Sign In

25 година од злочина у Кравици

Објављено:

​Министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић данас у Кравици код Братунца је истакао да је српски народ Кравице и овог краја поднио велике жртве за слободу и да о злочинима који су овдје почињени над цивилима треба говорити и подсјећати покољења која долазе да им се то не би поновило.

Савановић је поручио да је жалосно и срамно што ни након 25 година нико није одговарао за злочин у Кравици и за остале почињене над Србима у Подрињу, као и да се неће одустати од борбе за правду и истину.

Министар је рекао да од почетка Првог свјетског рата постоји завјера неких сила против српског народа које су геноцидом у три рата у 20. вијеку хтјеле да униште српски народ са лијеве обале Дрине и да на њој успоставе границу Србије и тих сила.

Напоменуо је да је српски народ тога постао свјестан након два свјетска рата и те намјере осујетио у посљедњем рату уз огромне жртве, створивши Републике Српску.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године.

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату.

Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет није пронађено ни након 25 година /међу њима су и двије жене/.

Тог дана у Кравици и околним селима опљачкано је и запаљено 688 српских кућа, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини, избјегавши сигурну смрт.

Многи су носили дјецу у рукама, а без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата, па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину. Заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали у Сребреници. Забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Та пракса није прекинута ни након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација када је требала бити, али није демилитаризована.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.

Јединице Насера Орића протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких одмах на почетку рата.

Онда су почели упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих је више од половине било цивила.

И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимајући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и неколико у милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од којих велики број цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и други.

За 25 година након рата нико није одговарао ни за један злочин почињен над српским становништвом у средњем Подрињу, па ни за овај почињен на Божић у Кравици.

Породице погинулих и српски народ је огорчен због неправде коју проводи правосуђе БиХ, игноришући српска страдања.

Ни оптужницом по којој је недавно суђено Насеру Орићу пред Судом БиХ није био обухваћен злочин у Кравици, као ни остали почињени над Србима у средњем Подрињу.

 

Он је био апсолутни господар живота и смрти у Сребреници и околини, што у својој књизи "Планирани хаос" наводи предратни предсједник Извршног одбора општине Сребреница и тадашњи функционер СДА Ибран Мустафић.



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.