„Стратегија развоја енергетике Републике Српске, која је у фази дефинисања, бави се и овим питањем, јер рационалније и одговорније кориштење енергије има за циљ позитивне економске ефекте, али и очување еколошке равнотеже“, рекао је Гламочић.

             Према његовим ријечима, највећи ефекти уштеда се постижу у сектору станоградње, гдје је потрошња више од 50 % одсто од укупне потрошње енергије, и у сектору саобраћаја.

           „Уколико бисмо до 2030. године енергетски обновили око 137 хиљада постојећих стамбених једница или 12,25 милиона m² било би могуће смањити потрошњу енергије за 15 %“, нагласио је Гламочић.

            Он је рекао да су највећи појединачни потрошачи домаћинства и други објекти за боравак људи, а највећи дио енергије се троши на загријавање просторија и припрему топле воде.

           „Зaмјеном само три класичне сијалице снаге 100W у домаћинству, са тзв. штедним сијалицама снаге 20W, постижемо исти ефекат освјетљења. На тај начин можемо уштедјети на годишњем нивоу око 74 КМ. Ако узмемо у обзир вијек трајања штедне сијалице, који је  и до пет пута дужи, онда је та уштеда и већа“, истакао је Гламочић.

            Примјеном савремених и конвенционалних технологија за унапређење енергетске ефикасности, едукацијом, подизањем свјести и промјеном начина понашања запослених, могуће остварити рационално управљање енергетским ресурсима у јавним институцијама и пратећој инфраструктури, односно могуће је знатно смањити годишње финансијске издатке.

           „Иако је финансијски издатак за побољшање енергетске ефикасности у највећем броју случајева једнократан, дугорочна уштеда која се постиже је много већа од висине уложених средстава и у финансијском и у еколошком смислу“, нагласио је Гламочић, додајући да промјена начина нашег понашања не изискује никакве финансијске издатке, а може значајно утицати на смањење потрошње енергије и побољшање енергетске ефикасности.