Sign In

Одржана конференција „Демографска кретања и популациона политика у јединицама локалне самоуправе“

Објављено:

У посљедње 22 године ниједна локална заједница у Републици Српској није у континуитету имала позитиван природни прираштај, те је неопходно јачати постојеће и активирати додатне мјере у пронаталитетном програму на локалном нивоу, речено је током конференције о демографским кретањима и популационој политици у Српској.

Министар породице, омладине и спорта Републике Српске, Соња Давидовић, нагласила је да је с циљем демографске обнове Српске неопходно дати што већу подршку родитељству, мајкама и младим брачним паровима.

"Влада Републике Српске ће већ почетком сљедеће године представити нове мјере популационе политике, али и унаприједити оне које се већ примјењују", рекла је Давидовићева новинарима.

Она је навела да је Конференција, коју организује ресорно министарство у сарадњи са Савезом општина и градова Српске, прилика да се на једном мјесту размјене искуства и разматрају приједлози нових мјера популационе политике, с циљем да се установи шта би било најбоље појединачно примјенити у свакој локалној заједници.

Давидовићева је истакла да с циљем демографске обнове Српске институције треба да дају значанију подршку најугроженијим општинама које из својих буџета не могу издвојити значајнија средства у ову сврху.

Потпредсједник Савеза општина и градова Републике Српске, Младен Ђуровић, рекао је да када је ријеч о демографији најугроженија ситуација у мањим мјестима, као што је општина Калиновик, у којој је ове године уписано само неколико првачића.

Ђуровић, који је и начелник општине Вишеград, навео је да се у овој општини спроводи велики број мјера које се односе на популациону политику, као што су подстицаји за наталитет, стипендирање студената, те ослобађање од плаћања накнада за вртиће за вишечлане породице.

"С циљем стварања нових радних мјеста која би требало да задрже младе на овим просторима, успјели смо да у претходне три године анимирамо фирме из Србије, које су отвориле своја представништва у Вишеграду, у којима је заослено више од 150 људи", навео је Ђуровић.

Представник Центра за демографска истраживања Бањалука, Драшко Маринковић, упозорио је да ниједна локлана заједница у Републици Српској у посљедњих 22 године није у континуитету имала позитиван природни прираштај.

"Чак и Бањалука је између 2004. и 2006. године имала негативан природни прираштај, док, према подацима за прошлу годину, има свега 12 више рођених у односу на број умрлих", рекао је Маринковић.

Он је навео да постоји велико интересовање локалних заједница за примјену мјера популационе политике, али да су средства која се издвајају у ту сврху прилично скромна и недовољна.

Маринковић је напоменуо и да подаци за ову годину указују да од укупно 64 јединице локалне самоуправе у Српској у само пет њих се не издвајају средства за мјере и активности локалне популационе политике.

Према његовим ријечима, проблем је и велики унутрашњи миграциони салдо који представља миграције између општина и градова, а који је позитиван у свега 14 локалних заједница.

"Највећи проблем су миграције јер се у њима одлива репродуктивно радно способно становништво, али је њих веома тешко контролисати, чак и за много развијенија друштва", рекао је Маринковић.

Програмски аналитичар Популационог фонда УН у БиХ Жељко Благојевић истакао је да је један од фактора који утичу на достизање одређенг степена развоја становништва и равноправност жена и мушкараца у друштву.

"Неопходно је да друштво женама обезбједи одређене услуге, као што је чување дјеце, али и старијих лица, како би оне имале слободно вријеме које ће посветити образовању, раду, али и дале допринос друштву у цјелини", рекао је Благојевић.

​​



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.