза. Стање јавног дуга тренутно је 4,1 милијарду КМ, односно, 37,1 одсто БДП-а што је испод горње границе дуга која, према Закону о задуживању, дугу и гаранцијама Српске, износи 55 одсто БДП-а за јавни дуг. Буџетом за 2020. годину укупно задужење Српске је планирано у износу од 345 милиона КМ односно за 42 милиона мање него прошле године, а наши кредитни потенцијали су усмјерени на капитална улагања. Током 2019-е године смо инвестирали у здравство, пројекте енергетске ефикасности, саобраћајну инфраструктуру итд. Програмом јавних инвестиција у наредне три године су већ уговорени пројекти вриједни 519 милиона КМ. Од сектора енергетике и здравства, избјеглица и расељених лица до саобраћајне инфраструктире, пољопривреде итд. То су све дугорочно исплативе инвестиције од немјерљивог значаја за Републику Српску. Логично је да се једним дијелом финансирају из иностраних средстава као и у свакој држави, међутим при избору модела финансирања и реализације задуживања води се брига о томе да средства буду обезбијеђена по најповољнијим условима и уз прихватљив ниво ризика. ​


ГЛАС: У години на измаку много се радило на сузбијању сиве економије. Како коментаришете резултате и какви су планови по том питању за наредну годину?​

Сузбијање сиве економије је један од приоритета дјеловања Министарства финансија и зато су, између осталог, усвојени законски акти који предвиђају веће казне за неиздавање фискалних рачуна. Порески морал је нешто на чијем јачању морамо радити. Нема државе у којој је нема сиве економије, али се негативне посљедице могу ублажити. У том циљу је ишло и усвајање нове верзије Закона о фискалним касама чиме су прецизиране казнене мјере за оне који не издају фискалне рачуне. Неплаћање пореза наноси штету свима.  Такође, наградном игром "10 рачуна изброји стан освоји" трудили смо се да подигнемо свијест грађана о значају издавања фискалних рачуна што смо у одређеној мјери и успјели. Резултата има, дисциплина пореских обвезника се полако али сигурно поправља. Зато размишљамо о организовању те игре и у овој години, а настављамо и са осталим активностима на сузбијању сиве економије.

Посебан нагласак иде на побољшање система фискализације односно контроле промета робе и услуга путем фискалних каса јер је управо у тој области сива економија најизраженија. Нови систем, односно софтвер ће омогућити да Пореска управа добија податке о сваком рачуну појединачно у тренутку када се обавља плаћање. Тиме ће се стати у крај лажним приказима дневног промета којих, нажалост, има. 


ГЛАС: Доста прашине се дигло приликом усвајања Закона о играма на срећу. Приређивачи су пријетили отпуштањем радника, затварањем фирми. Подаци, ипак, показују раст прихода за више од 50 одсто, а нема ни отпуштања. Како Ви гледате на све то?

Сваки приједлог законског рјешења које Министарство финансија упућује Влади, па тако и тај о промјени Закона о играма на срећу, се креира искључиво на основу реалне потребе и са циљем да се унаприједи општи животни стандард. Стандарда нема тамо гдје се заобилазе фискалне обавезе односно гдје су нелегални токови новца велики. Вријеме је, као што сте рекли, своје показало- након измјене поменутог закона приређивачи игара на срећу нису пропали а приходи су значајно повећани- 52% у односу на претходни период. Исто очекујемо и у току ове године- повећање планираних прихода по основу накнада за приређивање игара на срећу за 56% у односу на 2019. Мислим да је јасно да се прашина дигла непотребно, никада се не може свима угодити.


​ГЛАС: Има ли основа за тврдње из опозиције да се подаци "фризирају" за јавност, а да је стварна слика другачија? 

ВИДОВИЋ: Разумијем потребу опозиције да критикује власт јер то јесте суштина политичке утакмице, међутим, ако хронично бојкотујете све што Влада ради, дијелите јавне оптужбе а успјехе не признајете онда се опозиционо дјеловање своди на пуко критиковање. Оно највише штете наноси управо самим критичарима јер није конструктивно нити има основу. О "фризирању" финансијског стања се не може говорити ако се зна да смо под мониторингом Свјетске банке и ММФ-а и да су те институције спремне да, конкретним активностима и аранжманима, подрже наше планове. Ту подршку није лако обезбиједити а то сигурно не би било могуће да су финансијски извјештаји лажни.​



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.