Sign In

„Независне новине“-Решић: Делегација ЕУ неће да прича сa нама о реформи

Објављено:

Министарство управе и локалне самоуправе РС спровело је цијели низ реформи, а кашњења постоје зато што постоје проблеми на другим нивоима власти, рекла је Лејла Решић, ресорни министар.
 
Она тврди да постоји неразумијевање Делегације ЕУ и других донатора, те да постоји сумња да се жели реформа пребацити на ниво БиХ.
 
"Ми смо једини титулар у РС који се бави овим послом. Ми рачун за свој рад полажемо Народној скупштини. Све је јавно и транспарентно, постоји план. А не да нам неко дође и каже да то не жели радити на такав начин", рекла је Решићева у данашњем (14.2.2019.) интервјуу за "Независне".
 
НН: Да ли грађани РС имају данас ефикасну јавну управу и ако немају, кад ћемо доћи до ње?

РЕШИЋ: Свака реформа је процес, ништа се не може промијенити у року од 24 сата. Оно што задњих неколико година радимо, радимо сами јер са нивоа БиХ, нажалост, нисмо имали никакву подршку, а требало би да имамо. Чули смо задњих седам-осам година да грађани нису задовољни сервисима у својим локалним заједницама и другим институцијама. Трудимо се да то промијенимо. Ми смо први који смо увели ред у матичне књиге у РС, а од 1948. до 2010. се тиме нико није бавио. За све матичаре имамо тачно ко је шта радио, и ако је неко, евентуално, направио грешку или нешто што није у складу са законом. За све ове године десио се само један случај да смо санкционисали једног радника који је покушао направити злоупотребу. Значи, систем ипак ради. Са друге стране, увели смо ограничење од три запослена на хиљаду становника у јединицама локалне самоуправе. Донијели смо Закон о државним службеницима у којем смо тачно прецизирали ко може и шта може радити. Законом о платама уредили смо на јаван и транспарентан начин плате запослених. Дакле, врло активно радимо јер желимо да се ствари заиста промијене. Године 2017. смо промијенили Закон о општем управном поступку. Окренули смо се грађанима јер желимо да активно учествују у процесу. Дакле, када дођу у општину и предају захтјев, они за десет дана морају добити информацију ако захтјев није комплетан. Све то заживљава. У наредних десет дана ангажоваћемо све наше инспекторе да провјере да ли неко има неки проблем и нејасноћу, а након тога ће се упутити са санкцијама. Све с циљем да администрација буде ближе грађанима. Она не може постојати ради администрације, него мора бити сервис грађана и привреде.
 
НН: Гдје је реформа јавне управе у односу на ЕУ, с обзиром на то да нам је свима ЕУ нека врста референтне тачке према којој се сви оријентишемо?
 
РЕШИЋ: Они тренутно не желе комуникацију с нама.
 
НН: Делегација ЕУ?
 
РЕШИЋ: Тако је. Ја сам Делегацији ЕУ на састанцима више пута говорила да желимо да разговарамо о суштинским реформама. Не могу да прихватим да је реформа јавне управе куповина рачунара.
 
НН: У чему је проблем? Да ли сматрате да иницијатива не долази с ваше стране, или?
 
РЕШИЋ: Управо. Иницијатива треба да долази од нас. Ми смо једини титулар у РС који се бави овим послом. Рачун за свој рад полажемо Народној скупштини. Све је јавно и транспарентно, постоји план. А не да нам неко дође и каже да то не жели радити на такав начин. Не може се нама рећи да смо ми кочничари, а видјели сте шта смо све урадили до сада за ових неколико година. Како смо то ми кочничари? Ја сам донаторе питала како њих не интересује како је утрошен њихов новац? А ја кажем да није добро утрошен.
 
НН: Како је дошло да се направи овакав концепт реформе јавне управе?
 
РЕШИЋ: Концепт је кренуо 2006. кад је изражено опредјељење да се уђе у ове реформе. Тада су сви у БиХ кренули с исте полазне основе. Од тада је прошло 13 година, а нико се није удостојио да изанализира шта смо радили. Мени је то помало несхватљиво. Канцеларија координатора за реформу јавне управе има 56 запослених, више него наше министарство које има три сектора.
 
НН: Да ли хоћете рећи да неко игнорише Ваше министарство, преноси надлежности?
 
РЕШИЋ: Ја хоћу рећи да можда овдје постоји неко потајно очекивање да за ову реформу постоји само једна тачка, на нивоу БиХ. За нас то апсолутно није прихватљиво. Ми не бјежимо од реформи. Ми смо веома храбро спремни да преузмемо одговорност за своје грађане. Желимо бити дио процеса, али желимо да се наш глас чује.
 
НН: Зна ли се колико има запослених у јавној управи?
 
РЕШИЋ: Знамо ми, и те како. Ко говори да не зна?
 
НН: Рецимо, Свјетска банка је спомињала да се не зна тачан број...
 
РЕШИЋ: То вам је још једна од ствари због којих желимо другачији концепт реформе јавне управе. Из Свјетске банке су у Реформској агенди тражили да сви покренемо причу запослених код свих буџетских корисника. РС је закон донијела, и чекамо даље инструкције. Међутим, остали нивои власти нису, а ми сад не можемо добити новац јер чекамо њих. Прошле су двије године, закон имамо, али не можемо се помјерити са мртве тачке. И сад РС опет сама тражи новац, да идемо сами у реформе.
А ми веома добро знамо колико имамо запослених у републичкој управи. Бројка се креће око пет хиљада. А ако узмете да Пореска управа, Инспекторат и Геодетска управа заједно као три највећа система имају око двије и по до три хиљаде запослених, а сви остали имају двије, то не одудара ни од каквих стандарда. То доказује да водимо рачуна и о запошљавању и о планирању. Имамо систем у којем ако ја пробијем буџет, будем кривично гоњена. Значи строго морамо водити рачуна о кадровима, планирању и осталим стварима. Ја сама од себе не могу запослити 15 људи. У Републици Српској то не можете радити. Проблем је што нас не чују када кажемо да смо све то урадили.

​​



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.