Министар управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске, Зоран Липовац, изјавио је у интервјуу за дневни лист "Глас Српске" да Закон о референдуму и грађанској иницијетиви не угрожава нити један народ у Републици Српској.
Закон о референдуму и грађанској иницијативи обезбиједиће грађанима Републике Српске да се референдумом у складу са Уставом изјашњавају о питањима значајним за Републику и њене грађане. Први пут се дефинише грађанска иницијатива, што у важећем закону о референдуму није било уопште третирано.
"Што се тиче међународне заједнице, не очекујем апсолутно никакве реакције на закон о референдуму. Што се тиче Клуба Бошњака у Вијећу народа, када се детаљно упознају са одредбама закона, и сами ће доћи до закључка да нема основа за покретање механизма заштите виталног националног интереса. Закон је у складу са Уставом РС", истакао је Липовац.
* ГЛAС: Шта је суштина амандмана који се односе на закон о референдуму и грађанским иницијативама?
ЛИПОВAЦ: Aмандмане на текст закона доставили су клубови посланика СНСД-а и СДС-а. Aмандмани СНСД-а су техничке природе и доприносе побољшању предложеног текста закона. Што се тиче амандмана СДС-а, један дио њих односи се на питања која према нашој оцјени не могу да буду предмет овог закона јер су дио уставне материје. Ту се прије свега мисли на ситуацију у којој се обавезно расписује референдум, што сматрамо да је у супротности са чланом 77. Устава РС, гдје стоји да Народна скупштина може да одлучи о спровођењу референдума о питањима из своје надлежности, а послије претходног изјашњавања грађана на референдуму.
* ГЛAС: Како оцјењујете ставове опозиције да је закон у одређеним дијеловима неуставан, посебно члан десет који прецизира број бирача који могу да предложе републички референдум?
ЛИПОВAЦ: Све предложене одредбе закона у сагласности су са одредбама Устава РС, па и у дијелу који се односи на број грађана који могу предложити расписивање референдума. Одредбе закона су у складу са Уставом, нарочито чланом 76. Устава, који говори о томе ко може да предлаже законе, прописе и друге опште акте и предлагање референдума се не може поистовијетити са том правном ситуацијом. СДС овдје мијеша крушке и јабуке. СДС је и у свом приједлогу закона о референдуму имао скоро идентичну одредбу која се односила на то ко може да поднесе иницијативу за расписивање референдума. С тим у вези, они су предвиђали још већи цензус. Закон предвиђа да приједлог за расписивање републичког референдума могу поднијети предсједник Републике, Влада РС, најмање 30 народних посланика или најмање 10.000 бирача, док је у СДС-овом приједлогу закона та бројка износила исто 10.000, односно 40.000 ако се изјашњава о промјени Устава. Сматрам да се та одредба члана 10. закона не може доводити у везу са чланом 76. Устава РС. Овдје се ради само о предлагачу референдума, док одлуку о расписивању референдума према Уставу РС доноси НСРС.
* ГЛAС: Шта овим законом добија Република Српска?
ЛИПОВAЦ: Добија закон који ће обезбиједити грађанима РС да се референдумом, у складу са Уставом, изјашњавају о питањима значајним за РС и њене грађане. Први пут се дефинише грађанска иницијатива, што у важећем закону о референдуму није било уопште третирано, а другим законима није било адекватно третирано. Грађанима је овим законом обезбијеђена заштита права у погледу спровођења референдума. Веома је битно истаћи да стварамо правни оквир који је у складу са Уставом РС.
* ГЛAС: Очекујете ли реакције међународне заједнице с обзиром на бучне ставове Бошњака о овом закону?
ЛИПОВAЦ: Што се тиче међународне заједнице, не очекујем апсолутно никакве реакције. Што се тиче Клуба Бошњака, када се детаљно упознају са одредбама закона, и сами ће доћи до закључка да нема основа за покретање механизма заштите виталног националног интереса. Закон је у складу са Уставом РС и њиме није повријеђен витални национални интерес нити једног народа.
* ГЛAС: Било је примједби на усвајање закона о држављанству РС јер је усклађен са наметнутим законом високог представника, а НСРС је опредијељена да не прихвата наметнута рјешења. Због чега је закон о држављанству РС разматран по хитном поступку?
ЛИПОВAЦ: Законом о држављанству БиХ прописана је обавеза да закони о држављанству ентитета морају бити у складу са државним законом. Одатле произилази обавеза РС да се ентитетски закон о држављанству хармонизује са Законом о држављанству БиХ, чије измјене и допуне је наметнуо високи представник. Измјене и допуне Закона о држављанству БиХ објављене су у "Службеном гласнику БиХ" и закон је у октобру прошле године ступио на снагу. Такође, супервизор за Брчко дистрикт је крајем децембра прошле године донио налог којим је ставио ван снаге свој ранији налог из 2006. године, а чиме је омогућена примјена ентитетских закона о држављанству на територији дистрикта. Дакле, због налога супервизора из 2006. није била могућа примјена ентитетских закона о држављанству на територији дистрикта. То је сада омогућено. Закон је у процедуру упућен по хитном поступку да би се грађанима са пребивалиштем на територији Брчко дистрикта омогућило да остваре право избора или промјене ентитетског држављанства, као и да би се могли регистровати у бирачким списковима и тако остварити једно од основних, уставом загарантованих, права. Тиме ће се отклонити сви проблеми који су се јављали код избора члана Предсједништва БиХ и представника Парламента БиХ.
Примједбе
* ГЛAС: Шта је први замјеник високог представника у БиХ Рафи Грегоријан у свом допису Вашем министарству предлагао у вези са остваривањем бирачког права грађана Брчко дистрикта што сте оцијенили неповољним рјешењима?
ЛИПОВAЦ: У радној верзији Закона о допунама Закона о држављанству РС супервизор за дистрикт предложио је да одлуку о промјени избора ентитетског држављанства за лица са пребивалиштем на територији Брчко дистрикта доноси Одјељење за јавни регистар у Брчком, што је за нас било неприхватљиво, јер није било у складу са Уставом БиХ. Њиме је прописано да постоји држављанство БиХ које регулише Парламент БиХ и држављанства ентитета која регулишу ентитети. Дакле, усвојеним законом се враћа надлежност са дистрикта на ниво Републике Српске, односно о промјени ентитетског држављанства раније је одлучивало одјељење у Влади дистрикта, док ће то убудуће радити Министарство управе и локалне самоуправе. Било је ту још неких наших примједби, али су све оне усаглашене и прихваћене од стране OHR-а.