Даме и господо,
Предсједниче и потпредсједници Републике Српске,
Уважени народни посланици,
Предсједниче Народне скупштине,
Руководство Народне скупштине,
Уважени гости,
Ваша екселенција амбасадори
Стојим пред овим уваженим домом трећи пут у својству мандатара за састав Владе Републике Српске и тражим његово повјерење мојим идејама и повјерење у тим људи који треба да, у наредне четири године, води извршну власт Републике Српске. Овај пут то чиним са посебним узбуђењем и осјећајем одговорности због тренутка у коме се налази Република Српска и БиХ, а посебно због осјећаја одговорности према народу који је на протеклим изборима показао да нам вјерује.
Ма колико то, због честог понављања, може дјеловати као обична фраза, заиста се налазимо на друштвеној, економској и историјској прекретници. Зато су идуће четири године најзначајнији период за Републику Српску и БиХ. Тиме је терет одговорности, који сам прихватио да преузмем, већи. Вјерујем да сам на овом мјесту, по трећи пут, зато што људи памте које су добре ствари урађене за њих и Републику Српску у једнако тешким временима када сам први и други пут предводио Владу Републике Српске. У времену пред нама, одређује се и судбина генерација које долазе. Зато, морамо људске и економске потенцијале, ставити у функцију превазилажења послијератне економије, социјалне, политичке и моралне кризе.
Иако су избори одржани 1. октобра показали консолидацију демократских правила, раст демократске свијести бирача, општи је утисак да су, у предизборном времену, људи гласали по својој вољи и по својој савјести. Овај пут је забиљежено да је најмање било малверзација и готово се није оклијевало да се призна да су избори проведени у складу са међународним стандардима. Без обзира на то, наша је обавеза структурисати власт која ће радити да би оправдала изборни резултат; да Република Српска постане стабилнија, јединственија, богатија и да у њој људи срећније живе. Наравно, нема рјешења преко ноћи, нема чаробног штапића, али знамо шта треба чинити и имамо знања и снаге да Републику Српску покренемо у прогресивном смјеру и остваримо свеопшти напредак.
У сриједу, 15. новембра, ове године, од предсједника Републике Српске господина Милана Јелића добио сам мандат за састав нове Владе Републике Српске. Иако ово није моје прво обраћање Народној скупштини Републике Српске, у својству мандатара за састав Владе Републике Српске, први пут то чиним као предсједник политичке странке која је добила највеће повјерење бирача у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Да подсјетим: СНСД је протеклим изборима у БиХ добио 262.203 гласа, што је 31.000 гласова више од СДА као друге, скоро 50.000 гласова више од Странке за БиХ као треће, и 154.000 гласова више од СДС као четврте странке. У Републици Српској СНСД је добио 141.000 гласова више од СДС као друге пласиране странке, па је то резултирало са половином мандата у садашњем сазиву Народне скупштине. Зато је ово први пут да Савез независних социјалдемократа има одговорност за вршење власти, јер до сада је то била одговорност за учешће у власти. Тиме је наша одговорност повећана; тога смо свјесни и тако ћемо се понашати. Уз ту одговорност, имамо и одлучност да мијењамо стање у Републици Српској и БиХ.
Прије девет мјесеци, када је Република Српска проживљавала агонију неспособне власти без визије и храбрости, преузео сам мандат за састав Владе до октобарских избора. Тада сам нагласио да нам је важна Република Српска, и нисам се освртао на позиве за комндитет, понашања, опозиционог дјеловања; да је важно и да су важни сви становници Републике Српске и њен просперитет у БиХ. Данас могу рећи да смо у том кратком времену постигли много, и да можемо бити задовољни.
Најбоље то илуструје неколико сљедећих података:
За првих девет мјесеци ове године, обим индустријске производње већи је за 13,5% у односу на прошлу годину, а за 25% у односу на децембар прошле године.
Физички обим производње је већи за 52% у односу на децембар 2005. године.
Покривеност увоза извозом је 58%, што је за 20% више у односу на прошлу годину.
Раст цијена на мало већи је за 3,6%, као посљедица увођења ПДВ-а, а индекс трошкова живота, у периоду децембра 2005. до септембра 2006. године, већи је за 2,1%.
Просјечне плате износе 538 КМ, што је за 13,9% више у односу на исти мјесец прошле године.
Просјечна пензија износи 210 КМ и већа је за 10,9% у односу на исти мјесец прошле године.
Незапосленост у овом период је смањена за 8,7% у односу на исти период прошле године.
Све то недвосмислено потврђује да се наша економија постепено стабилизује и опоравља, те да стандард становништва ипак не иде низлазном, него је кренуо узлазном путањом. Наравно, не живимо у илузијама да се у Републици Српској живи добро, али нисмо ни обесхрабрени да се овдје не може живјети добро. Ови резултати показују да се стрпљивим радом и одрицањем лоши трендови у економији могу промјенити и ми ћемо истрајати у свакодневном мијењању економског и социјалног амбијента набоље.
У овој години приватизовали смо, за ових девет мјсеци 16, не баш атрактивних предузећа, од којих је Република Српска инаксирала 26,9 милиона КМ. То је више него за претходних хиљаду случајева приватизације. То показује како се води процес приватизације – у интересу Републике Српске и њених становника, а не за рачун повлашћених појединаца и рекеташких група. Зато је у току поступак ревизије приватизације који ће показати ко је дошао до великог броја предузећа и како. Тако приватизована предузећа и нису стављена у функцију, већ нови власници крчме народну и тешко стечену имовину. Раднике оптуштају на улицу, препуштају Влади да се брине за њен социјални статус. У наредном периоду ревизији приватизације моћи ћемо посветити више пажње и она ће дати своје ефекте. У то сам потпуно увјерен; мијењаћемо праксе и процедуре. Немогуће је да се у правусдном поступку осуде људи за утају пореза, и да се то казни правосудним судским санкцијама, а да нема адекватне одговорнисти тужилаштва које покреће по службеној дужности да виде како је неко могао красти државне паре и у исто вријеме куповати државни капитал.
Чињеница да су из процеса приватизације већ сада, и то сматрам својим великим успјехом, елиминисане рекеташке групе које су харале овим просторима и овом области у протеклом времену. То само по себи потврђује да ревизија даје значајне и почетне резултате.
У мандату Владе која данас завршава свој рад, донесени су бројни прописи и мјере. Тако је усвојено 60 закона; у процедури усвајања је још 11; у фази израде 14, а донесено је преко 405 подзаконских аката. Наравно да је ријеч највећим дијелом о измјенама и допунама, али и у знајачјном броју нових закона, који су увели у пословну правну праксу сасвим нове односе.
Закон о специјалном тужилаштву, Закон о ревизији приватизације државног капитала у банкама и предузећима – само су дио борбе против криминала који разједа свако друштво. Почетни неуспјеси које смо имали везано за формирање специјалног тужилаштва у погледу именовања специјалног тужилаштва је ријешено. Њима смо препустили одговорност за вођење овог процеса. Они морају да схвате шта ово друштво жели. Влада ће обезбједити логистику за тај посао, али нам требају храбври и одговорни тужиоци, требају нам храбре и одважне судије, који ће својом праксом промјенити и јасно ставити до знања, да се у овом друштву, исплати поштено радити и поштено зарађивати, а не крадом легализовати стечену имовину. Дакле, тек се очекују ефекти оваквог приступа, којим ће се руководити и снажан допринос давати Влада Републике Српске.
Период од наредне четири године биће обиљежен унапређењем економије и развоја. Зато ће нова Влада Републике Српске, као своје основне приоритете, поставити сљедеће: значајно повећање бруто друштвеног производа, раст запослености и равномјернији регионални развој.
Очекују нас структуралне промјене у привреди, уз јачање приватног сектора, стимулисање страних улагања, као начин ширења партнерства. Домаћа производња мора се преструктурирати и прилагодити технолошким и тржишним тенденцијама свјетског тржишта. Наше тржиште је мало и илузија је да, затварајући се у њега, можемо развити рационалну производњу. Наша стратегија је креирање пословног амбијента који ће ојачати конкурентску моћ домаће привреде да постане извозник на значајна тржишта и постане партнер великих свјетских компанија у обиму који то може. Обликоваћемо економски систем тако да буде исплативо производити у Републици Српској и извозити производе на друга тржишта. Почетни ефекти тога већ се виде. Сама покривеност увоза извозом, које сам напријед поменуо, говори о томе. При томе, извоз по сваку цијену није наш циљ. Извоз по цијену да се нова вриједност фаворизује која ће имати смисао.
Ми желимо стимулисати производњу која ће дати извозни производ кроз више фазе прераде у Републици Српској. На тај начин постићи ћемо већу запосленост и повољнију структуру запослености. Кроз такву стратегију шансу требају да добију млади људи вишег нивоа образовања и квалификованости. Влада ће креирати и подржавати велике инфраструктурне пројекте у енергетском сектору и изградњи саобраћајница као предуслов модерног економског развоја и укључивања у економске интеграционе процесе.
Такође, у наредном периоду наставићемо са стимулисањем приватне иницијативе, јер држава више неће градити фабрике и запошљавати хиљаде радника. Република Српска ће водити социјалну политику и припремати реформе у тој области. Мора се релативно смањивати и јавна потрошња у односу на раст друштвеног производа, да би више новца остајало сектору привреде за развој и сектору становништва за бољи живот.
Наравно, да све ово треба чинити у складу са генералним нашим опредјељењем: давањем подршке процесу европске интеграције Републике Српске и БиХ, што је наш примарни економски и политички и сваки други циљ.
За ове циљеве, могу се обезбиједити средства од: приватизације; директних домаћих и страних улагања; поготово јавно-приватног партнерства које смо почели да реализујемо; концесија; емисије обвезница; повољних кредитних линија; развојних фондова.
Наравно, да ће сваке године у буџету Републике Српске, бити обезбијеђен дио средстава за подстицаје који ће водити остваривању прокламованих циљева.
Покренућемо инвестициони циклус, уз жељу да Република Српска постане лидер на том плану. Основне претпоставке учинили смо у претходних девет мјесеци. Средства ћемо усмјеравати у: привреду и пољопривреду, образовање, здравство, саобраћајну инфраструктуру, станоградњу, државну управу, правосуђе, полицију, администрацију, културу, спорт, туризам, социјалну и дјечју заштиту, али не као крајњу потрошњу него као државне инвестиције које ће омогућити виши ниво ефикасности.
Од посебног интереса је подизање ефикасности давања јавних услуга, јер без тога је немогуће провести релативно смањење учешћа јавне потрошње у друштвеном производу и повећати задовољство грађана квалитетом јавних услуга.
Већ смо започели са стварањем повољнијег пословног окружења кроз укидање законских баријера. 36 закона предвиђено је да се укину како би пословна заједница била сигурна у погледу отварања свог бизниса. А преко 1040 процедура, које смо до сада имали, биће елиминисане из правног система Републике Српске, како би се омогућило да пословни људи овдје могу да брзо дођу до бизниса и да тај бизнис буде сигуран.
Стимулисаћемо запошљавање кроз субвенције камата на пословне кредите и бесповратна средства у изразито неразвијеним општинама.
Област финансија у Републици Српској већ сада је боље уређена него у Федерацији БиХ, а циљ нам је да у наредном периоду буде и регионално још више конкурентна и квалитетна.
Буџет ће, поред неминовне социјалне компоненте и алиментирања значајних трошкова у: пензионом, здравственом, социјалном, инвалидском осигурању – имати све више изражену развојну компоненту. Предвиђено је значајно повећање средстава за јавне инвестиције.
Желимо стећи бољи увид у намјену и трошење буџетских средстава, те ћемо увести програмско буџетирање којим ћемо јавну потрошњу представити и контролисати кроз конкретне програме и активности. Буџет не смије бити збир општих циљева већ резултат врло конкретно мјерљивих задатака и пројеката које треба извршити. У складу с тим, у наредном периоду едуковаћемо буџетске кориснике, чиме ћемо обезбједити њихово активније учешће у процесу припреме и доношења документа оквирног буџета, тако и годишњег буџета.
Берза и тржиште хартија од вриједности биљеже раст. У последњих девет мјесеци, вриједност берзанских индекса је утростручена, а берзанска вриједност котираних предузећа увећана за три милијарде КМ. Ово тржиште ваља сачувати, ојачати, побољшати законско окружење, укључити у активно тржиште и пензиони приватизацијски фонд, те дефинисати и увести нове инвестиционе фондове, везане за област нових стубова пензионог осигурања.
Иако се, финансијски и реални сектор у Републици Српској дефинитивно налазе у фази динамичног развоја постоје потенцијали које тек треба искористити и дилеме у даљњем развоју које треба да се ријеше.
Искуства многих земаља потврђују да привреде са развијеним тржиштем капитала имају далеко бржи и ефикаснији раст, да су стабилније, да имају веће могућности прилагођавања изненадним економским промјенама. Стога су, макроекономска кретања и процес реструктурисања економског сектора Републике Српске, који је већ интензивиран од стране Влада, наметнули нови императивни захтјев за успостављање ефикаснијег финансијског тржишта.
Уређено и подстицајно тржиште постаје простор за нове инвеститоре и слободан проток пословних информација и капитала, а све с циљем да Република Српска буде представљена као интересна сфера у региону. Морам посебно истаћи чињеницу да је у последњих пар мјесеци видљиво да се у операцијама на финансијском тржишту све присутнија пословна и физичка лица из окружења, прије свега из земаља Хрватске, Словеније, Аустрије, Србије, чак и из Њемачке и Француске.
Наредни, четворогодишњи период, мора бити вријеме јачања финансијске снаге Републике Српске, али и године структуралних реформи и модернизације финансијског тржишта.
Намјеравамо и даље употпуњавати и осавремењавати финансијски сектор. У том смислу предложићемо и доношење закона о лизингу и факторингу, као посебно погодног облика финансирања развоја малих и средњих предузећа. Такође, предложићемо концептулно потпуно нов приступ уређењу супервизије финансијског сектора по узору на модерне европских регулативе примјењујући већ важеће европске праксе. Ради се о консолидованој супервизији свих сегмената финансијског сектора, дакле, и банкарског и осигурања, лизинга, факторинга, микрокредитних и штедно-кредитних организација.
Као што је и предвиђено, у 2007. години Инвестиционо-развојна банка почиње са радом, те ћемо континуирано пратити ефикасност њеног пословања и постизање задатих циљева.
У циљу повећања финансијске дисциплине Републике, општина, фондова и јавних установа и економисања расположивих ресурса, већ наредне године донијећемо закон о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске којег до сада немамо. Усвајањем овог закона, одредиће се квантитатвни и квалитативни критеријуми за финансирање текућих и капиталних послова на свим нивоима власти, а у складу са савременим начинима финансирања. Емисија обвезница и других финансијских инструмента допринијеће јефтинијем финансирању пројеката од јавног интереса и дати значајан замајац развоју локалних заједница.
Развој локалне заједнице подржаћемо, индиректно, пооштравајући контролу јавне потрошње у општинама и усмјеравајући је у правцу инвестиционе потрошње. Афирмисаћемо развојне компоненте буџета општина и градова, не угрожавајући социјалну одрживост. Кренућемо од потпуног информатичког увезивања локалних буџета са републичким буџетом како би превентивним дјеловањем и стриктним налозима обезбједили зацртане фискалне циљеве на нивоу Републике Српске.
Остварењу фискалних циљева и мјера интерних контрола, свакако ће допринијети промотивна регулатива садржана у закону о интерној ревизији који ће бити у процедури већ у првом кварталу 2007. године.
Намјеравамо квалитетније регулисати област игара на срећу доношењем закона о играма на срећу. Види се да је то потребно. Доношњем прије свега закона о играма на срећу у складу са европским и свјетским стандардима, појачаће се надзор над радом приређивача игара на срећу у циљу повећања јавних прихода. Из овог сектора треба под хитно елиминисати сваки облик криминала, мафијаштва и било којих других облика друштевно штетних појава. На овај начин процјењујемо да ће дио неформалне економије прећи у легалне токове, те да ћемо анимирати значајне финансијске потенцијале као буџетске приходе.
Више социјалне правичности у расподјели пореских прихода и пореских оптерећења, поред промјена Закона о порезу на добит и доходак, обезбједићемо доношењем закона о порезу на имовину, којег Република Српска нема. Смисао новог закона садржан је у једноставном правилу прогресивног опорезивања. Више се, наравно, опорезује онај ко има вриједнију имовину по грађевинским, урбанистичким и критеријумима пожељности локације имовине.
Свјесни смо да су у наредној години велика очекивања најшире јавности од расподјеле прихода остварених приватизацијом стратешких предузећа, попут Телекома Републике Српске и нафтне индустрије. Употреба тих средстава биће искључиво у складу са прокламованим економским и инвестиционим циљевима.
Одржив развој захтјева синергетски ефекат приватних и јавних инвестиција те најављујем, вишегодишњи инвестициони план којим би биле обухваћене инвестиције у приоритетним областима, које сам навео раније. Ријеч је о пројектима у образовању, подстицању привредног развоја реструктурисањем јавних предузећа и подстицајним мјерама за развој предузетништва, те инвестицијама у областима компаративних предности, попут енергетике прије свега, пољопривреде, водопривреде и туризма. Потом, пројекти у модернизацији здравственог система. У ове четири године, то морамо завршити. Реформисање пензијског система до постизања услова самоодрживости. Затим, пројекти за унапређење рада државне управе укључујући и модернизацију судства.
Морам да напоменем, сваки пројекат и овај нови инвестициони циклус, подразумјева одобрење ове Народне скупштине. Желимо да то буде транспарентно а не тајно, и да у том погледу највиши орган власти у Републици Српској, тачно може да прати оно што Влада ради. Ову шансу и огроман новац који очекујемо, а он је преко милијарду КМ, не смијемо употријебити у потрошњу. Он мора да буде стимуланс за дугорочни развој.
Морам да кажем, да ће приватизација Телекома, омогућити да Република Српска, у наредној години, већ добије савремени свој администартивни центар, на локацији зграде која се гради, која је почела да се гради за потребе Телекома. Влада Републике Српске, увидјевши да то није у оквиру капитала који се продаје, изузела је зграду Телекома, и то ће се употријебити за нови административни центар Републике Српске: сједиште, дакле, Владе и свих владних институција. Завршетак тог центра очекујемо у наредној години. Средства за изградњу биће плаћена из дивиденде коју очекујемо за ову годину из Телекома. Дакле, неће бити додатних издвајања из Буџета Републике Српске.
Влада се, у том погледу, опредјелила да околне зграде употријеби за смјештај администрације, која се налази у објектима који су под закупом у Бањој Луци и широм Републике Српске, за шта се издваја четири милиона КМ из буџета. Направили смо тако да, у десетогодишњем кредиту, рата годишње буде 4,5 милиона КМ, а да се трајно смјести администрација. Мислимо да смо већ урадили добро.
Паралелно са покретањем инвестиционог плана, биће покренуте преговарачке активности са међународним финансијским организацијама, пословним и финансијским сектором у Европи, јер осјаћамо да Република Срспка све више постаје интерес управо тих структура за улагање, наравно.
Све структуралне реформе, располагање и управљање имовином Републике Српске, водићемо у складу са принципима сигурности и рентабилности, искључиво у име и за рачун њених грађана и Републике Српске.
Формираћемо акцијски фонд, чији портфељ треба да сачињавају акције у власништву државе. Средства добијена у процесу приватизације ће се из овог фонда усмјеравати у хартије од вриједности емитоване од стране Републике Српске, БиХ, општина, развојног фонда и других емитената.
Савремени трендови показују све активнију улогу инвестиционих фондова, који као институционални инвеститори, представљају кључне учеснике на финансијском тржишту. Инвестициони фондови својим улагањима треба да допринесу оснивању нових предузећа и отварању нових радних мјеста; финансијском јачању локалних власти, купујући од њих обвезнице којима локалне заједнице финансирају изградњу инфраструктурних објеката.
У области банкарства, Република Српска има интерес да већи број банака има сједиште на простору Републике Српске, да се подстиче конкуренција и присуство комерцијалних банака, са циљем што бољег и што ширег асортимана услуга физичким и правним лицима.
Привредни раст у Републици Српској није само питање једнократних политичких потеза већ дугорочних напора цијелог друштва у правцу промјене климе за улагаче и креирање позитивног окружења за домаће и стране инвеститоре.
Желим нагласити да ће инвестиције бити незаобилазан и важан инструмент у превладавању наших слабости на путу бржег повезивања у европске и свјетске интеграционе процесе. Даљњи развој Републике Српске је значајно зависан од улагања у саобраћајну инфраструктуру и енергетски сектор, јер је то услов и шанса нашег бржег повезивања са земљама у окружењу и Европском унијом.
Влада Републике Српске ће у наредном периоду бити потпуно посвећена провођењу реформи којима се повећава конкурентност наше привреде на међународном плану и омогућује равноправнији наступ на јединственом економском тржишту Европе. Већа конкурентност привреде се може постићи само синергетским учинком јавног сектора кроз постављање оквира економског развоја и снажним иницијативама приватног сектора који ће иновативним пројектима допринијети цјелокупном расту и благостању.
Партнерство јавног и приватног сектора ће имати снажну подршку ове Владе, кроз доношење свих неопходоних прописа, а и кроз подршку и стимулисање да до тога и дођ, у сврху даљњег побољшања климе за улагања и смањивања трошкова пословања.
У наредном периоду, један од стратешких циљева Владе ће бити даљње подстицање раста извоза и смањивања трговинског дефицита у размјени са иностранством, као и подстицање директних страних улагања. Влада ће донијети Стратегију подршке извозној привреди са дефинисаним условима и начинима интернационализације наших привредних субјеката.
Без изградње јачих механизама за привлачења страних инвестиција, нема ни услова за бржи и већи прилив страног капитала. Република Српска има реалне шансе да постане земља у којој вриједи улагати, у којој иностране компаније могу наћи добре пословне партнере и добављаче. То показује последњих девет мјесеци, значајан интерес регионалних гиганата, што се тиче различитих области.
Влада Републике Српске ће у наредном периоду, сагледати ефкет рада привредних представништава у иностранству и, у складу с тим, утврдити рационалнију и ефикаснију мрежу. Отворићемо представништво у Бриселу и Вашингтону које нисмо имали. Прије свега мјеста у којима треба Република Српска да има довољно информација о могућностима и потребама да прилагоди своје законодавство и своју праксу. У наредном периоду ћемо приступити оспособљавању стручних капацитета Владе за кандидовање програма и пројеката који ће се финансирати средствима Европске уније. У том смислу, Влада ће обезбједити институционалне претпоставке за бржи приступ и ефикасније коришћење европских фондова.
Сарадња Владе и организација цивилног друштва ће се поставити на суштинским и измјењеним основама; успоставиће се институционални облик сарадње са непрофитним организацијама; утврдити услов, начин и подршке и помоћи овом сектору Републике Српске, јер се осјећа да смањење прилива донаторских средстава смањује и ангажман ових организација. Ми желимо да одржимо тај сектор и зато ће Влада, у наредном времену, предвидјети и планирати одређена средства за пројекте невладиног сектора, на путу придруживања БиХ Европској унији.
Влада Републике Српске ће наставити пружати подршку да се европски стандарди што прије, и у што већој мјери, инкопорирају у наш правни систем, и да се израде јачи капацитети друштвених структура на свим нивоима.
Процес интегрисања БиХ и Републике Српске у Европској унији ће и даље имати снажну подршку Владе, као што сам то већ рекао, и ми ћемо се залагати да Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом одражва интересе свих реалних фактора и да има наравно значајан приоритет.
Енергетика је наш најевићи потенцијал. Запуштена, недовољно вођена управљањем, област у којој смо до сада имали више или показа више неспособности него способности овог друштва, да управља таквим значјаним сектором.
За 14. година, Електропривреда Републике Српске, није инвестирала ни једну конвертибилну марку у нове пројекте. Велики инвестициони захвати Владе ће обезбједити у овој области, а то ћемо почети тако што ћемо провести институционалну реформу, прије свега увођењем посебно министарства енергетике у Влади Републике Српске, што треба да урадимо у наредном времену. Даљњем оспособљавање Холдинга Електропривреде Републике Српске прије свега са становишта јачања кадровских, поготово управљачких структура, посебну одгороност за сваки мјерљив рад у овом сектору. Неће се толерисати губици и било какво лоше управљање. Овај сектор је од круцијалног значаја за овај народ и за Републику Српску, базичан је и од највећег интереса за будућност. У години пред нама, отвориће се могућност за изградњу, термоелектрана Гацко 2, Угљевик 2, Станари; Хидроелектране Бук Бијела, средњих и малих хидроелектрана. У овој области, јачаћемо пројект енергије на вјетар, а посебно ћемо се посветити подршци добијању горива на масу. Укупна улагања у овом сектору, у мандату који Влада добија, треба да износи око три милијарде КМ.
Република Српска је пољопривредна земља. То мора бити њена предност. Народна скупштина је усвојила ,,Стратегију развоја пољопривреде Републике Српске од 2007. до 2015. године“, на приједлго Владе, а Влада је припремила Акциони план са елементима који су битни за остваривање усвојених развојних циљева. У Акционом плану су дефинисани основни, намјенски и структурни циљеви, задаци, оперативне активности, рокови и носиоци реализације сваког задатка.
Оно што морам да кажем, да Влада и буџету за идућу годину, стрикто се придржава управо овог опредјељења у Стратегији развоја пољопривреде за овај период који смо добили, издвајајући готово 50% више средстава за овај сектор.
Једна од тежишних области нове Владе је развој саобраћајне инфраструктуре у Републици Српској. Квалитетне саобраћајнице наравно да су предуслов озбиљног економског развоја и побољшања становништва. Изградња саобраћајница уједно је крупан инвестициони подухват, који ангажује велике људске потенцијале, повећава запосленост и вуче развој низа других повезаних грана привреде.
У друмској мрежи планиран је дугорочни стратешки споразум с једним аустријским партнером, на бази заједничких улагања, интереса и концесија. Споразумом би била предвиђена изградња мреже аутопутева у Републици Српској и то: завршетак аутопута Бања Лука – Градишка до 2009. године; до половине 2009. године; припреме изградње аутопута: Бања Лука – Мркоњић Град – Шипово – Купрес до 2012. године; пројектовање и припреме изградње аутопута: Приједор – Бања Лука – Добој. Значи, укупно до 2010. године, припреме изградње дионице коридора 5 Ц кроз Републику Српску до 2010. године, као и пројектовање аутопута Шамац – Бијељина, до 2009. године, а изградња до 2014. године.
Циљ је да, са овим или другим партнером, пројектујемо саобраћјанице у источном дијелу Републике Српске. Прије свега, прироитетни правац је Источно Сарајево – Пале – Рогатица – Вишеград. Изградњом ових саобраћајних комуникација кроз Републику Српску, била би енормно олакшана, а изглед земље и њене економске перспективе били далеко бољи.
Овоме треба додати и већ обезбијеђена кредитна средства за пројекат рехабилитације магистраних и регионалне мреже путева у Републици Српској у износу од 40 милиона евра. У наредном, четверогодишњем периоду, модернизоваће се сљедећи путеви Србац – Кобаш; Кобаш – Дервента; Приједор – Копривна; Рочевић – Каракај; Хан Кола – Српске Топлице; Вучија Лука – Сумболовац; Добрун –Увац – Рудо; Гребница – Обудовац – Лоначари; Поље – Подновље; Дервиши – Клашнице. То су активности за рехабилитацију путева.
Већ су отпочеле активности на рехабилитацији путева у овој и у 2007. години: Бања Лука – Челинац; Рогатица – Саставци – Устипрача; Кифино село – Гацко; Врбашка – Градишак; Нова Топола – Србац; Дерветна – Брод; Турић – Пелагићево; Клашнице – Прњавор; Власеница – Тишћа До; Кривача – Поткозара; Чајниче – Метаљка; Милићи – Дервента – Рудник. У 2007. години, укупно 12 милиона евра.
У 2008. години 15 милиона евра, за правце Ламовита – Бања Лука; Брод – Брусница; Брчко – Вршани; Вршани – Бијељина; Прњавор – Дервента; Шамац – Модрича; Модрича – Шешлије; Рача – Бојсновац – Бијљина; Бијељина – Стари Угљевик; Добриња – Кула; Крупац – Богатићи; Брод на Дрини – Фоча – Устиколина; Митровићи – Кнежова и Присока – Угар. Укупно дакле 15 милиона евра у 2008. годину.
У 2009. години, Лепеница – Лончари – Блажевац; Приједор – Ламовита; Клупе – Теслић; Врела – Вишеград – Вардиште; Ластва – Долови; Бијељина – Шепак; Стари Угљевик – Бан Брдо; Приједор – Љубија; Рогатица – Борике; Козарац – Мраковица. Око 12 милиона евра.
И у 2010. години: путеви Челинац – Котор Варош; Котор Варош – Масловаре; Отока – Нови Град; Козарска Дубица –Приједор; Радован Ждријело – Требиње; Гацко – Брод на Дрини; Копачи –Устипрача; Шипово – Купрес; Стишће – Шековићи – Доње Цапарде, Станари – Руданка. Укупно 12 милиона и 700 хиљада евра. Ово ће омогућит потпуно нови изглед саобраћајница у Републици Српској.
Посебна пажња и дефинитивни завршетак пројекта изградње пута на правцу Тјентиште – Гацко, Влада ће обезбједити на адекватан начин. Сложеност посла, и висина потребних новчаних средстава, ће детерминисати потребно вријеме.
Влада Републике Српске ће са Владом Црне Горе, подстицати завршетак пута Требиње – Херцег Нови, третирајући ту активност од највећег интереса за Републике Српске. Влада ће развити посебан програм развоја путне мреже, нарочито на простору мање развијених општина.
У жељезничком саобраћају предвиђена је реконструкција пруга и пратеће инфраструктуре кроз Републику Српску, у дужини око 100 километара кроз Републику Српску.
Отпочета је реконструкције Аеродрома Бања Лука. Изградићемо аеродрумску зграду по свим стандардима који су у региону. Обезбједићемо отварање нове авиокомпаније. Влада ће набавити два путничка авиона за ту нову компанију, и осигурати нове линије на релацији Бања Лука – Сарајево; Бања Лука – Београд, и друге дестинације у региону.
Владу Републике Српске очекује и посао изградње аеродрума у Требињу, а посебно желим да нагласим да ћемо деконзервирати изградња аеродрума Соколац, и обезбједити његову изградњу у наредном годинама. Имајући у виду значајне аспирације које имамо на плану Јахорине као туристичког центра, ово се указује као неопходност.
Просвјета и култура су области од изузетног значаја, па ћемо у складу са нашим могућностима обезбиједити њихов развој.
У области образовања Републику Српску желимо да реализујемо као заједницу образованих људи оспособљених за занимања будућности. То је крупан задатак, јер образовни систем мора оспособљавати кадрове који ће своја знања, користити у свом цјелокупном радном вијеку, наравно уз стална усавршавања. Никоме не треба неупотребљиво и некорисно знање, уз просто меморисање великог броја података. У овој области, Влада ће наставити да проводи своју политику, прије свега увођењем реда.
Доношењем новог Закона у високом образовању, подразумјева се интегрисани универзитет. Оно што је важно, мораћемо да преиспитамо све досадашње праксе везано за отварање широког круга високошколских установа, које не дају квалитет и само уносе забуну. На крају овог мандата Република Српска ће имати оне факултете и два унвиерзитета које може да финансира и које су потребне овој Републици. Већ у наредној години из средстава добијених продајом у приватизацији стратешких предузећа, ћемо издвојити 20 милиона евра за подршку завршетка изградње логистичких и других претпоставки за рад универзитета у Републици Српској. Значи оба универзитета.
Што се тиче културе, у тој области планирамо да, у наредним годинама, издвојимо око 10 милиона евра, како би се потпуно рехабитовале прије свега установе културе, а желимо да покренемо и већ смо покренули једну значајну дјелатност која до сада није у Републици Српској била присутна, а то је у области филма и снимања филмова. Влада ће већ у 2007. години издвајити средства за ову област, што ће одржати у континуитету у наредном периоду.
Остваривање циљева здравствене политике и стратегија за здравље у Републици Српској до 2010. године обухватиће:
• Усклађивање законске регулативе са прописима Европскеуније;
• Промоцију здравља и превенцију болести;
• Наставак реформских активности здравственог система на сва три нивоа здравствене заштите.
У овој области очекујемо најдинамичније промјене. Ово је нешто што се сматра приоритетом Владе. Пракса коју данас имамо, мора бити хитно промјењена, морамо обезбједити изграду:
• Изградња болнице у Бијељини;
• Завршетак започете изградње специјалне болнице у Невесињу;
• Реконструкције и адаптација болница у Касиндолу, Добоју, Зворнику, Приједору, Градишци, Требињу и Фочи;
• Адаптација и опремање специјалне болнице за форензичку медицину у Соколцу;
• Провођење Плана капиталних инвестиција на реализацији пројекта „Реконструкција и опремање Клиничког центра Бања Лука“. Чекамо да се формира Влада Холандије, која треба да одобри средства за реконструкцију овог центра;
• Изградићемо неколико нових хемодијализних центара: Бања Лука ИИ, Добој, Шамац, Зворник;
• Изградња центра за радиотерапију у Клиничком центру Бања Лука;
• Јачање капацитета на изградњи и модернизацији Завода за медицину рада и спорта у Бањој Луци.
Посебно желим да нагласим да ће Влада, у идућој години, обезбједити да се укупно управљање свим сегментима болничке дјелатности обави на једном мјесту, под контролом Министарства здравља и социјалне заштите.
Област науке. Посебно желим да кажем да је ово била дјелатност којој нисмо давали довољно пажње. Влада ће, у наредном времену, дакле, опет од средстава из приватизације стратешким предузећа, обезбједити средства за кредитну подрчку 100 доктораната за различите области јер је то потребно Републици Српској, а видјели смо да у посљедње вријеме значајан број имамо као гостујуће, а не редовне упослене људе који се плаћају. У овој области планирамо издвајање, са 0,06%, повећати на 1% буџета брутодруштвеног производа и, мислим, да то изискује формирање једног фонда за научно-истраживачки рад на којем ће моћи да аплицирају сви са становишта пројеката и онога што дорпиноси науци.
Посебно желим да истакнем да ћемо у наредној години, а већ оспобљеном и имплементираном један пројекат, који се зове „Електронска Влада“. Желимо да подржимо управо увођење електронског вођења у свим другим секторима друштвеног живота.
Посебна област су борци и област рада. Усвојеним Законом о измјенама и допунама Закона о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида, створене су претпоставке за лакше запошљавање инвалидних лица. На то смо посебно поносни, јер је био значајан притисак те заједнице.
Планирамо донијети закон о раду, чије је доношење у току, којим су предвиђене ефикасне мјере за спречавања рада на црно. Утврдиће се репрезентативност рада синдикдата и послодаваца, и многе друге ствари ће се ријешити у тој области.
У оквиру програма Социјалног збрињавања радника, у овој години, уплатом доприноса за ПИО и доприноса за случај незапослености, збринуто је 10.000 радника из 55 предузећа у стечају. Буџетски грант за ове намјене, са 19 милиона, повећали смо на 24 милиона КМ.
Успјешно су проведене активности на реализацији Програма запошљавања волонтера. Као што знате, Влада је донијела обавезујућу Уредбу у којој се тражи да на сваких 30 запослених, у предузећима и установама под контролом Владе, мора да се запосли по један припраник. То ће омогућити да многи који заврше факултет стекну неопходан припранички стаж, за квалификовање и кандидовање за рад.
Морам да кажем да је до октобра 2006. години, запослено 18.357 лица са евиденције Завода за запошљавање Републике Српске, што је у односу на исти период прошле године више за 3.935 нових радника. Сматрамо то значајним помаком.
Морам исто тако да кажем, да је у прошлој години, реалзован потпуно пројекат бањске рахабилитације инвалида, око 1000 љих од прве до четврте категорије, а по први пут, у овој години, је исплаћена новчана накнада за 920 одликована борца.
Обезбјеђена су средства у износу од 1.2 милиона КМ, за исплате свих до сада неизграђених надгробних споменика за погинуле борце. Желимо то да заврашимо. Посебно смо у овој години сматрали да требамо ући у рехабилитацију Спомен обиљежја из другог свјетског рата.
5,5 милиона у овој години је дато помоћи категоријама бораца инвалида за стамбено збрињавање и то је омогућило завршетак 153 стамбене објекта. Те додјелу бесповратне новчане помоћи за 404 породице обухваћене овим програмом. Сви ми то имамо намјеру да направимо и да коначно обезбједимо да у овом мандату Владе, породице погинулих бораца буду адекватно стамбено збринуте.
Област пензијско-инвалидског осигурања. У Републици Српској има 196.222 пензионера који примају пензије од Фонда ПИО-а Републике Српске. Материјални статус већине пензионера је лош. Средства за исплату пензија прикупљају се на принципу међугенерацијске солидарности, тј. од текућих доприноса запослених и гранта из буџета. Једино реално побољшање могуће је подизањем нивоа економске активности, повећањем броја запослених и реално већим приливом средстава у Фонд ПИО-а. У овој области, протеклих година, направљен је низ грешака, а законодавство је креирало и дискриминацију међу пензионерима.
У наредном четверогодишњем периоду, може се говорити о неколико степеница које треба прећи у систематском рјешавању проблема и реформи система ПИО:
- У првом кораку је обезбјеђење редовности исплата пензија које ће Влада омогућити путем гранта из буџета за наредну годину у висини од 140 милиона КМ; 140 милиона КМ, што је негдје око 12% буџета;
- У другом кораку, Влада ће измирити пензионерима дуговања прихваћена законом и реално је очекивати да ова обавеза и буде измирена у току наредне године, тако да сва потраживања која пензионери имају по основу закона, планирамо да завршимо наредне године;
- У трећем кораку треба доћи до измјене законодавства и нивелације коефицијената валоризације како би се уклонила дискриминација међу пензионерима независно од године пензионисања.
- Паралелно са претходним радњама извршиће се припрема законодавства и, у четверогодишњем мандату, ући у реформу којом се уводе додатни стубови пензионог осигурања, са обавезним обухватом млађих запосленика и осигуравањем стабилног система за дугорочан наредни период на другачијим основама;
- Увођењем нових фондова, обезбиједиће се и законска обавеза реинвестирања прикупљаних средстава у земљи, умјесто досадашње полулегалне праксе додатног осигурања којом је из Републике Српске у иностранство исцурило на стотине милиона марака.
У домену инвалиднина, наставићемо са побољшањем наших акција у овом сектору. Већ, за идућу годину, коефицијент 0.95, са тенденцијом да се у 2008. години достигне коефицијент 1. Предвиђамо и задржавање нивоа здравствене заштите, уз ослобађање од партиципације породица погинулих.
У области цивилних инвалиднина, већ у 2007. години предложено је повећање средстава за 100% у односу на 2006. годину. Тај тренд требамо наставити и очувати га.
Области унутрашњих послова, Влада има велику обавезу и одговорност на плану провођења сегмента који су везани за полицију и МУП, ту прије свега мислим на редовне активности.
Наставићемо активније да радимо на сузбијању негитивних појава у друштву, прије свега у области дрога, и морам да изразим своје задовољство досадашњим радом МУП на тим питањима, јер смо у тој области, у последњих неколико мјесеци, показали као једна од најактивнији полицијских структура у регији.
С друге стране извршавање законских обавеза у том погледу, апсолутно је нешто што се подразумјева.
Треће, а могло би бити и прво, то је сарадња са Међународним кривичним судом у Хагу. Ми хоћемо да завршимо овај посао. Сматрамо то приоритетом, зато од Полиције Републике Српске и МУП-а, тражимо додатни ангажман на овом питању. Од кључног и највишег приоритета власти, сматраће се завршетак обавеза према Хашком трибуналу, односно хапшењу оптужених за ратне злочине из Републике Српске, како би Република Српска дефинитивно ту обавезу испунила. Ту немамо дилеме, али имамо много немогућности.
Посебно питање је питање реформе полиције. Морам да кажем да ће се Влада супротсативи сваком облику наметања реформе полиције, и да то наметнуто рјешење неће прихватити.
Досадашња пракса у овој реформи, није спроведена у складу са Споразумом, који смо овдје прихватили у Народној скупштини. С тога, уколико се то буде и даље на такав начин проводило – та погрешна пракса, Влада ће детерминисати и одлучити о мјерама које ће предложити Народној скупштини, а оне могу да обухватају повлачење Споразума о реформи полиције.
Ми желимо реформу, али она мора да буде проведена, тако да невријеђа ничије достојанство и да се не угрозе ничији ставови.
Влада сматра да је Полиција Републике Српске, незаобилазан институционални субјект у укупном систему Републике Српске и БиХ и да то свака реформа мора да уважи.
Осјећајући важност овог питања, прије свега за људе у Републици Српској, Влада ће у моменту потребном за доношење одлуке, о овој реформи, предложити провођење реферндума, као основе за дефинитивну одлуку овог Дома и Параламента Републике Српске. Знамо да је ово један од важећих услова у Споразуму о придруживању, али исто тако свима мрамо да кажемо да је и за нас важна реформа полиције.
Не желимо да нас неко схвати да правимо опструкције. Прихватајући три европска принципа, желимо да дамо допринос тој реформи. Дали смо и своје мишљење и размишљање о томе, шта би могло да буде и очекујемо да се почну уважавати ставоти Републике Српске.
Република Српска је спреман за завршетак међународне супревизије половином наредне године. У општем тренду смањивања мандата страних представника у БиХ, тако и у Брчком, одговорност треба, већ у 2007. години, бити потпуно пренесена на домаће институције власти. До тада Влада Републике Српске даће допринос потпуно правном регулисању статуса који не може бити другачији од духа и слова Арбитражне одлуке по којој је Брчко кондоминијум. Статус Брчког не видимо као трећи ентитет у БиХ, већ као специфичан субјект, креиран арбитражом у којој Република Српска има своје интересе, и начине заштите својих права и интереса. Грађанима Брчког и даље треба бити омогућено држављанство Републике Српске, право гласа и оставаривање других права у Републици Српској и Федерацији БиХ, а територијални континуитет Републике Српске, који је специфично обезбјеђен Арбитражном одлуком, не може бити укинут доношењем новог закона у Брчком.
Влада Републике Српске успоставиће још бољу комуникацију са властима Дистрикта, и процјениће ефекте еветуалног отварања свог бироа у Брчко дистрикту.
БиХ је земља у којој живимо. Република Српска прихвата БиХ. То смо показали низом протеклих мјера и реофрми које смо спровели. Немамо дилему да у том погледу Република Српска је саставни дио БиХ, али ми желимо да у том као саставни дио будемо као фактор, а не трајно мјесто повлачења овлашћења и преноса на БиХ.
БиХ може, остаће и треба да остане,као заједница два ентитета и три суверена народа. У том погледу Влада подржава Дејтонски мировни споразум и унутрашњу структуру. Желимо да поручимо да за нас Дејтонски мировни споразум није само успоставио мир, него је успоставио и уставно-правни поредак. Доношењем Устава, као саставног дијела тог документа, омогућено је да се успостави мир.
Да није било уставно-правног поретка, дефинисаног Дејтонским мировним споразумом, не би могло бити ни мира. Зато сматрамо да тумачење Дејтонског мировног споразума, тако поједностављеног као документа који је успоставио само мир, не може се тако прихватити, него да је он успоставио и односе у БиХ.
Дејтонски мировни споразум је за наш темељ. БиХ може да има свој међународни субјективитет до мјере док се неоспорава Република Српска. Влада коју ћу водити у наредном времену, уколико и даље буде настојања да се Република Српска укине, докине, или на неки други начин омаловажи, сигурно ћу предложити изјашњавање путем референдума о статусу Републике Српске. Сматрамо то својом обавезом и од тога нећемо одустати.
Мени је драго што у последње вријеме видим да је, управо један такав наш став из прошлости, смањио дискусије о томе треба ли или не треба Република Срспка.
Мислим да је свима у БиХ интерес да искористимо уставни капацитет и да идемо ка Европи, само на тај начин можемо одржати нашу стабилност и наш развој.
Република Српска је спремна за уставне промјене. Први пакет уставних промјена смо подржали. И даље стојимо иза њега. Учествоваћемо и даље и нећемо се повући из њега разговора. Радићемо и на другој фази, али то подразумјева визију, какву ми мислимо да је могуће за дугорочну стабилност БиХ.
БиХ, дакле, мора појачати своју функционалност на нивоу заједничких институција. И то је био циљ првог пакета уставних промјена. Партије које су учествовале из Републике Српске, то су веома добро схватиле. Нажалост, те уставне промјене нису прошле. Сада се налазимо пред два могућа расплета или неколико више. Први је свакако останак оваквог уставног уређења, што никоме није у интересу у БиХ. БиХ има октроисани Устав. Дакле, Устав који је наметнут, а не демократски донесен, и она мора ући у процедуру доношења новог устава.
За ту процедуру Република Српска има институционалну и политичку вољу и у томе ћемо учествовати. Наш циљ није одржавање октроисаног Устава, али тај Устав се може само донијети на баз консензуса и на бази сагласноти домаћих политичких фактора. Никако наметање и никаквим претјераним мијешање било кога са стране.
Дакле, у другој фази евентуални уставних промјена, требала би се дефинисати унутрашња организација. Влада коју ћу водити има јасан став: Република Српска – федерална јединица у тој сложеној БиХ. Мислим да је коректно да не говоримо како треба да буде други дио БиХ организован. То ћемо препустити онима који имају политичку представничку снагу да то ураде. На тај начин мислимо да БиХ може да обезбједи дугорчну одрживост.
Неминовно са овим питањем, намеће се и питање ОХР-а. Влада Републике Српске, која добија мандат, подржава одлуку да се ОХР затвори 1.7.2007. године, да се угасе његове активности и да постане специјална канцеларија Европске комисије.
Медијација, сигурно, може више у овом тренутку помоћи, него грубо мијешање и наметање. Тај чин ће бити доказ зрелости БиХ и потврда успјеха мисије међународне заједнице у цијелини у БиХ.
Наставак даљње мисије ОХР-а, на овај начин, битно ће девалвирати перцепцију о позитивним ефектима међуанродне заједнице у прошлости. Разне акције и проблематизовање у БиХ, са циљем да се продужи боравак ОХР-а, доказ су способности за властите одлуке, и одговорност.
БиХ нема капацитет за дестабилизацију која би изискивала даљње задржавање ОХР-а. Зато, мислимо да је важна одлука међународне заједнице, управо да се судбина БиХ препусти се БиХ.
Европска питања су и питања за БиХ. Не може да у преговорима о еворпским придурживањима, с једне и друге стране стола, сједе представници међународне заједнице. БиХ мора заузети своју страну стола. На тој страни има мјеста и за нас и ми желимо да будемо дио те екипе. Пуно одговорности на том плану желимо да видимо на институцијама БиХ.
На крају желим да вам се захвалим на пажњи коју сте показали за ове намјере. Наравно у вријеме које сам имао, или које сам предвидио, није ни мало, али није ни било довољно да истакнем све што планирамо да урадимо у наредном времену.
Бићемо отворени за све ваше иницијативе, све ваше добре намјере, бићемо отворени за све примједбе, које иду за тим, да поправе стање.
Желимо Републику Српску демократску.
Желимо да у њој имамо здрав демократски живот.
Влади Републике Српске неће сметати опозиција. Желимо креативну њену улогу.
Желимо, наравно, да омогућимо сваком човјеку у Републици Српској, да осјети Републику Српску као своју, без обзира на вјерску, националну припадност, а ми већ показујемо и доказали смо да можемо да будемо стабилна и ефикасна заједница.
Добро дошли сви који желе да допринесу развоју!
Позивам се да се укључе у тај развој. Овдје нема вишка, овдје има мањка, зато су сви који имају намјеру да нам дају своју енергију и своју вољу, у рјешавању нагомиланих проблема, апсолутно добро дошли.
На крају, дозволите да предложим састав свог будућег кабинета:
За министра финансија предлажем Александра Ђомбића.
Рођен је 1968. године у Бањој Луци. Основну и средњу школу и Економски факултет завршио је у Бањој Луци. Тренутно је постдипломац на факултету у Београду. Ожењен, отац једног дјетета. Досадашњи министар.
За министра унутрашњих послова предлажем Станислава Чађу.
Рођен је 1961. године у Градишци. Гимназију и Правни факултет је завршио у Бањој Луци. Ожењен, отац двоје дјеце. Досадашњи је министар.
За министара правде предлажем Џерарда Селмана.
Рођен је 1958. године у Котор Вароши гдје је завршио основну школу, а Средњу управну и Правни факултет, завршио је у Бањој Луци. Ожењен, отац двоје дјеце. Раније је био министар правде у Влади Републике Српске.
За министра локлане управе и самоуправе предлажем Зорана Липовца.
Рођен у Бањој Луци, 1954. године. Гимназију је завршио у Загребу 1974. године, а Правни факултет у Бањој Луци, 1978. године. Правосудни испит положио је 1985. године. Од 1996. до 1998. године живио је у САД. Од 1998. до 2004. године радио у Организацију Уједињених нација најприје, као домаћи, а од 2001. године, као међународни правни експерт. Од марта 2004. године, ради као замјеник главног окружног тужиоца у Бањој Луци. Ожењен, отац двоје дјеце, обоје студенти.
За министра за економске односе и координацију предлажем Јасну Бркић.
Досадашњи министар у Влади Републике Српске. Рођена је 1959. године у Бањој Луци. Завршила је Економски факултет у Бањој Луци. Запослена је на Економском факултету у Бањој Луци. Удата, мајка једног дјетета.
За министра за рад и борачко-инвалидску заштиту предлажем Бошка Томића, досадашњег министра.
Рођен је 1949. године у Трнову. Дипломирао је на факултету политичких наука у Сарајеву. Радио у више привредних организација. Ожење, отац двоје дјеце.
За министра трговине и турзима, досадашњи министар Предраг Глухаковић.
Рођен је 1954. године у Бијелој код Брчког. Основну и средњу школу је завршио у Брчком, Вишу техничку школу у Суботици, а Факултет за услужни бизнис у Новом Саду.
За министра привреде, енергетике и развоја предлажем др Рајко Убипарип.
Рођен је 24. септембра 1963. године у Јасеновим Потоцима, општина Мркоњић Град. Завршио је Економски факултет у Бањој Луци, гдје је и дипломирао, 1987. године. Докторску дисертацију на тему: „Организационе претпоставке имплементирања система квалитета“, одбранио је на Економском факултету у Крагујевцу, 2004. године. Др Рајко Убипарип је објавио и низ стручних радова и публикација из области маркетинга и система управљања квалитетом. Тренутно обавља функцију генералног директора Рафинерије уља Модрича. Ожењен, отац двоје дјеце.
За министра саобраћа и веза предлажем Недељка Чубриловића.
Рођен је 1953. године у Крупи на Врбасу. Досадаши министар. Дипломирани је машински инжењер. Ожењен је, отац двоје дјеце.
За министара пољопривреде, шумарства и водопривреде предлажем др Радивоја Братића.
Дипломирани је инжењер грађевинарства, а рођен је 16.09.1952. године у Невесињу. Од 1993. године, са породицом живи у Требињу. Докторирао на теми водопривредног система, и доктор је наука, и то је опредјељивало његову професионалну каријеру, гдје се задржао у низу институција, у Дирекцији за воде Републике Српске и Заводу за водопривреду Републике Српске. Ожењен, отац двије кћерке.
За министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију предлажем Фатима Фатибеговић, досадашњи министар.
Рођена је 1949. године у Бихаћу, гдје је завршила и основну школу. Удата, мајка двоје дјеце.
За министарство просвјете и културе предлажем Антон Касиповић, досадашњег министра.
Рођен је 1956. године у Бањој Луци, гдје је завршио Правном факултет. Ожењен, отац једног дјетета. Показао је да може да буде веома добар министар.
За министра за породицу, омладину и спорт предлажем др Проку Драгосављеви.
Рођен је 1948. године у Српцу. Ожењен.
За министра за избјеглице и расељена лица предлажем Омера Бранковића.
Рођен је 1947. године у Вишеграду, отац двоје дјеце и досадашњи министар у Влади.
За министра здравља и социјалне заштите, предлажем др Ранка Шкрбића.
Рођен је 1961. године у Бањој Луци, гдје је завршио Гимназију, а затим Медицински факултет. У Загребу је одбранио магистарски, а у Бегораду докторску десертацију. Ожењен, отац двоје дјеце.
За министра за науку и технологију предлажем Бакира Ајановића.
Рођен је 1953. године у Бањој Луци. Досадашњи министар. Ожењен, отац двоје дјеце.
Желим само да кажем Народној скупштини да је овим приједлогом апсолутно испоштована тражена уставна структура везано за национални састав Владе и предлажем и молим овај Парламент да прихвати овај Кабинет, да у наредне четири године, заједно са мном обезбједи реализацију свих циљева које смо истакли овдје, а до којих ћемо доћи у наредном времену.
Хвалa!