Sign In

Злогласни Добојски логор –Опомена за будуће српске нараштаје

Објављено:

​​​​​На данашњи дан прије 104 године Аустроугарска власт формирала је у Добоју први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека кроз који је прошао 45.791 логораш и који је био намијењен искључиво за Србе, рекао је помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радомир Граонић.
Граонић је навео да је до формирања логора дошло због војничких пораза Аустроугарске током Првог свјетског рата.

"У жељи да затру национални идентитет српског народа и на овим просторима формирају `босанску нацију`, Аустроугари су покренули етничко чишћење уз ријеку Дрину с намјером да у тај празан простор населе несрпско становиштво, а Србе са тог подручја интернирају у овај логор, а касније и у друге концентрационе логоре", рекао је Граонић.

Он је навео да је кроз добојски логор прошао 45.791 логораш, од чега је 33.699 са подручја БиХ, а остали из Србије и Црне Горе.

"У овом логору, простор некадашње војне болнице за аустроугарске коње, били су смјештени жене, дјеца и старци с намјером да се у нехуманим условима затре непослушно српско племе коме је слободарство било изнад свега. У логору је током непуне двије године страдало око 12.000 Срба", рекао је Граонић. Он је истакао да Аустроугарска није успјела у својим намјерама и да су Срби сачували свој слободарски дух.

"Више од 12.000 српских добровољаца било је у српској војсци и та идеја слободе се пренијела на будуће генерације. То је била инспирација Србима да формирају своју државу Републику Српску која је једини гарант опстанка на овим простоима", рекао је Граонић.

Вијенце на споменик "Добојски логор 1915-1917", који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице, положила је делегација Народне скупштине Српске, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић, Генералног конзулата Србије у Бањалуци, Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, града Добоја и ОЕБС-а.

Делегације су претходно положиле вијенце код Спомен-костурнице у добојском Саборном храму Светих апостола Петра и Павла, а свештенство добојског Архијерејског намјесништва служило парастос за страдале.

Према подацима из књиге "Добојски логор" аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње добојске Жељезничке станице, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама, у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске од заразне болести сакагије.

Логор је основан 27. децембра 1915. године и био је у функцији до 5. јула 1917. године.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква је у септембру 1938. године објавила књигу "Споменица 1915-1917" и у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену Спомен-костурницу, у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.

Обиљежавање 104 године од интернације Срба у добојски логор организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.​



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.