Sign In

Предсједник Додик, премијерка Цвијановић и министар Мирјанић одржали консултације са удружењима пољопривредника

Објављено:

​​

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стево Мирјанић одржали су данас у Административном центру Владе Републике Српске, у Бањалуци, консултације са представницима републичких пољопривредних удружења о општој ситуацији у аграрном сектору, у свјетлу предстојећег заснивања новог циклуса производње.
„Прошлу годину завршили смо веома успјешно у аграрном сектору. У области примарне производње остварили смо укупан обим производње од око 1,5 милијарде КМ са учешћем анималне производње од око 52 посто. Остало је биљна производња и кад се томе дода учешће прехрамбене индустрије добијемо двије милијарде и 480 милиона марака, што је највеће појединачно учешће привредне гране у формирању бруто домаћег производа Републиике Српске", подсјетио је министар Мирјанић.
Он је рекао да су услови привређивања овој години сложени, поготово имајући у виду укупну ликвидност, те да је пољопривреда у специфичној  позицији. Додао је и да је овогодишњи ниво средстава за подстицаје у пољопривредиа приближан средствима у прошлој и претпрошлој години.
„С једне стране, у овој години имамо отежавајућу околност због примјене Споразума о стабилизацији и придруживању у оном дијелу у којем је он искоригован у односу на пласмане одређених роба на тржиште БиХ, а са друге стране, неликвидност буџета је утицала да имамо нередовне исплате текућих подстицаја", каже министар Мирјанић.
Он је навео да су пољопривредни произвођачи исказали одређено  неслагање са појединим елементима у правилнику о подстицајима за ову годину, које је, како је рекао, „посљедица недостатка укупних средстава, а не тога да је неко префериран више или мање".
„Ова потешкоћа могла се значајније ублажити доношењем закона о акцизама и на тој основи издвајањем дијела средстава, којим би се покрио негативни утицај акциза на плави дизел, али и обезбиједио и дио средстава, прије свега, за проширену репродукцију", рекао је министар Мирјанић.
Он је додао да су још у току дебате у одговарајућим скупштинским тијелима и органима БиХ, те да је могуће очекивати и другачији обрт ситуације када је ријеч о, евентуално убрзанијој процедури доношења тог закона, чиме би се добрим дијелом ублажила ова ситуација.
Према ријечима министра Мирјанића, у аграрни сектор су до сада уложена велика средства.
„Ако узмемо период од 2010. до 2016. године, уложено је више од 680 милиона КМ, по свим основама. Без обзира што је садашњи ниво средстава низак и недовољан и што се морају повећати средства за аграрни буџет, ми ипак имамо ситуацију да је много фарми, воћњака и осталог, изграђено подстицајним средствима из Буџета Републие Српске", рекао је министар Мирјанић.
Он је напоменуо да Правилник о подстицајима ступио на снагу и да се од понедјељка може очекивати могућност коришћења плавог дизела за произвођаче.
„Без обзира што је правилник ступио на снагу, договорили смо се да још једном сагледамо неке сугестије у вези са оним што предлажу поједина удеружења. Овдје немамо у потпуности консензус свих удружења у појединим намјенама и договорили смо се да се удружења у наредних неколико дана договоре и заједно формулишу евентуалне приједлоге за измјену и допуну правилника", рекао је министар Мирјанић и истакао да ће се након тога сви приједлози поново сагледати и одлучиће се чиме се правилник, евентулано, може допунити, али у оквиру расположивих 60 милиона КМ.
„Ако се донесу одговарајући закони, о којима сам говорио ми можемо рачунати на један дио средстава, а како ћемо користити та средства, поново ћемо се договарати са онима на које се та средства односе", рекао је министар Мирјанић.
Он је истакао да је једно од најсуптилнијих питања аграрне политике у свим државама, питање спољнотрговинског пословања, његове уређености и заштите домаће производње.
„Ми немамо добро уређен тај сегмент и то је велики проблем за наше произвођаче, ако ми имамо данас ситуацију у БиХ да се више штити увозна роба него домаћа, онда је то проблем", рекао је министар Мирјанић.
Када је ријеч о спољнотрговинском пословању и заштити домаће производње, министар Мирјанић наводи да су сви механизми на нивоу заједничких органа.
„Ми смо на заједничкој сједници влада Републике Српске и Федерације БиХ договорили тачно о мјерама које би требало примијенити у овом смислу и упутили као наш заједнички приједлог у заједничке органе. Сасвим би била друга релација ових 60 милиона КМ у фокусу подмирења потреба пољопривредних субјеката, када би имали добро проведену заштиту домаће производње", рекао је министар Мирјанић.
Предсједник Удружења мљекара Републике Српске Владимир Усорац је поновио да ће се састанак наставити сљедеће седмице, када ће доћи са детаљним захтјевима.
„Мислимо, прије свега, на Правилник који је објављен, али постоји могућност да дође до одређених измјена. Сматрамо да Правилник у одређеним сегментима треба исправити. Морамо се одлучити да ли желимо максималне подстицаје у призводњи, или желимо максималне подстицаје у инвестицијама. То је до нас да се одлучимо", нагласио је Усорац.
Говорећи о дуговима према пољопривредним произвођачима, Усорац је изјавио да они износе испод 10 милиона и да доста зависе о руском дугу.Он је изразио очекивање да ће се процедура у Сарајеву убрзати како би се та средства што прије исплатила због актулне сјетве.
Усорац је навео да ће једно од питања на предстојећем састанку пољопривредника са предсједником Додиком бити и ССП, зато што су, како је рекао, пољопривредици преварени.
„На састанку са њемачким министром пољопривреде раније у Сарајеву, била нам је обећана помоћ у санирању губитка дијела дохотка, након потписивања адаптираног ССП-а и отварања тржишта. Само у мљекарском сектору у БиХ штета износи 24 милион КМ. Предсједник Додик је обећао да ћемо покренути то питање. Или су нас преварили, или ћемо добити ставрну штету коју смо претрпили", рекао је Усорац.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић рекао је да Савез остаје при захтјеву od 6% за аграрни буџет.
„Ми инсистирамо на износу тих средстава како бисмо могли задовољити примарну производњу, али и за инвестиције у изградњи објеката, дугогодишњих засада, хладњача и прерађивачких капацитета", рекао је Маринковић.
Он је истакао да ће се на будућим састанцима у вези са приједлозима и корекцијама Правилника за 2017. годину дати приоритет одређеним секторима, како у погледу заступњености, тако и у погледу интереса Републике Српске и развоја цјелокупне пољопривреде.
„То ће бити у наредном периоду усаглашено на нивоу удружења и упућено у процедуру. Дио приједлога ће бити предочен директно предсједнику Републике Српске, са којим је договорено да приједлоге доставимо и њему и министру Мирјанићу", објаснио је Маринковић.

​​



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.