Овим законом уређују се врсте и садржај матичних књига, надлежност за њихово вођење и рјешавање у управном поступку, услови за обављање послова матичара, начин вођења, чувања и обнављања матичних књига, упис у матичне књиге, вршење увида у матичне књиге, врсте извода и издавање извода и увјерења на основу матичних књига, те  надзор над примјеном прописа о матичним књигама и друга питања у вези с вођењем поступка који претходи упису у матичне књиге.

„Приједлогом закона предвиђено је да матичне књиге непосредно води матичар, који може бити лице које има средњу стручну спрему друштвеног смјера, положен стручни испит за рад у органима управе и положен посебан стручни испит за матичара. Такође, предвиђено је да се посебан стручни испит за матичара полаже по програму који доноси министар управе и локалне самоуправе и пред посебном стручном комисијом, а увјерење о положеном испиту издаје Министарство. Након положеног стручног испита овлашћење за бављење послова матичара издаје начелник, односно градоначелник“, изјавила је помоћник за ресор управе, Стојанка Ћулибрк.

Приједлогом закона је предвиђено да се матичне књиге воде у два примјерка, у папирном и електронском облику, а да се други примјерак води у електронском облику. Други примјерак матичних које би чувало Министарство доставља се Министарству у електронском облику, који је идентичан са изворником, за претходну годину најкасније до 15. фебруара текуће године. Предвиђено је да Министарство податке објединити у Централну базу података, а ближе одредбе о кориштењу података из Централне базе, односно из другог примјерка  матичних књига, прописује Влада Републике Српске уредбом.

Закон предвиђа да надлежни орган јединице локалне самоуправе обезбиједи вођење другог примјерка матичних књига у електронском облику, најкасније три године од дана ступања на снагу закона.

Ћулибркова ке прецизирала да ће Министарство обезбиједити услове за успостављање централног система за електронску обраду података и чување другог примјерка матичних књига у електронском облику најкасније у року 18 мјесеци од дана ступања на снагу закона.

Додала је да се извод из матичне књиге и увјерење издају на основу података садржаних у изворнику матичне књиге, а увјерење се може издати и на основу података из другог примјерка матичне књиге који се води у електронском облику, по прописаној процедури.

„Ако се извод из матичне књиге издаје на основу података из другог примјерка матичне књиге који се води у електронском облику, матичар једног матичног подручја одређене општине/града може издавати извод из матичне књиге која се води за друга матична подручја те или осталих општина/градова, а извод штампа матичар у мјесту подношења захтјева“, истакла је Ћулибркова.

Приједлог закона прописује и казнене одредбе.

Предвиђено је да новчаном казном од од  500,00 КМ до  1500,00 КМ буде кажњено правно лице, док ће казном у износу од 50,00 КМ до 150,00 КМ бити кажњено физичко или одговорно лице у правном лицу ако да неистините податке у пријави за упис у матичну књигу, у прописаном року не пријави рођење детета, не пријави или не одреди лично име дјетета, не обавијести надлежни орган о непостојању споразума лица која су по пропису о личном имену овлаштена да одређују лично име дјетета, не пријави смрт у прописаном року и изврши сахрану прије уписа у матичну књигу умрлих без дозволе надлежног органа из члана.   

Новчаном казном од 500,00 КМ  до  1500,00 КМ казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу или органу јединице локалне самоуправе ако у прописаном року не достави надлежном матичару одлуке и друга акта о чињеници рођења, закључења брака и смрти и промјенама у вези са тим чињеницама, не достави овлаштеном лицу извод о извршеном накнадном упису или исправци у матичној књизи и ако накнадни упис или исправку извршену у изворнику матичне књиге истовремено не унесе  у други примјерак матичне књиге у електронском облику.