Sign In

Интервју министра Рајчевића за Еуроблиц

Објављено:

ПОЧИЊЕ ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЈАВНИХ СЕРВИСА У СРПСКОЈ - Развој е-управе за боље услуге грађанима и привреди

Дигитализација јавних услуга у Српској и успостављање сервиса као што су е-беба, електронско сандуче или електронске грађевинске дозволе, биће у наредне три године један од приоритета на којима ће радити Влада РС, а посебно Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, као координатор тих активности.

Влада је зато усвојила и нацрт Стратегије развоја електронске управе у РС за период 2019-2022 године, као први такав документ у РС. Ресорни министар Срђан Рајчевић истиче да се документом по први пут успоставља координација у организацији система електронске управе у РС и добија свеобухватан стратешки документ који се односи искључиво на развој е-управе као новог концепта у раду јавне управе.

– То подразумијева заправо и измијењену филозофију рада државних службеника уз помоћ нових технологија, а на корист грађанима и нашој привредној заједници. То је и циљ система електронске управе, да се уз помоћ нових технологија, прије свега интернета и дигиталне комуникације, свакодневни послови према Влади и државним тијелима обављају на иновативан начин, а што ће за посљедицу имати бржи, ефикаснији и транспарентнији рад – каже Рајчевић, подсјећајући да је дигитализација и информатизација јавне управе неминован и незаустављив процес развоја сваког савременог друштва.

Како истиче, чим овај документ прође процедуру и буде на снази, кренуће се и с оперативним активностима да би се остваривали циљеви које стратегија поставља за наредне три године. Акциони планови ће се, додаје, доносити за сваку годину посебно, а вјерује да ће први акциони план за успостављање електронских сервиса грађанима и привреди бити готов до краја ове године.

Стратегија развоја е-управе подразумијева, заправо, паралелни развој три важна стуба развоја е-управе – развој ИКТ инфраструктуре, односно набавка и стављање у употребу информатичке опреме, развој електронских услуга, као суштини е-управе, те развој људских ресурса у домену ИКТ унутар јавне управе. Самим документом предвиђено је укупно 65 мјера, од којих се 26 односи на ИКТ инфраструктуру, 29 на развој е-услуга, а 10 на развој људских ресурса.

– Познато је да имамо одређене проблеме и дефицит квалитетних кадрова у области ИКТ који су заинтересовани за рад у државним органима. Зато уз помоћ мјера које смо поставили у том трећем сегменту планирамо да побољшамо њихов статус, кроз одређене материјалне и финансијске подстицаје, како бисмо могли да привучемо што више квалитетних кадрова да буду опет заинтересовани за рад у органима управе. Такви профили ће нам бити неопходни ако желимо да пружамо квалитетне електронске услуге – поручује Рајчевић.

Како ће се у пракси реализовати бројни циљеви који се постављају зависиће, додаје, од мноштва фактора као што су финансијска ситуација и буџетских средстава која је Српска спремна да уложи у изградњу електронских сервиса и ИКТ инфраструктуре. Зависиће, каже, и од спремности органа управе да пружају електронске улуге, а ту велику улогу има и људски фактор.

Један од главних циљева јесте да се до краја 2022. године око 40 одсто свих управних поступака у РС може обавити електронским путем.

Рајчевић истиче и да се сада први пут успоставља координација у организацији система електронске управе, а која је до сада недостајала иако је неких активности у овој области било у протеклих 10-ак година.

Сада улогу координатора на нивоу компленте јавне управе, на свим нивоима, преузима министарство које води.

– Министарство ће постављати индикаторе кроз акционе планове и провјеравати испуњености тих индикатора током временског важења ове стратегије. На тај начин ћемо координисати све појединачне активности које свако министарство, управа или управна организација чини да би дошло до пружања одређеног електронског сервиса. На сваком министарству је да конципира електронску услугу из своје надлежности, а ми ћемо помоћи у изради рјешења, која ће помоћи у реализацији тог сервиса. И сваки пројекат ће изискивати верификацију министарства, односно ми дајемо финалну оцјену сваког пројекта из области електронске управе – објашњава Рајчевић.

Он сматра и да у РС постоји солидна основа за даљи развој е-управе, а која се огледа у постојању основног правно-регулаторног оквира који уређује област е-управе, успостављене основне ИКТ инфраструктуре која подржава сервисе електронске комуникације, те постојању друштвеног и политичког опређељења за даљи развој информационог друштва.

Фонд за дигиталну трансформацију

– Један од циљева и мјера јесте да се на нивоу Владе успостави Фонд за дигиталну трансформацију РС. Идеја је да тај фонд буде сабиралиште свих финансијских средстава која ће се издвајати да се финансирају активности успостављања система електронске управе. О томе смо већ разговарали и с Владом Србије, да можда направимо и заједнички фонд, у смислу прекограничне сарадње у пројектима електронске управе. Конкретан примјер такве сарадње је 500 дигиталних учионица, што су сада заједнички напори, а Србија је далеко отишла у том смислу. Они одавно имају и стратегију развоја е-управе и тијела која ће то проводити. Зато очекујемо да нам помогну и у смислу искустава – објашњава Рајчевић.

Е-консултације могуће мјесец дана

Влада РС усвојила је нацрт Стратегије развоја е-управе прије седам дана, а од тада већ сви заинтересовани могу да дају своје коментаре и сугестије на сам текст ове стратегије, и то електронски, на порталу еКонсултације Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС. Овом порталу се може приступити и са банера на званичној интернет страници овог министарства, а документ ће бити доступан за коментаре укупно 30 дана. Министар Рајчевић поручује да ће све конструктивне сугестије бити уважене код израде приједлога Стратегије.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.