ИНТЕРВЈУ предсједника Владе Републике Српске Александра Џомбића за „Дневни аваз“, објављен 24. октобра 2011. године 

 24.10.2011 

Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић каже да нема говора о реорганизацији Владе, у смислу министарстава.
„Када сам био у функцији мандатара, ви знате да су поједини партнери тада имали захтјева да се неки ресори издвоје, подијеле и учине ефикаснијим. И заиста, ту има оправданих захтјева и ако то уђе у дневни ред, озбиљно ћемо размотрити нека питања. Систематизација радних мјеста коју смо сада наложили, заправо је усклађивање с новим уредбама о систематизацији радних мјеста, јер имамо стални притисак  на повећање броја запослених“.
Докле је стигла сарадња са Кинеском компанијом у смислу реализације пројекта изградње аутопута Бањалука – Добој?
Имамо двије отворене опције. Сада се налазимо у процедури код кинеске извозне банке и компаније за осигурање кредита. Очекујемо врло брзо позив на завршне преговоре око кредитног аранжмана. Услов је да, уколико они кредитирају, уговор мора добити кинеска компанија, с тим да дозвољавају учешће најмање 45 посто домаћих извођача. Када се ради о оваквим инфраструктурним пројектима, ја ипак очекујем да ће наших извођача бити готово 100 посто, јер није за очекивати да ће неке материјале који се могу свуда производити - увозити из Кине, већ ће то бити из РС. До краја године бисмо потписали Уговор, а са реализацијом пројекта кренули одмах наредне. Међутим, још увијек смо у контакту са Европском банком за обнову и развој, гдје нам дају кредит за половину дионице аутопута између Прњавора и Добоја и траже да остану у пројекту. 
Година је на измаку, на основу резултата како Вама изгледа економска ситуација у РС?
Свјестан сам да би економска ситуација могла бити боља, али сам задовољан оствареним. РС нема неизмирених обавеза, фискално је стабилна, немамо скривених обавеза, све обавезе предвиђене буџетом су измирене, или се измирују у предвиђеним валутама и предвиђеном року. Данас смо усвојили ребаланс буџета и повећали смо оквир за 150 милиона марака, како би испоштовали договор и обавезе са социјалним партнерима, односно највећим дијелом обавезе за плате - 68 милиона марака и низ одређених ситних повећања, што је посљедица договора са Синдикатима. На снази су и даље нека смањења за запослене државне службенике, у министарствима РС, али неће бити смањења у образовању и полицији. За нас је највећи изазов тржиште рада и број незапослених. То је глобални проблем читавог свијета. Успјели смо да зауставимо раст броја незапослених и наше све активности у 2012 години биће усмјерене ка стабилизацији тржишта рада.
Анализе појединих економских експерата говоре о нереалној задужености РС, шта мислите о томе?
Без обзира на анализе било каквих експерата, нема никаквог стресног сценарија у РС, по том питању. Ти исти експерти су 2005. године се нису бавили тим питањима, а РС је тада била задужена, у односу на БДП, скоро 58 посто, а у овом тренутку је задужена између 43 и 44 посто у односу на БДП.
Слиједе и нова задужења,  објасните нам како их је реално могуће вратити?
Дакле, дугом РС се управља и ту неће бити никаквих проблема. РС по овим показатељима није превише задужена и ту још увијек постоји простор за одређене инфраструктурне пројекте које смо већ предложили и усвојили у НС РС. Тачно је, имамо још одлука за задужење, које ће повећати тај проценат, али неће довести у питање отплату ино дуга, нити отплату унутрашњег дуга. Тачно је да ћемо у 2013, 2014 и 2015 години имати значајно повећање отплата ино дуга због аранжмана са ММФ-ом, али средства са становишта брзине реакције тада и са становишта цијене капитала су изузетно повољна за све земље које су добиле аранжман, али у тим роковима они имају и одређене изазове.  Они иду на пет година, са грејс периодом на три године и све оно што смо повукли доспијева нам у наплату у двије године и то нама хоће повећати одређену рату ино дуга, али неће довести у питање, јер ми смо спремни на реструктуирање дуга, уколико текуће трошкове не будемо могли да смањимо значајније у овом периоду, ићи ћемо у одређена задужења која ћемо искористити за отплату тих рата.
Је ли по Вама могућ синдром презадужености  у РС?
Ми имамо пројекцију свих отплата до крајњег кредита. Мислим да је до 2040. године задња рата једног од кредита и то се све планира у министарству финасија, тако да нема никаквог грчког сценарија у РС.
Републику Српску не очекује никакав синдром презадужених земаља јер РС управља својим задужењима и има јасан план отплате кредита у које је ушла, или тек планира да их реализије. Уколико глобална економија не буде трпила погоршања, РС излази из економске кризе у задњем кварталу 2012. године.
И поред тако задовољавајуће ситуације у РС, како ви кажете, мислите ли да би у РС могло доћи до повећања социјалних тензија у скоријој будућности?
Ви знате да је од стране  неких појединаца било прижељкивања да РС још прије двије године стане са исплатом пензија, али то се није десило. Исплаћује се редовно, континуирано, у достигнутом нивоу, постоје изазови и зато смо усвојили Стратегију о реформи пензионог система прошле године. Сада идемо са тим рјешењима и то није само ексклузивитет РС, већ читавог свијета. И ММФ и Свјетска банка прошле године препоручили су да се све земље баве тржиштем рада, спашавају постојећи број радних мјеста и да се баве пензионим и социјалним системима, који требају реформе. Нема разлога за социјалне немире у РС јер нема никаквих смањења за социјална давања 2011 године, ни по питању борачких права, ни по питању осталих структура или пензионера.
Уколико се не варам,  предсједник Удружења пензионера РС Раде Ракуљ је  на недавној сједници ентитетског парламента помињао могуће изразе незадовољства?Како то коментаришете?
Ја схватам да социјална давања нису довољна и требало би да се повећавају, али оно што смо   ставили за циљ и што могу гарантовати  јесте да нема смањења, да их исплаћујемо на вријеме и ми смо то успјели. У овом периоду од 2008. године и утицаја кризе, вјерујте ми, представља успјех и ако социјалне обавезе задржите на одређеном нивоу, јер имамо примјере већих земаља које то не могу.