Текстилна индустрија и индустрија коже и обуће 

Текстилна индустрија и индустрија коже и обуће у Републици Српској је област у којој је производња базирана на лон-пословима (услуге шивања, кројења, дораде...) за иностране партнере. Ова област је радно интензивна, ниско акумулативна са запосленом углавном женском радном снагом и заступљена је  у скоро свим општинама Републике Српске.

Почетком деведестих година ова област индустрије учествовала је са 19% у укупном извозу бивше Југославије.

Посљедице транзиције, глобализације, ратних догађања и неконтролисаног увоза неквалитетних роба са истока, утицале су на губитак тржишта и пропадање великог броја предузећа из ове области.

Тренутне околности у овој области говоре у прилог да се стари пословни партнери из Италије, Њемачке, Француске и Аустрије враћају на ово просторе из више разлога: због традиције у обављању ових послова и одређеног квалитета, технолошке опремљености производних капацитета који још увијек могу задовољити захтјеве ино-партнера, близине и веће могућности контроле и надзора послова од стране пословних партнера, нижих транспортних трошкова, лакшег и сигурнијег превоза и ниже цијене рада него у земљама окружења.

Околности у овој области и појачан интерес иностраних партнера за ове просторе, условиле су да се истовремено са трансформацијом државног сектора развијао приватни сектор чији су финансијски резултати пословања углавном позитивни. Трансформисана и новонастала предузећа имају бољу сарадњу са партнерима а у послијератном периоду, производила су и трговала незваничним каналима уз велику конкуренцију из увоза. Сада се овај процес одвија званичним каналима а предузећа запошљавају квалификоване и стручне раднике.

Нека од предузећа имају развијене властите производе које пласирају и на домаћем и на иностраном тржишту. На домаћем тржишту најчешће се пласирају  трикотажа, постељно и кухињско рубље, конфекцијски производи (одјећа) и галантерија.