Sign In

Република Српска је резултат свих српских жртава

Објављено:

Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је вечерас у Невесињу да је Република Српска резултат свих српских жртава, од Отоманске империје, Аустроугарске, НДХ и 90-их и да то треба усађивати у свијест младим генерацијама.

"Бојим се да идеологија из 19. вијека није завршена и зато требамо да упозоравамо на све што нам се дешавало у историји", рекао је Савановић на академији поводом обиљежавања 142 године од устанка прва "Невесињска пушка".

Он је нагласио да нема мјеста подјелама, политиканству и антагонизмима у српском народу.

"Мали смо да бисмо се дијелили и свађали када је у питању национално питање и опстанак Републике Српске", истакао је Савановић који је предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Он је нагласио да је српски народ увијек проливао крв борећи се за слободу, а да слобода нема алтернативу.

Савановић је навео да су у херцеговачким устанцима мали људи, честити домаћини, ношени идеалима слободе стајали пред непријатељем и постали велики хероји.

Обиљежавање "Невесињске пушке" биће настављено је и сутра у 10.00 часова парастосом код спомен-обиљежја погинулим устаницима у селу Крекови и у 10.15 часова полагањем вијенаца на спомен-обиљежју.

Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.