Sign In

Вјекослав Петричевић: И Влада и послодавци раде на повећању плата

Објављено:

​​​​

Намјера Владе РС је да створи повољне услове и реалне могућности за повећање плата. У претходном периоду извршено је пореско растерећење рада кроз повећање неопорезивог дијела плате са 200 КМ на 500 КМ на мјесечном нивоу и на тај начин повећане су плате свим запосленим у Републици Српској. У 2019. години кроз измјене закона наставило се са провођењем мјера и реформи, а једна од најзначајнијих је Закон о подстицајима у привреди, чији је циљ повећање плата радника у реалном сектору, каже у интервјуу за "Независне" Вјекослав Петричевић, министар привреде и предузетништва Републике Српске.

 

НН: Закон о подстицајима у привреди, а који предвиђа поврат дијела средстава уплаћених за доприносе послодавцима који повећају плату радницима, на снази је скоро три мјесеца. Да ли је рано причати о његовим ефектима?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Право на подстицај се остварује у два обрачунска периода, од којих један период траје од 1. јануара до 30. јуна, а други од 1. јула до 31. децембра у једној календарској години. Као што је законом дефинисано, захтјев за остваривање права на наведени подстицај привредни субјекти ће подносити најкасније у року од шездесет дана од дана истека обрачунског периода за који се тражи подстицај.  Сходно наведеном, први захтјеви ће се подносити почетком 2020. године, односно  по истеку првог обрачунског периода. Имајући у виду наведено, рано је говорити о конкретним ефектима који се очекују од примјене закона, али у овом моменту  можемо рећи да влада велико интересовање пословне заједнице и значајна је заинтересованост привредних субјекта за подстицајне мјере прописане поменутим законом.

 

НН: Почетком године Влада РС је јасно изнијела свој циљ да до краја 2019. просјечна плата у Републици Српској буде 1.000 марака. Колико је реално да ће до тога доћи?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Наша намјера је да створимо повољне услове и реалне могућности за повећање плата. У претходном периоду извршено је пореско растерећење рада кроз повећање неопорезивог  дијела плате са 200 КМ на 500 КМ на мјесечном нивоу и на тај начин повећане су плате свим запосленим у Републици Српској. У 2019. години кроз измјене закона  наставило се са спровођењем мјера и реформи, а једна од најзначајнијих је раније поменути Закон о подстицајима у привреди, чији је циљ повећање плата радника у реалном сектору. Као што сам раније нагласио, рано је говорити о конкретним ефектима примјене овог закона, али анализирајући званичне податке о исплаћеним просјечним платама у Републици Српској у 2019. години, евидентно је значајно повећање плата. Наиме, просјечна плата у јулу 2019. године је износила  912 КМ и већа је за 7,1% у односу на исплаћену плату у истом мјесецу претходне године, која је износила 848 КМ. Потребно је нагласити да ови економских параметри за нас нису у потпуности задовољавајаћи. Ми желимо да просјечна плата има тренд раста, односно да иде узлазном путањом. Такође, желимо да се стопа незапослености смањује кроз повећано запошљавање у привреди. Тек тада ћемо бити спремни изјавити да смо остварили значајне економске успјехе.

 

НН: Добар дио предузетника и занатлија је у сивој зони. Једноставно сматрају како им се не исплати бити пријављен. Како те људе вратити у легалне токове?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Реформа регистрације, односно смањење трошкова, броја процедура и потребног времена утицала је на повећање броја новорегистрованих субјекта, како правних лица, тако и предузетника. Министарство је већ иницирало, а и даље ће инсистирати на одређеним измјенама закондавства како би се смањио број процедура и накнада које се плаћају током пословања, са циљем да се у блиској будућности побољша пословни амбијент и укину непотребне баријере слободном предузетништву.

Бесповратни финансијски подстицаји за реализацију пројеката, који су корисни за даљи развој пословања, додјељују се регистрованим субјектима, а то се исто односи и на повољне кредитне и гарантне линије које омогућавају ширење пословања. Веома је важно промовисати предузетништво као могућност животног опредјељења појединца да себи и својој породици омогући квалитетнији живот те је предузетништво потребно додатно промовисати и приближити га свим онима који желе пословати на овим просторима. Према подацима Пореске управе РС на дан 31. децембар 2018. године у Републици Српској је пословало 22.357 предузетника, који су запошљавали око 42.000 радника, што је за привредни развој РС врло значајно. Министарство има редовне састанке са Занатско-предузетничком комором РС, заједно смо покренули иницијативу према Министарству здравља и социјалне заштите РС како бисмо ријешили проблем који предузетници имају код остваривања права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад. Дакле, интензивно радимо на побољшању пословног амбијента за предузетнике.

 

НН: Недавно сте најавили посјету руског државног конзорција "Ростеx". Имају ли домаћа предузећа шта да им понуде?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Влада и руска државна корпорација "Ростеx" су потписале Меморандум о сарадњи којим је, између осталог, прописано утврђивање плана заједничких активности. У оквиру наведеног плана ће бити разрађени приједлози за развој и примјену иновација и нових технологија у области медицине, економије, образовања, намјенске индустрије и енергетике. Ми смо од других министарстава затражили мишљења и приједлоге, пројекте које можемо понудити представницима корпорације  који ће на јесен посјетити Републику Српску. Очекујемо тимове стручњака из Русије да посјете РС како бисмо конкретизовали бројне договоре.

 

НН: Сви показатељи говоре да привреда Европске уније успорава, а ријеч је о највећем спољнотрговинском партнеру РС. Колико је то лоше по извозно оријентисане компаније и постоји ли резервни план у случају да Европа успори са увозом?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Несумњиво је да би се успоравање привредних активности земаља ЕУ могло одразити на обим извоза Републике Српске. Оваква кретања могу се одразити и на обим страних улагања, а самим тим и извоза по овом основу. Међутим, готово је сигурно да ће земље ЕУ предузимати мјере за смањење утицаја кризе на привредне токове. Такође, Влада предузима низ реформских мјера у циљу повећања запослености, продуктивности и конкурентности, као што је новоусвојени Закон о подстицајима и мјере које се односе на већа улагања у нове технологије. Са друге стране, постоји могућност преусмјеравања на нова тржишта, што би довело до јачања сарадње са другим земљама са којима РС до сада није имала велику спољнотрговинску размјену.

 

НН: Најављено је и доношење регистра подстицаја. Шта је његова сврха?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Циљ регистра је да се обезбиједи јасан и свеобухватан  преглед планираних, одобрених и реализованих подстицаја привреди Републике Српске, како на републичком, тако и на локалном нивоу. Ми смо формирали радну групу, извршили мапирање свих доступних постицаја, израдили, усагласили и усвојили правни оквир на његову израду. Подаци о подстицајима би се уносили у регистар путем јединствене електронске и стандардизоване апликације инсталиране у свим републичким органима и јединицама локалне самоуправе. С обзиром на наведено, неопходно је осигурати квалитетно софтверско рјешење, за чију израду су потребна одређена финансијска средства. Министарство је аплицирало за донаторска средства код УСАИД-а, будући да финансијска средства превазилазе буџетске могућности Министарства. Најављена је помоћ од поменутог донатора и реализација се очекује у наредном периоду. Дакле, Министарство је у досадашњем периоду реализовало све планиране активности по питању израде регистра подстицаја и тренутно се његова пуна реализација пролонгира до момента осигуравања финансијских средстава за израду софтверског рјешења.​



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.