Sign In

Одржан 8. Фестивал науке

Објављено:

У организацији Министарства науке и технологије Републике Српске, у бањалучком Дому омладине одржан је у уторак, 06.11.2018. године осми Фестивал науке, на којем је 27 излагача у облику презентација, радионица и научних експеримената представило науку у њеном најзанимљивијем издању.

Неколико хиљада дјеце, од предшколараца до основаца и средњошколаца, могли су да науче понешто из хемије, физике, биологије као и рачунарства и технологије, а излагачи су се потрудили да им на занимљив начин приближе науку.

Отварајући Фестивал, министар науке и технологије Ален Шеранић је позвао прије свега младе људе да експериментишу, јер се можда баш у њима крију будући научници.

- Ове године имамо 27 излагача. Занимљиво је да су неки излагачи први пут код нас. Посебно је занимљив научни шоу који радимо у сарадњи са Центром за науку из Београда, а који ће на интерактиван начин покушати дјеци да објасне појаве које нас окружују - рекао је Шеранић.

Он је додао да је неформална тема осмог Фестивала науке изазови у производњи хране.

- Република Српска има потенцијал у производњи хране. Једно од фокус подручја Стратегије научног и технолошког развоја биће из области хране, у коју бисмо усмјеравали средства у наредном периоду - објаснио је Шеранић.

Максим Бранковић, ученик трећег разреда ОШ "Георги Стојков Раковски" из Бањалуке, каже да му се највише свидјело када су двије тете направиле експеримент с вулканом. 

Предраг Илић, магистар воћарства у Институту за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци, каже да су на Фестивал науке донијели апаратуру којом се мјери зрелост воћа.

- Желимо да посјетиоцима покажемо како се мјери зрелост воћа у воћњацима. Донијели смо апаратуру којом утврђујемо тврдоћу плода, садржај суве материје, садржај шећера и обојеност плода - рекао је Илић.

Данијела Рајић, асистент на Технолошком факултету у Зворнику Универзитета у Источном Сарајеву, каже да је ово прилика да свима покажу како наука може бити лијепа и да заинтересују младе да се баве науком.

Шеф Студијског прогама хемија на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци Милица Балабан каже да су утисци са Фестивала ове године одлични. Студенти четврте године и апсолвенти кажу да је било боље него прошле године: довољно простора, добра организација, одлична брига и пажња према волонтерима....  а студенти треће године који су први пут пут учествовали, билу су одушевљени.

- Ако бих се морала изјашњавати о томе шта ми се највише допало из програма, као природњаку, то би биле презентације наших студијских програма физика и математика, а Пољопривредни факултет је ове године направио занимљив искорак. Поред тога, сјајна је презентација Грађевинске школе.  Сматрам да је погођена суштина Фестивала, приказана је наука врло блиска школској дјеци, а коју приказују школска дјеца. Врло двосмјерно и дугорочно гледано пун погодак - каже Балабан.

За научно-популарни садржај овогодишњег Фестивала науке, побринули су се: Робокидс, M:tel, Спорт студио Бања Лука, Конфуцијев институт, Научно друштво математичара Бања Лука, Пољопривредни факултети Универзитета у Бањој Луци и Универзитета у Источном Сарајеву, Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци, компанија Крајина клас, Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци са студијским програмима хемија, математика, физика, биологија и екологија, географија и просторно планирање, затим Технолошки факултет Зворник, Медицински факултети Универзитета у Бањој Луци и Источном Сарајеву, Електротехнички факултет  Универзитета у Бањој Луци, Гимназија Бања Лука, Гимназија Католичког школског центра „Бл. Иван Мерц" Бања Лука, Грађевинска школа Бања Лука, Електротехничка школа Приједор, Гимназија Мркоњић Град и Средња школа „Михајло Пупин" Бијељина.

Такмичење за мис дивље пчеле у Републици Српској

 

Захваљујући Институту за генетичке ресурсе УНИБЛ, овогодишњи Фестивал науке остаће упамћен и по необичном такмичењу за најљепшу дивљу пчелу у Републици Српској. На штанду Института изложена је колекција дивљих пчела, а посјетиоци су могли да  гласају за њима најљепшу. Уз много осмијеха и добре забаве, посјетиоци су – међу којима је било највише дјеце – научили много о присуству и улози ових инсеката али и о акцијама које свако од нас може предузети како бисмо их сачували. Људи, пчеле и биљке имају заједнички циљ - опстанак. На путу према том циљу једни без других не могу. Република Српска располаже великим бројем врста дивљих пчела, а њихов диверзитет тек треба да буде истражен.

На крају дана, сабрани су резултати па је тако љубичаста пчела дрводеља (Xylocopa violacea) са 167 гласова понијела ласкаву титулу  најљепша дивља пчела Републике Српске. Ради се о једној од највећих пчела у Европи. Презимљава у тунелима унутар дрвета које сама прави по чему је и добила домаћи назив. Излијеће у току априла и маја. Иако изгледа агресивно, напада само када осјети опасност. Храни се поленом и нектаром већег броја биљних врста. Прва пратиља је европскa пчела предиља (Anthidium manicatum) са 92 гласа. Име је добила по томе што мандибулама скупљају длачице (трихоме) са листова појединих биљака које скупљају и преду као вуну од чега касније граде гнијездо. Често се срећу на цвијету јагњетово ухо (lamb's ear - Stachys byzantina) или на хајдучкој трави (Achillea millefolium). Мужјаци су веома агресивни према другим мужјацима исте врсте али и према другим инсектима, када бране женке и територију. Код ове врсте изражен је полни диморфизам гдје је мужјак већи од женке. Лети од маја до августа. Друга пратиља је европска пчела воћака (Osmia cornuta) са 81 гласом Имајући у виду да се еволуција пчела и биљака кретала упоредо, може се рећи да је ова група пчела биолошки потпуно прилагођена опрашивању воћака. Своју ефикасност као полинатора доказале су кроз бројна истраживања када су значајно повећавале принос и квалитет плодова. У свијету се већ дуже вријеме користе у воћњацима јабуке, крушке, трешње, бадема и др. Насељава шупљине трске, бамбуса али и тунеле унутар дрвета. Лети на 9˚С, чак и на слабој киши и јачем вјетру због чега је далеко ефикаснији полинатор од већине других пчела укључујући и медоносну.

 

 



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.