Министар пољопривреде., шумарства и водопривреде Републике Српске, др Радивоје Братић – интервју за Српску новинску агенцију
РАЗЛИКЕ У РЕЗУЛТАТИМА АГРАРНЕ И ФИНАНСИЈСКЕ ГОДИНЕ
БАЊАЛУКА, 13. НОВЕМБАР /СРНА/ - Пољопривредни произвођачи Републике Српске (РС) ове су године на својим њивама имали добре приносе готово свих ратарских култура и произвели довољно хране не само за потребе становништва Српске, него је преостало и тржних вишкова, посебно када је ријеч о кукурузу. Како се ови резултати вреднују у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС говори министар Радивоје Братић у интервјуу СРНИ.
Разговарала: Верица Ћалић.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске (РС) Радивоје Братић оцијенио је да је ова 2008. аграрна година била врло успјешна и родна у смислу пољопривредне производње, јер су забиљежени добри приноси готово свих пољопривредних култура, посебно кукуруза, кромпира, купуса и других, наглашавајући да то потврдђује велике производне потенцијале аграра Српске.
"Овогодишњи приноси ратарских култура сами по себи говоре колике су могућности пољопривредне производње у РС, али када је у питању провођење мјера подстицаја те производње од стране Министарства, ја бих прије два мјесеца и на том плану изразио велико задовољство јер смо све планове за ту област у том периоду и извршили према плану" - рекао је Братић у интервјуу СРНИ.
Он је подсјетио да су потешкоће настале када је ребалансом буџета за 2008. годину, прошле седмице, Министарству пољопривреде ускраћено тражених 20-так милиона КМ, које је Министарство издвојило из планираних подстицајних средстава за пољопривредну производњу за плаћање активности из Програма Владе РС за сузбијање и искорјењивање бруцелозе и откуп пшенице за Дирекцију за робне резерве.
Братић је тада, у изјави за СРНУ, изразио очекивања да ће ова средства бити враћена Министарству пољопривреде кроз пројекцију буџета за 2009. годину и да ће на тај начин пољопривредним произвођачима бити плаћена подстицајна средства, првенствено за јесењу сјетву стрних жита и друге облике производње који су утврђени и планирани заједно са пољопривредним произвођачима РС.
Братић је додао да се због тога оцјена о успјешној овогодишњој пољопривредној производњи, мора "покварити" чињеницом да та средства нису одобрена ни ребалансом, али ни Нацртом буџета РС за 2009. годину, који је Влада РС утврдила 12. новембра.
"Уколико Буџетом за 2009. годину не буду издвојена средства која тражи Министарство пољопривреде, ни наш план за 2008. годину неће бити реализован, за разлику од претходне године, када смо у много тежим околностима успјели да пословну годину завршимо са потпуним извршењем плана" - реко је Братић.
Он је подсјетио да су пољопривредни произвођачи РС улагали, осим у производњу, и у капиталне инвестиције и притом очекивали подршку из средстава намјењених руралном развоју, коју неће добити и то сматра министар да није добро пошто то драстично нарушава планове о капиталним улагањима у рурални развој, што, према његовим ријечима може да наруши и могућност кориштења средстава приступних фондова ЕУ 2011. године која ће бити, искључиво, намјењена развоју села и пољопривреде.
"Да бисмо се могли припремити за конкурисање и пријем тих средстава из предприступних фондова ЕУ, ми морамо овдје да проводимо интензивну политику руралног развоја и испунимо одређене стандарде за ту област, како би пољопривредни произвођачи РС 2011. године на квалитетан начин могли да конкуришу за та средства" - упозорио је Братић наглашавајући значај ових средстава у свјетлу чињенице, коју су утврдили Свјетска банка и УНДП, да је 83 одсто читавог простора РС рурално подручје, а тиме и да највећи дио становништва Српске живи од пољоприврене производње.
Говорећи о Стратегији развоја пољопривреде РС до 2015. године, министар Братић је рекао да, иако она у цјелини има "добар развојни карактер", она се не проводи, због чега је у овом Министарству започела анализа тог документа, која је већ на самом почетку показала да је грубо нарушена структура давања и издвајања потстицајних средстава.
Он је подсјетио да су овим документом јасно дефинисани односи у структури издвајања потстицајних средстава и то: 40 одсто средстава намјењених је као директна подршка производњи, 40 одсто су капиталне инвестиције и 20 одсто за рурални развој.
"Гледајући са те стране Стратегија има развојни карактер, али са друге стране искуства из ове двије године, говоре апсолутно другачије, јер имамо доминантно издвајање за потстицаје пољопривредне производње, занемарујући капитална улагања и улагања у рурални развој" - упозорава Братић.
Истичући да треба подстицати пољопривредну производњу у одређеној мјери, Братић упозорава да је ипак много важније да се изгради, на примјер, говедарска фарма, умјесто што се сва расположива средства дају за подстицаје за производњу млијека.
Он је констатовао да, на овај начин, власници фарми добијају солидна средства за производњу млијека, што им омогућава и солидан живот, али поставља питање шта је са оним људима, посебно младима, који живе на селу и желе да изграде фарму, а у овим околностима, то им није омогућено, као ни у другим сегментима капиталних улагања за развој села и пољопривреде.
Наглашавајући да је Министарство пољопривред, шумарства и водопривреде начинило све техничке и друге припреме за реализацију додјеле потребних кредита Свјетске банке и других институција за поршку руралном развоју Српске, Братић је упозорио да "ту престају ингеренције овог Министарства".
"Зато смо приступили анализи реализације Стратегије са циљем да то презентујемо Народној скупштини РС, јер уколико се овакав тренд настави и не пронађу други путеви за изналажење средстава за рурални развој и ако се не вратимо првобитним и изворним принципима Стратегије, бојим се да ћемо моћи једино да констатујемо да Стратегија није важећа" - закључио Братић, поручујући да ове године добре резултате пољопривредне производње и високе приносе пољоприврених култура увелике "засјењује" лош материјални положај аграра Српске у цјелини.