Sign In

Интервју министра Петра Ђокића за руски часопис "Енергетика и индустрија Русије"

Објављено:


Данас многе земље прелазе на „зелену“ економију: развој обновљивих извора енергије и енергије водоника, смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Да ли подржавате овај курс? Које се активности воде у овом правцу?


Република Српска има значајан неискоришћен потенцијал за изградњу објеката који користе обновљиве изворе енергије, као што су eнергија вјетра, сунца, биомасе, а првенствено хидроенергија, и изградњи тих објеката дајемо приоритет. У свим овим наведеним областима смо до сада направили велике искораке и започели реализацију како мањих, тако и већих инвестиционих пројеката.
Нашом Стратегијом развоја енергетике до 2035. године дефинисали смо развојне планове у сектору енергетике и инвестиције у износу од 5,5 милијарди еура. Ти планови обухватају озбиљне реформе које морају да захвате овај сектор и енергетску транзицију ка обновљивим изворима енергије која је дио глобалног процеса.
Кроз овај документ смо се опредијелили да питање развоја енергетског сектора, који прије свега укључује развој нових енергетских капацитета, који ће као своје „погонско гориво“ користити обновљиве изворе енергије, ставимо у фокус рада као најважнији приоритет на коме ћемо базирати свој економски раст и развој у наредним годинама.
Ми у потпуности подржавамо овај курс, који није само наша жеља, већ је и наша обавеза као чланице Енергетске заједнице.


У многим земљама се зелена енергетика подржава на државном нивоу. Подржава ли Република Српска развој обновљивих извора енергије и на који начин? (владини програми, субвенције, подстицање преласка на обновљиве изворе енергије, итд.)

Као и за већину земаља, и за Републику Српску, односно БиХ, утврђени су обавезујући циљеви за количине енергије произведене из обновљивих извора. Да бисмо достигли те циљеве, морали смо увести систем подстицаја. Механизам подстицања производње електричне енергије из обновљивих извора (feed-in тарифа) у Српској је примјени од 1. јануара 2012. године, а од 2013. године имамо и Закон о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији. Средства за подстицање производње обезбјеђују се из тзв. feed-in тарифе, накнаде дефинисане као додатак на тарифу за електричну енергију која се испоручује крајњим купцима у Републици Српској.
Висина накнаде за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора и ефикасне когенерације исказује се као посебна ставка у рачуну за електричну енергију, а обрачун и наплату врши снабдјевач крајњих купаца.
Произвођачи електричне енергије из обновљивих извора енергије и у ефикасној когенерацији могу остварити неколико врста подстицаја: погодности приликом прикључења на мрежу, предност у приступу мрежи, право на обавезан откуп електричне енергије, право на гарантовану откупну цијену (feed-in тарифу) и право на премију за потрошњу за властите потребе или продају на тржишту Републике Српске.
Право на наведене подстицаје, нарочито гарантовану откупну цијену, остварује се за произведену електричну енергију у хидроелектранама инсталисане снаге до 10 МW, електранама на биомасу инсталисане снаге до 10 МW, соларне електране инсталисане снаге до 1 MW и електранама на биогас инсталисане снаге до 1 MW. Међутим, према важећем закону право на премију имају произвођачи електричне енергије уколико електричну енергију производе у постројењу ефикасне когенерације чија је снага већа од 10 МW закључно са 30 МW ако електричну енергију користи за властите потребе или продаје на тржишту.
Висину гарантоване откупне цијене произведене електричне енергије из обновљивих извора, по свакој технологији, односно врсти обновљивих извора енергије утврђује Влада на приједлог Регулаторне комисије најмање једном годишње за наредну годину.
С обзиром да досадашњи систем подстицаја није дао задовољавајуће резултате ни у европским земљама, у припреми је нови Закон о обновљивим изворима којим ћемо дефинисати нове шеме подстицаја.
Према препорукама, гарантовану откупну цијену (feed-in тарифу) имаће само постројења мале инсталисане снаге, максимално до 500 kW, док ће остала постројења (инсталисане снаге максимално до 10 MW) имати обавезу да енергију продају на тржишту и право на премију утврђену у поступку аукције.
Због познате ситуације узроковане пандемијом корона вируса, завршетак ових активности очекујемо у 2021. години, тако да би примјена новог закона и других подзаконских аката могла бити од 01.01.2022. године.


Данас има више прогноза у вези са будућношћу свјетске енергетике, већина се своди на чињеницу да ни до 2050. угљоводоници неће изгубити своје позиције. Шта мислите о овоме, како видите будућност свјетске енергетике уопште и енергетике Републике Српске посебно?

Обим енергије који ће до 2050. године требати свијету ће за 80% бити већи него што је данас. Управо у том сазнању лежи разлог велике оправдане забринутости и позива на одговорније понашање и дјеловање у области кориштења постојећих извора енергије.
Без обзира на наше опредијељење да више користимо обновљиве изворе енергије и многе реализоване пројекте у тој области, не смијемо занемарити чињеницу да Република Српска има и значајне резерве угља за изградњу већих енергетских објеката.
Производња електричне енергије се базира на раду термоелектрана на домаћи угаљ, које у укупној производњи електричне енергије учествују са око 60%. Угаљ је стога наш базни ресурс за производњу енергије и, самим тим, веома је значајан за стабилност нашег цјелокупног електроенергетског система.
У Републици Српској има доста прописа који регулишу област заштите животне средине, који су усклађени са прописима Европске уније и које приликом изградње оваквих постројења досљедно примјењујемо. Фактор утицаја на животну средину је један од најважнијих критеријума који мора бити испуњен прије него што се одобри поступак додјеле концесије за изградњу. Сваком изградњом врше се промјене у природи, али је битно да се уз примјену најновијих технологија негативни утицај на животну средину може смањити на најмању могућу мјеру.
Оно што је најважније је да политике и циљеви у области заштите животне средине и емисије штетних гасова, које су скоро све земље већ давно усвојиле, не остану само „мртво слово на папиру“, већ да се и досљедно проводе. У томе лежи будућност свјетске енергетике уопште и кључ је напретка у борби против загађења.
Као што сам и рекао, ми смо опредијељени да повећамо кориштење обновљивих извора и да све мање користимо угаљ и фосилна горива, али то морамо радити постепено и у фазама, како не бисмо угрозили стабилност нашег електроенергетског система.


Електрични аутомобили постају све популарнији у свијету. Да ли има потражње за њима у Републици Српској? Стварате ли подстицаје за развој ове области? Да ли постоји стварна потреба за овим?

У БиХ тренутно не постоји већи број електричних возила као ни подстицаји за куповину и кориштење истих. Постоји мањи број електричних возила као и одређени број хибридних електричних возила која се не пуне из електроенергетске мреже. До сада је у рад пуштено свега око 30 пунионица за ова возила.
Значајније повећање броја електричних аутомобила не може се очекивати уколико се не предузму подстицајне мјере и не уведу одређене олакшице за њихову набавку и кориштење.
С тим у вези, наше Министарство је упутило Управи за индиректно опорезивање БиХ иницијативу за измјену Закона о порезу на додату вриједност у дијелу који се односи на опорезивање нових моторних возила. Овом иницијативом смо предложили увођење ослобађања од плаћања пореза на додату вриједност на увоз електричних аутомобила.
Тиме су настављене активности започете доношењем Закона о електричној енергији, којим је Република Српска прва у БиХ дефинисала питање употребе електричних возила.
У октобру мјесецу прошле године, на иницијативу нашег Министарства, одржан је састанак са увозницима хибридних електричних возила и произвођачима дијелова за ова возила на ком је закључено да се рјешавањем овог питања и стварањем предуслова за веће кориштење електричних возила требају бавити бројне институције и органи у Српској, као и да ову област треба законски детаљније уредити и континуирано радити на повећању свијести о значају кориштења ових возила.
Процеси европских интеграција и прихваћене међународне обавезе БиХ у сектору смањења емисија гасова, те одговоран однос према здрављу нашег становништва и животној средини намећу потребу за дјеловањем у овом правцу. Стога очекујемо да ће наша иницијатива бити уважена, чиме ћемо створити претпоставке за веће кориштење ових возила, за које се дефинитивно залажемо.


Пандемија Covid - 19 је погодила многе индустријске гране, укључујући и енергетику. Са којим изазовима сте се суочили ове године и које сте кораке предузели да бисте их ријешили?

Министарство је заиста увијек ту да помогне. На услузи смо нашим грађанима и због њих смо ту. Наравно, било је доста изазова, али смо предузимали све мјере које смо могли како бисмо пружили максималну помоћ и подршку.
Једна од конкретних мјера је та да пар мјесеци нисмо обрачунавали доспјеле камате за неплаћену електричну енергију. Такође, у циљу ублажавања посљедица вируса на нашу привреду, додијелили смо помоћ за 50 привредних субјеката из наше надлежности у износу од око 140.000 еура за укупно 361 радника за мјесец април.
Министарство је увијек на услузи свим привредним субјектима из своје ресорне надлежности и свим грађанима, који у сваком тренутку имају могућност да се обрате за помоћ и информације, те добију одговоре у најкраћем могућем року
Уопштено говорећи, оно што је јако битно и што нас радује је то да пандемија није значајно неповољно утицала на пословање наших привредних друштава у области енергетике и рударства и да се већина активности проводила устаљеном динамиком.
Сигурно је да економска ситуација није онаква каква бисмо жељели да буде, јер је корона вирус утицао на све сфере живота, на привреду посебно. Влада Републике Српске је свјесна тих проблема и већ одавно ради на дефинисању начина превазилажења истих, као и дефинисању начина помоћи најугроженијим физичким и правним лицима. Једноставно, институције Републике Српске раде све што је у њиховој моћи да помогну своме народу и својој привреди онолико колико је то могуће, како би се ова ситуација што прије стабилизовала и живот могао вратити у нормалу.
Пандемија је показала колико смо институционално јаки и стабилни и да се можемо носити и са највећим изазовима, упркос којима смо остварили бројне резултате.


Које енергетске пројекте тренутно спроводите? Какве ће ефекте дозволити да се виде у перспективи, какве ће резултате дати?

Резултати нашег рада често нису видљиви одмах, jeр су енергетски пројекти врло захтјевни са становишта дужег трајања припремног периода, као и у финансијском и техничком смислу, доста је ту договора и преговора. За реализацију таквих пројеката су потребне и године, а и координисан рад низа институција. Све су то континуиране активности и пројекти, чија потпуна реализација захтјева одређено вријеме и могућа је једино ако смо максимално посвећени адекватном кориштењу наших ресурса и сарадњи коју требамо развијати са заинтересованим партнерима, који долазе како из земље тако и из иностранства. А ми то и јесмо!
Прије мјесец дана су почели радови на изградњи прве вјетролектране у Републици Српској и највеће у БиХ, вјетроелектране „Гребак“ инсталисане снаге 66MW. То је веома значајан пројекат, који нас позиционира „раме уз раме“ са развијеним земљама и који ће значајно утицати на структуру произведене енергије у Републици, односно повећаће се количина енергије коју ћемо добити из обновљивих извора. Овај пројекат је велики успјех политике наше владе и нашег министарства. Њиме смо направили велики преокрет у погледу енергетске будућности наше земље, започели смо једно ново поглавље њеног развоја. Ушли смо у нову еру великих технолошких процеса који се већ одвијају у свијету, а чији смо сада дио и ми. На то сам посебно поносан.
Поред тога, преговарамо са нашим партнерима око убрзања свих активности на реализацији пројекта изградње вјетроелектране „Хргуд“ инсталисане снаге 49MW, а у наредном периоду се очекује и реализација пројеката изградње соларних електрана „Билећа“ снаге 60MW и „Требиње 1“ снаге 71MW.
Ту су и пројекти изградње хидроелектрана на ријеци Бистрици, хидроелектране Дабар, хидроенергетског система Горња Дрина, пројекат изградње магистралног гасовода од границе са Србијом у дужини од око 325 километара, као и многи други стратешки инфраструктурни и енергетски пројекти велике вриједности.
Такође, до сада смо изградили око 30 малих хидроелектрана и око 50 малих соларних електрана.
Поред пројеката гдје су процедуре додјеле концесије већ завршене, ту су и пројекти који су отворени за нова улагања. Неке од пројеката ће реализовати наша електропривреда сама, а неке кроз партнерство са другим компанијама. Овдје је битно споменути да смо прошле године усвојили нови реформски Закон о електричној енергији, којим смо створили предуслове за реорганизацију наше електропривреде како би била високо профитабилно предузеће способно да носи нови инвестициони циклус и да буде снажна подршка развоју наше земље.
Оно што је сигурно је то да су сви ови пројекти носиоци развоја како локалних заједница у којима се реализују, тако и цијеле Републике Српске и у тој чињеници лежи њихов највећи ефекат и значај.


Још један упечатљив тренд нашег доба је децентрализација. На примјер, у Русији се дистрибуирана генерација активно одвија, али шта јеса вашом ситуацијом? Колико је за вас важан прелазак потрошача на сопствене изворе производње?

Према важећем Закону о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији, произвођачи електричне енергије из ОИЕ и у ефикасној когенерацији могу остварити право на премију за потрошњу за властите потребе или продају на тржишту Републике Српске
Такође, Законом о електричној енергији регулисали смо производњу из дистрибуираних извора, дефинисали потрошаче који су истовремено и произвођачи и слично. Тако да смо створили законске претпоставке за прелазак потрошача на сопствене изворе производње.


Енергетика постаје све интелигентнија индустрија - дигиталне технологије помажу у побољшању многих процеса. Како се одвија дигитализација у Републици Српској? Који су успјеси у овом правцу? Какви су ваши планови?

Република Српска је доношењем одговарајуће регулативе створила претпоставке за развој слободног, либерализованог тржишта електричне енергије. Важан услов за успјешан развој тржишта су нове дигиталне технологије које ће омогућити да се проведу сложени и захтјевни процеси на тржишту.
Прије свега, купцима електричне енергије се поред саме енергије морају пружити одговарајуће услуге које ће пратити испоруку енергије, показатеље испоруке и слично. Прије свега приоритет је дат на увођење интелигентних мјерних система, који помажу активном учешћу потрошача на тржишту снабдијевања електричном енергијом. Поред тога, уведена су правила за електронску размјену података на малопродајном тржишту електричне енергије и формиран је интерактивни портал за размјену информација учесника на малопродајном тржишту. Важно је нагласити да је у нашем систему тренутно око 20% бројила електричне енергије која спадају у категорију паметних бројила и бројила са даљинским очитањем, као и пратећи системи за обраду података са тих бројила. У наредном периоду тај број ће бити много већи, јер су такве инвестиције у току.


За Русију постоји акутни проблем застарјеле опреме, посебно термоелектрана. Да ли је овај проблем релевантан за вас и како га рјешавате?

Од укупно три термоелектране у Републици Српској, двије су старије од 35 година, и то су електране у власништву државе. Трећа је нова електрана и у погону је од 2016. године, а у власништву је компаније EFT. Као и у Русији, ради се о термоелектранама које су доста старе, са старијим технологијама, мање ефикасности и које су већи загађивачи животне средине од савремених термоелектрана. Стратегијом развоја енергетике смо предвидјели и практично предузели мјере које ће, кроз ревитализацију опреме, довести до продужетка рада ових електрана. Ту се прије свега мисли на побољшање процеса сагорјевања, већу ефикасност и смањење емисија на ниво прописан законом и европским нормама. Конкретно, кроз више капиталних ремонта ових објеката сукцесивно се ради на овом питању. Важно је да се нагласи да смо једини у БиХ изградили постројење за одсумпоравање димних гасова у ТЕ Угљевик. Ова инвестиција вриједна 85 милиона евра највећи је еколошки пројекат у региону, који је смањио штетне емисије за око 95 одсто и сачувао око 2000 радних мјеста, која би гашењем термоелектране била угрожена.


У којим областима данас сарађујете са руским колегама? Да ли сте задовољни резултатима ове сарадње или можда потребно проширити и ојачати исту?

Сарадња Републике Српске и Руске Федерације је увијек била на завидном нивоу, како у институционалном тако и у сваком другом смислу. Република Српска у Русији има искреног и доказаног пријатеља који штити интересе српског народа на овим просторима и својим дјеловањем у Савјету за имплементацију мира. Вето Руске Федерације је више пута заштитио наш народ и легитимне интересе Српске.
У октобру 2019. године имао сам прилику да се на форуму „Руска енергетска седмица“ сретнем и разговарам са предсједником Владимиром Путином и министром енергетике Александром Новаком. Они су том приликом дали пуну подршку пројектима који су реализовани и сваком облику будуће сарадње наше двије земље, као и сарадњи са другим државама у свијету по енергетским питањима.
Један од најзначајнијих пројеката који је реализован у Српској је, свакако, приватизација нафтне индустрије Републике Српске 2007. године од стране руске компаније „Зарубежњефт“. Ово је један од најзначајнијих пројеката који је омогућио покретање производње у Рафинерији нафте у Броду и обезбјеђење квалитетне сировине из домаће производње за Рафинерију уља у Модричи. Преко 420 милиона еура је у протеклих десетак година уложено у модернизацију производних и дистрибутивних предузећа. Од великог значаја, како у економском, тако и у еколошком смислу, је и пројекат гасификације Рафинерије нафте Брод који се тренутно реализује на начин да се руски гас путем гасне мреже у транзиту кроз Републику Хрватску допреми и обезбједи у процесу производње нафтних деривата.
Поменуо бих и одличну сарадњу коју ово министарство, али и Влада Републике Српске, имају са областима Санкт Петербурга и Нижњег Новгорода. Нажалост, због пандемије вируса корона наше активности су знатно успорене, али се искрено надам да ћемо ускоро наставити тамо гдје смо прије пандемије стали.
Недавна посјета министра спољних послова Сергеја Лаврова Републици Српској је још једном потврдила снажне традиционално добре односе наше двије земље, а најаве доласка руске вакцине Спутњик V у Републику Српску су наговјештај краја пандемије и враћања другим животно важним темама као што су унапређење привредне сарадње и наставак раније започетих пројеката.


Шта је 2020. година била за индустрију којом руководите? Како бисте оцијенили рад свог Министарства? Да ли је све планирано спроведено?

Област енергетике и рударства је, у оквиру планских политика наше владе, а сада и због пандемије вируса корона, добила највећи могући значај и налази се на првом мјесту као потенцијално најважније развојно питање Републике Српске, БиХ и региона.
2020. година је била тешка за цијели свијет, па и за нас. Било је много тешкоћа и изазова, али смо, без обзира на све, успјели да очувамо економску стабилност наше Републике и створимо јаке предуслове за даље дјеловање.
Као што сам раније рекао, пандемија је успорила многе планиране активности, посебно оне које реализујемо са страним партнерима. Надамо се да ће пандемија ускоро почети да јењава и да ћемо наставити тамо гдје смо стали.
Нашу Владу и Министарство чини тим људи који одговорно раде свој посао и ту немам никаквих примједби. У постојећим условима смо дали свој максимум и предузели све мјере да ублажимо посљедице на нашу цјелокупну привреду које ће несумњиво бити присутне и у наредном периоду.


На која подручја планирате да усредсредите пажњу 2021. године? Зашто су баш она међу приоритетима?

Са посебном пажњом пратимо сва кретања у сектору енергетике и рударства и чинимо све да помогнемо развој ових стратешки значајних области, јер су управо ове двије области носиоци економског раста и развоја наше Републике у периоду који слиједи.
Интензивно и предано ћемо радити на реализацији започетих енергетсих пројеката које сам већ поменуо, као и привлачењу нових инвестиција, које су јако потребне Републици Српској, посебно у свјетлу опоравка наше привреде након пандемије. Потпуно смо отворени за сарадњу и желимо је у што већем обиму.
Вјерујем да ћемо у томе бити веома успјешни, као и до сада. Доказали смо да смо у стању водити преговоре и о најсложенијим питањима, преузимати обавезе и извршавати их, а то је за свако партнерство и успјех и најважнија претпоставка.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.