Аутопут Бања Лука – Градишка, имаће годишњи приход од око 15 милиона евра, што значи да ће се исплатити за мање од 10 година.
У цјелости завршен аутопут Градишка – Бања Лука – Купрес – Сплит, значиће привлачење десетине хиљада туриста из Европе, који путујући на хрватско приморје, за сада, због лоших путева заобилазе БиХ и РС, каже у интервјуу за "Фокус" министар саобраћаја и веза РС, Недељко Чубриловић.
Колико би путника годишње пролазио аутопутевима РС, каже Чубриловић, на основу својих студија, зна аустријска компанија "Штрабаг" са којом се преговара о њиховој градњи, али која такве податке сматра пословном тајном.
ФОКУС: Шта ако Федерација не изради свој дио аутопутева који се настављају на наше, а који су битни као веза са морем?
ЧУБРИЛОВИЋ: Хрватска је заинтересована за овај пројекат, па су један дио пута од Сплита већ урадили. Заинтересована је и власт Ливањског кантона у ФБиХ. Према томе, то не би било упитно.
ФОКУС: Хоће ли крајем маја коначно бити потписан уговор са "Штрабагом" ?
ЧУБРИЛОВИЋ: Још се преговара. Влада РС у изградњу аутопутева може да уложи само дионицу пута Бања Лука – Градишка и евентуално да сноси услове по којима би могла бити повучена средства о рјешавању имовинских односа. Све остало лежи на будућем концесионару. Ако "Штрабаг" не буде до краја испоштовао ове услове који су наведени у меморандуму, вјероватно Влада неће потписати такав уговор.
ФОКУС: Значи ли то да ће "Штрабаг" платити рјешавање имовинско правних односа?
ЧУБРИЛОВИЋ: "Штрабаг" би требао обезбиједити сва средства и за рјешавање имовинско правних односа и за изградњу путне мреже. Да ли ће он носити кредит, којима ће бити рјешавани имовинско правних одоси, дефинисаћемо кроз уговор. Пракса у свијету је да државе регулишу рјешавање тих односа, како би остали у власништву државе, а путеви се дају концесионару на кориштење.
ФОКУС: Могу ли се при том десити проблеми око имовинско правних односа, који су пратили градњу аутопута Бања Лука – Градишка ?
ЧУБРИЛОВИЋ: Увијек постоји опасност, мада мислим да се то неће десити. За различите дионице рјешавање тог питања је у различитим фазама. Негдје се раде студије изводљивости а негдје изводбени пројекти. У највећем дијелу није ништа урађено, осим резервисаних траса. Док не буду готове студије ништа се не може радити по питању изузимања земљишта.
ФОКУС: У низу улагања ове године, међу највећима су она у области жељезница?
ЧУБРИЛОВИЋ: У другој фази реконструкције жељезничке инфрастуктуре у РС, која ће трајати до краја 2009. године, биће уложено око 70 милиона марака, док је у првој фази већ уложено око 25 милиона евра, средстава добијених од Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке. "Жељезнице РС" су кандидовале шест пројеката за средства из Развојног програма Владе РС. Три пројекта односе се на реконструкцију и модернизацију капацитета за одржавање возова, чиме би постали самостални од иностраног ремонта и запослили додатних 50 радника.
ФОКУС: Докле се стигло са најавом америчке компаније "Џенерал електрик" о улагању у "Жељезнице РС"?
ЧУБРИЛОВИЋ: То ћемо знати до краја ове године, када буде завршена њихова студија, која ће дефинисати о ком виду улагања би се радило, на који начин би то било и у ком обиму.
ФОКУС: Можемо ли очекивати да се "Жељезнице РС" трансформишу у два одвојена предузећа, као што је био случај са поштом и Телекомом?
ЧУБРИЛОВИЋ: То нам је крајњи циљ. Жељезнице ће се дијелити на инфраструктуру, која је у принципу увијек државна, и на оператера, којих може бити више. Измјенама Закона о жељезницама, предвиђа се, за сада, само сложено предузеће и инфрастуктуре и оператера, који је такође државни. Ако дође до раздвајања, треба очекивати појаву приватних оператера, заједно са државним.
ФОКУС: У понедјељак сте потписали уговор о покретању нове авионске линије за Салзбург. Да ли је такав подухват економски исплатив?
ЧУБРИЛОВИЋ: Тешко је рећи. Чињеница је да морамо тражити начина како отворити бањалучки аеродром, и помоћи привредницима ове регије и цијеле РС да са што мање утрошеног времена одлазе у европске дестинације, гдје се договарају послови. Нашли смо партнера који је вољан одржавати ову линију наредних шест мјесеци. Ако се тада покаже да је она оправдана, линија ће да заживи без финансијске подршке Владе РС. Уколико се покаже да није исплатива, видјећемо да ли та линија треба опстати.
ФОКУС: Јесмо ли ближе концесионару за градњу аеродрома у Требину?
ЧУБРИЛОВИЋ: Рано је говорити ко ће бити концесионар. Сада могу само рећи да интереса за то показују многа правна и физичка лица. Директор који је именован, обавио је неке консултације у оквиру Европске уније. Његова је оцјена да смо све ближи концесионару.
С.ПОПАДИЋ