Вађење руда и камена -минерални ресурси Републике Српске

Минералне сировине Републике Српске имају велики значај за њен целокупни привредни развој па се у том правцу морају ангажовати сви стручни и научни потенцијали ради нај рационалнијег приступа експлоатацији и преради, јер минералне сировине су (сем геотермалне енергије) необновљиви ресурс који је у природи просторно ограничен количином и квалитетом.

Генерално посматрано, може се рећи да смо релативно сиромашна земља у погледу заступљености врста минералних сировина и да не располажемо великим лежиштима светског значаја, већ се овде ради о лежиштима мањих размера, па из тих разлога будуће генерације треба да учимо да рационално користе расположиве минералне сировине као би задовољавале потребе будућих нараштаја.

Република Српска располаже са енергетским, металичним и неметаличним минералним сировинама.

Енергетске сировине представљене су:

мрким угљем кога чине лежишта у експллоатацији: “Угљевик” и “Миљевина” те лежишта која су због неповољних експлоатационих и тржишних услова напуштена (Теслић, Месићи, Котор Варош, Рамићи и др.);л
лигнит је представљен са два лежишта у експлоатацији: “Гацко” и “Станари”.

Укупне резрерве угља у Републици Српској износе цирка 750 милиона тона од чега:

Гацко (лигнит) – око 404 милиона тона

Угљевик (мрки угаљ) – око 285 милиона тона

Станари (лигнит) – око 110 милона тона

Миљевина (мрки угаљ) – око 22 милона тона

Експлоатационе резерве оконтурене садашњим истражним радовима омогућују рад рудника угља у периоду од преко 30 година.

нафта и гас: располажемо са два перспективна подручја у погледу проналажења економски интересантних лежишта, а то је подручјe: Посавине и подручје Источне Херцеговине;
геотермалну енергију представљају топле и вреле воде које су индициране на више мјеста (Б. Лука, Лакташи, Дворови, Теслић, Вишеград, Љешљани и др.) које се за сада углавном користе у балнеолошке сврхе. Велики потенцијал овог енергента очекује се на подручју Посавине, стим да изискује веома значајна улагања за истраживање, али и могућност (због виших температура) и знатно шири домен примене (загријавање просторија, алеја за узгој поврћа и цвећа као и узгој рибе и др.).

Металичне сировине представљене су:

рудама жељеза, највећа лежишта жељезне руде у бившој СФР Југославији, налазе се у подручју Љубије, чије резерве од преко 100 милиона тона обезбеђују вјек трајања експлоатације више деценија.
бокситима, лежишта на потезу Власеница – Милићи – Сребреница, која су окосница снабдјевања фабрике глинице Бирач у Зворнику, затим мања лежишта у подручју Мркоњић Града и у Источној Херцеговини;
рудама олова и цинка, представљене су нашим највећим лежиштем “Сасе” Сребреница, које у производима концентрата олова и цинка садржи значајну количину сребра и кадмијума. Рудне резерве олова и цинка A+B+C₁ категорије износе 6,4 милиона тона, са средњим садржајем метала олова 4,3% и цинка 6,1%, те сребра 70 грама по тони руде и кадмијума 340 грама по тони руде. Потребно је напоменути да на подручју општине Србиње, гранични део према Црној Гори, постоје појаве олова и цинка. Овај простор је практично наставак лежишта олова и цинка “Шупља стијена”, где се и сада врши експлоатација ове руде. На овом терену вршена су одређена геолошка истраживања чији резултати указују на могућност проналажења економски интересантних лежишта руда олова и цинка.

Остале металичне минералне сировине као што су: манган (подручје Борја и Узломац), бакар (подручје Теслића), жива (Отомаљ - Шипово), антимон (Сребреница, Србиње), никл и кобалт (Вардиште) су појаве које указују на могућност проналажења лежишта ових минералних сировина, у чија даља геолошка истраживања треба усмјеравати будуће инвестиције.

Неметаличне минералне сировине представљене су следећим лежиштима:

бентонит, врста глине са широким спектром примјене (за истраживање нафте, у металургији за калупе, као додатак исхрани у перадарству и сточарству, у папирној индустрији, индустрији козметике и др.). Експлоатација се врши једино у подручју Шипова гдје постоје наслаге бентонита чији квалитет одговара свјетским стандардима и у пројекту је изградња Фабрике прерађеног бентонита;
барит, највеће лежиште налази се на подручју Видрењака – Љубија;
хризотил азбест, највеће лежиште ове минералне сировине у бившој СФР Југославији налази се у подручју Петрова (Озрен), експлоатација ове минералне сировине вршена је до пред сам рат. Производња је прекинута ради тржишних услова тј. открићем да азбест изазива канцерогене промјене у организму, избачен је из употребе;
каолин (каолинисани гранит), највеће лежиште у бившој СФР Југославији налази се у подручју Кобаша – Србац, оно је и сада основни снабдјевач керамичких произвођача у некадашњој СФР Југославији;
гипс, значајна лежишта гипса налазе се у подручју Шипова и Новог Града. Лежиште гипса у подручју Новог Града користило се као додатак у производњи цемента и углавном је снабдјевало цементаре у Србији и Хрватској. У току рата експлоатација је прекинута. Лежиште гипса у подручју Шипова (Волари) има значајне резерве веома квалитетне сировине тако да, иако застарјели технолошки поступак печења гипса, обезбјеђује производњу високо квалитетног алабастер гипса;
техннички грађевински камен (кречњаци, доломити, магматске стијене) је сировина на којој тренутно имамо највећи број произвођача (каменолома). Скоро у свакој општини налази се један или више производних капацитета;
опекарске глине, постоје велики потенцијали у подручју Приједора, Б. Луке, Мркоњић Града, Бијељине, Гацка, Берковићи, итд. Међутим веома мали број је активиран (циглане: у Приједору, Бања Луци, Бијељини и Зворнику);
архитектонско грађевински камен (украсни камен), једино лежиште гдје се тренутно врши експлоатација ове минералне сировине је у подручју Хан Пјеска а прерада у Шековићима, међутим потенцијална подручја у погледу проналажења лежишта архитектонског грађевинског камена (Требиње, Билећа, Берковићи, Сребреница, Теслић, Озрен итд), пружају значајне могућност развоја призводње и прераде украсног камена;
природни пигменти, једино лежиште које је коришћено за производњу ове минералне сировине везано је за Томашицу, код Приједора, гдје је и подигнута фабрика за производњу пигмената “Ферокс”, која тренутно не ради;
керамичке и ватросталне глине, експлоатација керамичких глина постоји тренутно у подручју Приједора, лежиште Црна Долина. Комплетна производња пласира се у иностранство, јер немамо ни једног прерађивача и произвођача керамичких производа у Републици Српској. Неопходно је напоменути да Приједорско поље представља изразито потенцијално подручје за проналажење ватросталних глина и разних врста керамичких глина, што даје перспективу за развој тог региона;
кварцни песак, постоје утврђена значајна лежиштра ове сировине (у подручју: Милића, Бања Луке, Приједора), али се ни једно од тих лежишта тренутно не експлоатише.

Сем наведених неметаличних минералних сировина постоје перспективна подручја за проналажење следећих сировина:

цементни лапорци (неогени басен Љешљана, Гацка и остали неогени басени);
кухињска со, подручје Лопара и Мајкић Јапре – Оштра Лука;
кварцне сировине, подручје Мотајице и Мркоњић Града;
магнезити, подручје Рудог и Теслића;
туфови (пуцолански додаци за производњу цемента), подручје Челинца и Прњавора;
зеолити (употребљава се за пречишћавање разних течности и уља, одстрањивање разних мириса итд.), подручје Челинца и Милића. Постоји могућност проналажења лежишта зеолита и у другим неогеним басенима.

Корисни линкови:
Показатељи
физички обим производње- Републички завод за статистику
објављени тендери, лицитације у стечају... Инвестиционо-развојна Банка РС - Финансијске показатеље, структуру власништва и вриједност акција - Бањалучка берза