Sign In

У добојском логору извршен геноцид над Србима

Објављено:

​Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је данас присуствовао обиљежавању 102 године од интернације Срба у добојски логор у којем их је убијено 12.000, рекао је да је аустроугарски логор у Добоју први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, а злочини почињени у њему имају сва обиљежја геноцида над српским народом.

Савановић је рекао новинарима да је логор у Добоју основан 27. децембра 1915. године и да је у њега до 7. јула 1917. интернисан 45.791 Србин. Међу њима су била 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце, као и 12.122 српских војника.

Он је навео да је добојски логор у Првом свјетском рату био прво организовано масовно стратиште у дотадашњој историји цивилизоване Европе у којем је за непуне двије године страдало 12.000 Срба, и то жена, стараца, као и 643 дјеце.

Говорећи о узроцима страдања Срба, Савановић је подсјетио на историјске процесе на простору западно од ријеке Дрине, односно данашње БиХ, у вези са одлукама Берлинског конгреса који је 1878. године добио на располагање БиХ, док је 1908. године аустроугарски цар Франц Фердинанд анексирао БиХ.

"Све те замисли имале су заједнички именитељ, да ријека Дрина буде граница Срба, дакле да нема Срба западно од Дрине. Нажалост, та пројекција је и реализована кроз Први и Други свјетски рат, али и дешавањима која су обиљежила посљедње деценије 20. вијека", рекао је Савановић.

Он је напоменуо да је реализација стратешких и политичких циљева Аустро-Угарске један од разлога формирања добојског логора, у намјери да се становништво пограничне зоне горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вјековних огњишта и створи тампон-зона која је требало да географски и физички раздвоји Србе у Србији од Срба у БиХ.

"Процјене су да је 1910. године било око 200.000 римокатолика који су усељени на овај простор", рекао је Савановић и подсјетио на историјске чињенице да је на простору садашње БиХ 1878. године било 1.159.000 становника, од којих су Срби чинили 42,8 одсто становништва, 38,7 одсто муслимани и 18,1 одсто Хрвати.

Он се позвао на званичне податке њемачких статистичара да је у Хрватској 1941. године било око 6.000.000 становника, од којих су 1.859.000 били Срби.

"Западно од Дрине живјело је 2.250.000 Срба, а знате колико нас данас има", рекао је Савановић.

Наводећи да је стратегија вођена римокатоличким фактором и свјетским моћницима имала, нажалост, неповољне резултате и велика страдања Срба, Савановић је поручио да само Републике Српске може бити гранација очувања Срба западно од Дрине без које били сведени само на ниво статистичке грешке, као што се догодило у Хрватској.

 "То нас опомиње, политику и народ, да будемо јединствени о националном питању. Ту нема подјела", поручује Савановић.

Он је указао да је, осим римокатоличког, посљедњу деценију 20. вијека обиљежио и успон муслиманског фактора, демографски и уз међународну подршку, у оквиру чега је осмишљена завјера геноцида и нестајања Срба, што је довело до покушаја стварања муслиманске државе у БиХ.

Савановић је рекао да је апсурд и парадокс то што Србе, који су три пута страдали у 20. вијеку, пројектованим геноцидом покушавају приказати геноцидним народом и Републику Српску геноцидном.

Замјеник градоначелника Добоја Небојша Марић рекао је да злогласни добојски логор треба бити опомена да би сви народи у будућности живјели у просперитету.

Вијенце на споменик "Добојски логор 1915-1917", који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице, а који је освештан 1. јула прошле године, положили су изасланик предсједника Републике Српске, те делегације Народне скупштине и Владе Српске.

Вијенце су положили и делегације града Добоја, Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, као и друге организације проистекле из одбрамбено-отаџбинског рата.

Свештенство добојског Архијерејског намјесништва претходно је служило парастос за страдале код Спомен-костурнице и помен у добојском Саборном храму Светих апостола Петра и Павла.

Према подацима из књиге "Добојски логор" аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње добојске Жељезничке станице, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске од заразне болести "сакагије".

Логор је основан 27. децембра 1915. године и био је у функцији до 5. јула 1917. године.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква је у септембру 1938. године објавила књигу "Споменица 1915-1917" и у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену Спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.

Обиљежавање 102 године од интернације Срба у добојски логор организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.