1. Сливно подручје Дрине

Сливно подручје Дрине је највеће и најинтересантније са становишта градње енергетских објеката, али је у граничном подручју и обухвата дијелове Србије, Црне Горе и БиХ, али се на њему и поред већ започетих активности, налази највећи број слободних локација за изградњу хидроенергетских објеката.

1.1. Горња Дрина

1.1.1 ХЕ Паунци на ријеци Дрини

• Инсталисана снага: 42,3 МW
• Просјечна годишња производња: 159,6 ГWх

1.1.2 ХЕ Мрсово на ријеци Лим

• Инсталисане снага: 43,8 МW
• Просјечна годишња производња: 165 GWh

1.1.3 ХЕ Викоч на ријеци Ћехотини (хидроенергетски потенцијал са Црном Гором)

• Инсталисана снага: 33,32 МW
• Просјечна годишња производња: 130 GW

1.2 СРЕДЊА ДРИНА

(Хидроенергетски потенцијал дијели се са Републиком Србијом у односу 50:50%).

 1.2.1 ХЕ Рогачица

• Инсталисана снага: 140,0 МW
• Просјечна годишња производња: 538,1 GWh

1.2.2. ХЕ Средње Тегаре

• Инсталисана снага: 126,0 МW
• Просјечна годишња производња: 475,0 GWh

 1.2.3. ХЕ Мала Дубравица

• Инсталисана снага: 122,0 МW
• Просјечна годишња производња: 434,0 GWh 

1.3.  Доња Дрина

    (Хидроенергетски потенцијал дијели се са Републиком Србијом у односу 50:50%).

1.3.1. ХЕ Козлук

• Инсталисана снага: 93,4  МW
• Просјечна годишња производња: 396,5 GWh

1.3.2. ХЕ Дрина I

• Инсталисана снага: 93,4  МW
• Просјечна годишња производња: 396,5 GWh

1.3.3.  ХЕ Дрина II

• Инсталисана снага: 93,4  МW
• Просјечна годишња производња: 396,5 GWh

1.3.4.  ХЕ Дрина III

• Инсталисана снага: 93,4  МW
• Просјечна годишња производња: 396,5 GWh

2. СЛИВ РИЈЕКЕ ТРЕБИШЊИЦЕ -  Горњи Хоризонти

Горњи хоризонти су неизградјени дио Хидросистема Требишњица изнад постојеће акумулације Билећа. Обухвата сливове ријека: Заломке (Буне и Бунице), Брегаве и дијелом Требишњице односно карстна поља: Гатачко, Невесињско, Дабарско и Фатничко. Изградњом већих акумулационих базена и доводних тунела рјешава се проблем временске и просторне неравномјерности расположивих количина вода

Пројекат Горњи Хоризонти на територији Републике Српске укључује три хидроелектране:

2.1. ХЕ Невесиње

• Инсталисана снага: 60 МW
• Просјечна годишња производња: 100,6 GWh 

2.2.ХЕ Дабар

• Инсталисана снага: 160 МW
• Просјечна годишња производња: 270,6 GWh 

2.3. ХЕ Билећа

• Инсталисана снага: 36 МW
• Просјечна годишња производња: 117 GWh

3. СЛИВ РИЈЕКЕ ВРБАС

3.1.Ријека Угар (гранична ријека са Федерацијом БиХ) 

На заједничком састанку, одржаном 6. новембра 2007.год., Влада РС и Влада Федерације БиХ су  договорилле да се уђу у процедуре и активности око заједничке изградње хидроелектрана на ријеци Угар снаге 30-40 МW. У циљу реализације овог пројекта, планирано је да се оснује јавно предузеће на бази заједничког улагања, са учешћем 50:50%.

3.1.1. ХЕ Врлетна Коса

• Инсталисана снага: 25,5 МW
• Просјечна годишња производња: 63,2 GWh

3.1.2. ХЕ Угар ушће

• Инсталисана снага: 15,6 МW
• Просјечна годишња производња: 23,6 GWh 

3.2.Ријека Јањ 

3.2.1.ХЕ Јањске Отоке

• Инсталисана снага: 29,6 МW
• Просјечна годишња производња: 101,3 GWh

Влада Републике Српске је опредјељења да је потребно извршити испитивања и анализирати максимално искоришћење хидропотенцијала на локацији предвиђеној за изградњу дефинисане ХЕ Јањске Отоке, водећи рачуна о природним љепотама тог краја и плановима за развој туризма.

4. Слив ГОРЊЕ НЕРЕТВЕ

Горњи ток ријеке Неретве је био предмет пажње стручњака у једном дужем временском периоду о чему свједочи бројна техничка документација у којој су предлагана разна техничка рјешења. У међувремено је у знатној мјери промјењен политички, друштвени и економски амбијент у БиХ па је у складу с тим  потребно извршити испитивања и анализирати максимално искориштење хидропотенцијала око 40 км ријеке  Неретве, на дијелу тока који се налази у Републици Српској. Процијењује се да је могуће урадити неколико објеката, а највећи би био

4.1.ХЕ Улог

• Инсталисана снага: 32,8 МW
• Просјечна годишња производња: 75 GWh