Процедура провођења стечајног поступка утврђена је Законом о стечајном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бројеви: 67/02,77/02,38/03,96/03 и 68/07).

Стечајни поступак покреће се писменим приједлогом. За подношење приједлога су овлашћени стечајни дужник и сваки повјерилац који има правни интерес за спровођење стечајног поступка..
Разлози за отварање стечајног поступка су платежна неспособност стечајног дужника, што значи да он није у стању извршавати своје доспјеле и потраживане обавезе. У правилу се сматра да је стечајни дужник платежно неспособан, ако 60 дана непрекидно не измирујe своје доспјеле новчане обавезе.
У случају наступања платежне неспособности предузећа, орган овлашћен за заступање (директор) дужан је без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана напступања платежне неспособности, поднијети приједлог за отварање стечајног поступка.
 Суд је дужан да приједлог размотри у року 15 дана од дана његовог пријема.
 Ако је приједлог  допуштен, стечајни судија је без одлагања дужан утврдити да ли постоји разлог за отварање стечајног поступка тј . да ли је приједлог основан. У том циљу судија може именовати привременог стечајног управника или одговарајућег вјештака. Истовремено може одредити и друге мјере обезбјеђења будуће стечајне масе. Ако пословање предузећа није обустављено, судија обавезно поставља привременог стечајног управника. Привремени сечајни управник обезбјеђује имовину стечајног дужника и стара се о њој, врши процјену да ли се пословање стечајног дужника може наставити дјелимично или у цјелини и врши друге послове у складу са законом.
Органи стечајног поступка су: стечајни судија, стечајни управник, скупштина повјерилаца и одбор повјерилаца.
Даном истицања на огласној табли суда одлуке- рјешења о отварању стечајног поступка наступају правне посљедице отварања стечајног поступка и то:

• права стечајног дужника да управља и располаже имовином која припада стечајној маси као и права органа прелазе на стечајног управника, 
•  прекидају се судски поступци и поступци пред арбитражом уколико се односе на стечајну масу, 
•  гасе се рачуни стечајног дужника,
• престају уговори о раду запослених радника,
• и друге посљедице у складу са законом.

Закон дефинише 3 групе повјерилаца према врсти њихових потраживања и то: 

• стечајни повјериоци вишег исплатног реда (ту спадају радници са задњих 6 плата до дана отварања стечаја - најнижа плата тренутно је 250 КМ),
• стечајни повјериоци општег исплатног реда,
• стечајни повјериоци нижег исплатног реда.

Након уновчења имовине и намирења повјерилаца, у складу са процедурама прописаним законом, стечајни судија доноси рјешење о закључењу стечајног поступка.Посљедица закључења стечајног поступка је брисање стечајног дужника из судског регистра.