Sign In

Јединице локалне самоуправе добро радиле у 2009. години

Објављено:

 

Миинистар управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске, Зоран Липовац, у интервјуу за дневни лист "Фокус" изјавио да иако су годину иза нас у свим локалним заједницама у Републици Српској обиљежиле економска криза и мјере штедње, неколико општина издвојило се и по кризи власти, због које су највише испаштали грађани. Такве су биле општине Шековићи, Шипово, Пелагићево, те Оштра Лука у којој је рад Скупштине био блокиран шест мјесеци. Министар Липовац је истакао да је ипак било много више позитивних примјера рада општина, те издвојио Мркоњић Град као општину која је упркос свим проблемима годину завршила са суфицитом у буџету. Прошле године шест општина из Републике Српске награђено је бикон статусом што је према Липовчевим ријечима, показатељ одличног рада.

ФОКУС: У неколико наврата рекли сте да су се општине и градови одговорно понашали у години кризе и рецесије. Какве су препоруке Министарсва и Владе општинама и градовима за ову годину и мислите ли да би она могла бити финансијски боља од претходне?

ЛИПОВАЦ: Истина је да су се општине и градови ове године понашали веома одговорно. Међутим, ради очувања економске стабилности јединица локалне самоуправе и Републике Српске бићемо у обавези да штедимо и даље. Министарство управе и локалне самоуправе упутило је препоруку градовима и општинама да приликом доношења буџета за 2010. годину на буџетским позицијама за бруто плате и накнаде за запослене планирају средства у износу мањем за пет одсто у односу на извршење буџета за ове намјене у 2009. години. Разлози за ову препоруку су и услови ММФ-а за реализацију кредитног аранжмана. Битно је истаћи да се овдје ради о смањењу укупних средстава за плате, што значи да укупна сума новца која треба да буде издвојена за плате требало би да буде нижа за пет одсто. Министарство није препоручило да се плате смање свим запосленима. Увјерен сам да ће локалне власти имати слуха када буду доносиле одлуке о смањењу плата, у смислу да не смањују плате запосленима с најнижим примањима, те да ће се смањење плата у највећој мјери односити на плате функционера и руководећих службеника. Увјерен сам да ће општине и саме предузети одређене мјере штедње и то није упитно. То није било упитно ни у прошлој години у којој су уштедјели више од 90 милиона КМ.

ФОКУС: Неразвијене и изразитно неразвијене општине могле су и ове године рачунати да грант помоћи Министарства, који је 2009. године износио 3,65 милиона КМ. Јесте ли планирали средства за ове намјене и у буџету за ову годину и колико?

ЛИПОВАЦ: Са задовољством могу рећи да ће и ове године поменуте општине имати помоћ, али ми је жао што та помоћ није већа. Министарство овим грантом покушава да стимулише развој неразвијених и изразито неразвијених општина у Републици Српској како би оне што адекватније одговориле на све изазове пред којима се нађу, и својим грађанима обезбиједиле што ефикаснију локалну самоуправу. Циљ нам је да се неразвијене и изразито неразвијене општине приближе средње развијеним општинама и да се овај јаз што прије превазиђе. Ово је дуготрајан процес, помака има, али је на нама да и у будућности радимо на том пољу најбоље што можемо. У буџету за ову годину за ове намјене предвиђено је 3,35 милиона КМ. Истакао бих и да је по први пут буџетом Министарства предвиђена ставка за помоћ јединицама локалне самоуправе у ванредним ситуацијама у укупном износу од 300.000 КМ. Наиме, у пракси се показала потреба за једним оваквим грантом, са циљем санације штета од временских и других непогода. Увјерен сам да ћемо и на овај начин моћи општинама притећи у помоћ када им то буде најпотребније.

ФОКУС: Колико је прошле године локалним заједницама значила помоћ Владе РС од 30 милиона марака?

ЛИПОВАЦ: То је била права ињекција за општине и Влада је овим показала праву сензибилност за проблеме локалних заједница. Без те помоћи већина локалних заједница не би могла успјешно привести годину крају. За ову годину такав грант помоћи није планиран, а евентуална помоћ зависиће од извршавања буџета РС и буџета општина.

ФОКУС: Закон о матичним књигама ступио је на снагу. За Министарство произилази обавеза да формира централну базу података и омогући чување другог примјерка матичних књига у електронској верзији, као и увезивање матичних уреда. Шта ће од тога реално моћи бити урађено у 2010. години?

ЛИПОВАЦ: Ступање на снагу Закона о матичним књигама јесте веома важно, нарочито са аспекта испуњавања услова за визну либерализацију. Међутим, овај закон и поред тога, има веома важне одредбе које ће унаприједити рад матичних служби и додатно увести ред у област матичних књига. Овим законом учињен је знатан искорак у односу на важећа рјешења, имајући у виду да је њиме прописано вођење матичних књига у електронском облику, наглашена потреба едукације матичара, као и одговорности приликом издавања личних докумената увођењем управног надгледања над њиховим радом са циљем веће безбједности докумената, а у свјетлу испуњавања услова да би земља била препоручена за такозвану бијелу шенгенску листу. Истакао бих још једном да је недопустива била пракса да је извод из матичне књиге рођених важио ограничено и да су грађани свако мало морали трошити своје вријеме и новац вадећи родне листове. Томе се морало стати у крај, а то је, између осталог, учињено овим законом. Веома је важно истаћи да ће се увезивањем матичних уреда створити услови да се родни лист може добити у било којој општини у РС, а у другој фази пројекта и Интернетом. Створене су правне претпоставке за увезивање матичних уреда и формирање централне базе података, међутим, финансијски аспект биће кључан фактор у динамици испуњавања свега планираног.

ФОКУС: Стратегија развоја локалне самоуправе још увијек је блокирана. Јесте ли без обзира на то што чека одлуку пред Уставним судом РС планирали спровођење неких пројеката који произилазе из овог документа?

ЛИПОВАЦ: Када је у питању Стратегија развоја локалне самоуправе у РС увјерени смо да ће Уставни суд веома брзо донијети одлуку, чиме ће се стећи услови за њену имплементацију. Иако Стратегија није ступила на снагу, ми у Министарству радимо на пројектима који из ње произилазе. С обзиром на то да је овом стартегијом предвиђемо да Министарство предложи законе о непосредном изјашњавању грађана и грађанској иницијативи, Народна скупштина Републике Српске нас је и формално обавезала да хитно радимо на том питању, тако да ће то у овој години бити једна од приоритетних активности Министарства. Такође, крећемо са израдом новог закона о локалној самоуправи, чије је доношење планирано за 2011. годину, као и на низу других законских рјешења, а са циљем испуњавања стратешких циљева.

Удружења од јавног интереса

Окончан је конкурс за стицање статуса удружења од јавног интереса, а на адресу Министарства до сада је стигло 57 пријава. Оно што је најважније невладиним организацијама које постану удружења од јавног интереса јесте сигуран извор финансирања. У овој години Борачка организација РС добиће из гранта за та удружења 200.000 марака, Организацију породица погинулих бораца и несталих цивила више од 100.000 марака, једнако као и Савез логораша РС.

"Многе од тих невладиних организација јесу наши партнери. Њихов статус им омогућује и активније учешће у доношењу одлука. Такође, они на овај начин стичу и могућност да им се повјери да у оквиру своје дјелатности врше јавна овлашћења. Важно је истаћи да удружење може стећи статус удружења од јавног интереса ако његово дјеловање превазилази интересе његових чланова и ако је намијењено интересу јавности, односно неким њеним сегментима у одређеним областима. До сада је било 13 удружења од јавног интереса у РС, а у 2010. години тај би број могао да буде већи", рекао је Липовац.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.