Sign In

Интервју министра Петричевића Срни: СТИМУЛАТИВНЕ МЈЕРЕ ЗА ЕФИКАСНИЈУ И ПРОДУКТИВНИЈУ ПРИВРЕДУ

Објављено:

​​​

Настојаће се да и у 2020. години плате расту. Почетком ове године биће отворене кредитне линије које ће ићи путем Инвестиционо-развојне банке Републике Српске. У овој години биће заокружена прича о регистру подстицаја


- Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је да ће министарство на чијем је челу у 2020. години наставити доношење стимулативних мјера које ће омогућити да привреда Српске буде што ефикаснија и продуктивнија.

 Петричевић је најавио да ће Министарство привреде и предузетништва настојати да током мандата обезбиједи да плате у реалном сектору сустигну оне у јавном, чак и да их престигну.

 "Ако ништа, успјели смо да у првој години рада повећамо плате за седам процената и више, с обзиром на то да је просјечна плата у јулу 2019. износила 912 КМ, а у истом мјесецу претходне године 848 КМ. Настојаћемо да плате расту и у 2020. години", изјавио је Петричевић у интервјуу Срни.

 Он је навео да ће у програму рада Министарства у 2020. години бити законска рјешења која ће се наћи пред Народном скупштином Републике Српске, као што је закон о споразумном вансудском финансијском реструктурисању чији је циљ да привредном друштву и предузетнику обезбиједи да превазиђе финансијске проблеме како би наставили да послују позитивно.

 "То је до сада био проблем, ишло се у стечај, завршавало на судовима. Сада желимо да привредницима изађемо у сусрет и будемо им на услузи путем тог закона", појаснио је Петричевић, те најавио и закон о пословним зонама.

 Петричевић је додао да ће све бити рађено у сарадњи са привредницима, Привредном комором и Унијом удружења послодаваца како би била пронађена најбоља рјешења.

 "Некада се ствари не могу урадити ни за годину дана, али је битно да постоји добра воља. Увјерен сам да ће много тога бити реализовано", каже Петричевић.

 

КРЕДИТНЕ ЛИНИЈЕ ПУТЕМ ИРБ-а

 

Он је рекао да ће почетком 2020. године бити отворене кредитне линије које ће ићи путем Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ Републике Спске. Биће укључени и Гарантни фонд и комерцијалне банке, које ће привредницима дати могућност да дођу до такозваних јефтиних кредитних средстава за унапређење пословања кроз набавке нових технологија и проширење дјелатности.

 "Очекујемо да ће се камате кретати од два до три одсто, грејс-период је двије године и десет година отплате. То су мјере које могу бити значајне за привреднике с обзиром на то да су досадашње камате биле веома скупе. Таква привреда не може да буде конкурентна нити продуктивна", навео је Петричевић.

 Петричевић је рекао да ће се од 1. јануара вршити рефундирање накнаде плате за породиљско боловање у износу од 100 одсто бруто плате, што је до сада морао да ради привредник.

 Према његовим ријечима, у том дијелу биће растерећена привреда и та мјера ће коштати буџет Српске око 20 милиона КМ.

 "Смањење стопе доприноса за незапосленост са 0,8 на 0,6 одсто значиће растерећење за привреднике и том мјером ће бити уштеђено 9,7 милиона КМ", истакао је Петричевић.

 

БРОЈНИМ РЈЕШЕЊИМА ПОБОЉШАНО ПОСЛОВАЊЕ У ПРИВРЕДИ

 

Петричевић је нагласио да је задовољан резултатима које је новоформирано министарство остварило у првој години рада.

 "Имали смо прилику да кроз бројна законска рјешења побољшамо пословање, односно законске услове за пословање привредних субјеката у Српској, прије свега ту мислим на Закон о измјени и допуни Закона о привредним друштвима. Постоји континуитет Владе Српске и Министарства да буде настављена реформа привредних друштава", навео је Петричевић.

 С друге стране, указао је он, путем Закона о измјени и допуни Закона о малим и средњим предузећима омогућено је да закон буде прилагођен условима из закона ЕУ, што ће омогућити привредним субјектима да остварују одређене бенефите приликом апликације за фондове ЕУ.

 Петричевић је као важан навео и Закон о измјени и допуни Закона о занатско-предузетничкој дјелатности, те нагласио да је највећи фокус дат Стратегији женског предузетништва за период 2019-2023. године, чији је циљ подизање свијести жена предузетника будући да је њих 30 одсто носилаца привредних активности у предузећима Српској.

 "Постоји још доста простора да се то унаприједи и да им дамо системску подршку у оквиру стратегије. Ту спада и финансијска подршка, едукација, боље умрежавање предузетница... Имали смо активности кроз бројне конференције и формирање Клуба пословних жена", подсјетио је Петричевић.

 

РЕГИСТАР ПОДСТИЦАЈА

 

Петричевић је навео да очекује да ће у 2020. години бити заокружена прича о регистру подстицаја.

 Према његовим ријечима, када је ријеч о Министарству и Влади може се рећи да је завршен комплетан процес и да је остало да се обезбиједе финансијска средства за софтверско рјешење.

 "Регистар је битан да би се пратили ефекти подстицаја. Пратиће се додјела тих средстава како на локалном, тако и на републичком нивоу, гдје ће се онемогућити дуплирање подстицаја, што је до сада био проблем. Све ће бити транспарентно, па ће свако моћи да види и ко је аплицирао, за који износ, ко је извор тих средстава", навео је Петричевић.

 Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је да се у разговорима са социјалним партнерима, Унијом удружења послодаваца, Привредном комором Српске и Занатско-предузетничком комором траже рјешења која би привредницима омогућила рјешавање проблема да би привреда била ефикаснија и продуктивнија.

 "Сви њихови приједлози се налазе у Програму економских реформи 2020-2022. године, међутим, нисам задовољан амбијентом, јер се позитивни примјери пословања фирми из Српске на домаћем и на иностраним тржиштима недовољно промовишу, нису довољно испраћене ни медијски нити од других институција", указао је он.

 

ЕФЕКТИ ЗАКОНА О ПОДСТИЦАЈИМА ПРИВРЕДИ СРПСКЕ

 

Говорећи о ефектима примјене Закона о подстицајима у привреди Српске на повећање плата у реалном сектору, Петричевић је напоменуо да је циљ овог законског акта раст плата и да се привреднику обезбиједи сигуран радник који ће остати.

 "Овим законским рјешењем жељели смо да привредник искористи законско упориште да путем повећања плата оствари поврат дијела новчаних средстава", навео је Петричевић.

 С обзиром на то да је закон ступио на снагу 1. јула и трајао до 31. децембра 2019. године, навео је Петричевић, послије тога привредник има рок од 60 дана да поднесе захтјев за поврат средстава на име повећања плата. Послије тог периода знаће се конкретни подаци и ефекти примјене тог закона.

 Према његовим ријечима, поредећи уплате доприноса у периоду јул-септембар 2019. године у односу на исти период 2018, видљиво је да постоји повећање до пет одсто. Сигурно да се у том постотку добрим дијелом налазе и услови које пружа овај закон за повећање плате радницима.

 Када је ријеч о ефектима тог закона који се односе на директна улагања, Петричевић је подсјетио да су крајем 2019. године потписани уговори са 39 привредних друштава која су остварила право на подстицај за директна улагања у мале инвестиционе пројекте за набавку нових или знатно модернијих технологија.

 "Буџетом су за те намјене предвиђена 1,4 милиона КМ, у распону од 25.000 КМ до 46.000 КМ по привредном друштву. Кроз апликације привредника за остварење права на подстицаје видјели смо да су они 2019. године инвестирали око 30 милиона КМ у нове технологије, што показује да су то знатна средства и да би у наредном периоду износ подстицаја требало да буде већи", навео је он.

 Петричевић је истакао да су на овај начин ресорно министарство и Влада Српске жељели да покажу да институције Српске желе да подрже привреднике да наставе процес преласка са старих на нове технологије, што обезбјеђује бољу продуктивност и конкурентност на домаћем и страном тржишту.


  




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.