Стање на свјетском тржишту житарица  

У посљедњем извјештају са тржишта житарица, који је објавио Међународни одбор за житарице, наглашено је да су очекивања произвођача житарица боља у односу на период прије мјесец дана, али и да су свјетске залихе житарица, још увијек, критично ниске! У извјештају се наводи да, иако се на глобалном нивоу, биљежи повећање производње житарица, то не одражава и на тржишту житарица, јер сав „ вишак “ производње, услијед повећане тражње ( нарочито кукуруза ), завршава у производњи етанола. Укупна количина кукуруза, увезеног у земље ЕУ, у овој години је 13,7 милиона тона, пошто је одобрен увоз накнадног контингента од 292 000 тона кукуруза.

 Србија 

Републичка Дирекција за робне резерве Србије требало би да од домаћих произвођача откупи од 30 000 до 60 000 тона пшенице овогодишњег рода. " Количина откупљене пшенице зависиће од понуђене цијене јер је за те намјене у буџету предвиђено 650 милиона динара, па је реално да ће бити откупљено до 40 000 тона жита. Током августа, након именовања новог директора, Дирекција би могкла да објави јавни позив за куповину жита “, рекао је министар пољопривреде,Слободан Милосављевић.

 Хрватска   

Годишњи буџет Хрватске, за пољопривреду је између 600 и 650 милиона евра. Тај износ ће бити полазна тачка за утврђивање вриједности будуће финансијске омотнице коју Брисел одређује за сваку чланицу, уз амбицију да се, у преговорима, тај износ покуша повећати. Хрватска је формирала радну групу од 400 особа, унутра које ће се обавити  завршни круг консултација за преговоре са ЕУ ( Поглавље 11 ) о пољопривреди и руралном развоју.

У буџету Хрватске, 94 % средстава иде за плаћање комерцијалним газдинствима, а 6 % је предвиђено за рурални развој. ЕУ његује супротан принцип. Подстицаји се дају пола-пола, уз све израженији тренд подстицања пројеката у вези са руралним развојем.

Када је ријеч о квотама, Европска унија се ограничава само на квоте за производњу млијека и шећера. Незванично, ЕУ ће укинути квоте за млијеко до 2013. године. Хрватска ће настојати да тражењем прелазног периода „ премости “ тај период и изнудити количине млијека које ће задовољити фармере. Квоте за шећер, у Хрватској су већ утврђене. Ријеч је о значајном извозном артиклу, па је задатак преговарача да за све три шећеране у Хрватској, добију право на рафинисање увозног сировог шећера, чиме би им осигурали равноправан третман са конкуренцијом.

У области виноградарства понудиће се захтјев права садње у прелазном периоду. До 2007. године у Хрватској је под виноградима било 32 454 хектара. Тиме се жели добити додатно право садње за производњу вина са контролисаним поријеклом.

У Хрватској је милион необрађених хектара земљишта. Министар пољопривреде, Божидар Панкретић, поставио је себи примаран задатак да, до краја свог мандата,  те површине укључи у производњу хране. Оствари ли тај план, са улагањем од милијарду евра, хрватска пољопривреда би требало да буде богатија за 20 милијарди евра. Милијарду евра коалиција на власти намјерава да потроши  у периоду 2008.-2012. година, кроз капитална улагања и оперативне програме.

Извоз пилетине из Бразила   

Бразил, највећи свјетски снабдјевач пилећим месом, извози пилетину у 150 земаља, а на глобалном плану држи 40 % тржишта пилећег меса. За овакав успјех највише је заслужна Асоцијација бразилских произвођача и извозника пилетине ( АБЕФ )

Повећану тражњу на латиноамеричком и глобалном тржишту стручњаци ове асоцијације процјењују на  5 %-8 % на годишњем нивоу. Чланице АБЕФ-а имају циљ да повећају сопствену производњу за 10% , у 2008. години. У 2007. години произвели су више од 10 милиона тона пилетине. Запошљавају 840 000 људи и учествују са 1,5 % учешћа у бразилском националном дохотку.

Извори: Пољопривреда инфо, Пословни дневник