ИНТЕРВЈУ предсједника Владе Републике Српске Александра Џомбића за Дневни лист ЕуроБлиц, објављен 31. децембра 2011. године 

 31.12.2011 

Премијер Републике Српске Александар Џомбић запријетио је смјенама директорима јавних предузећа и фондова ако у 2012. годину буду пословали са губицима.

Одлучио сам да више нећемо прихватати финансијске планове јавних предузећа и фондова који у себи садрже губитке. Инсистирам да послују са добити тамо гдје је могуће или бар са позитивном нулом. Ако то не буде остварено, одговорност ће да сноси менаџмент који се и обавезао на план пословања - изјавио је Џомбић у интервјуу за „ЕуроБлиц“.

Једно од таквих предузећа су и Жељезнице РС. Може ли Влада да враћа њихове кредите, да збрине око 1.000 радника вишка и хоћете ли тражити одговорност због милионских губитака?

Прихватамо да у реструктуирању ЖРС преузмемо тај дуг и да потраживања претворимо у капитал Владе. Свакако враћамо тај кредит, већ смо у двије године отплатили 15 милиона КМ, а од ЖРС нисмо добили ниједну марку. Даћемо допринос и једна од могућих опција је да конвертујемо своја потраживања у акције и да отплатимо дуг ЖРС. Међутим, нема смисла то радити, па за годину да дођемо у исту позицију, односно да ЖРС нису урадиле рационализацију и да не могу да сервисирају своје обавезе. Приоритет треба дати робном транспорту јер ЖРС чак из тог транспорта остварују одређену добит, док на путничком саобраћају производе губитке.

Са којим резултатима у 2011.години се Влада  «свијетла образа» може похвалити грађанима?

Испунили смо приоритетне циљеве из економске политике, а прије свега, одржали смо социјалну и фискалну стабилност. Са социјалним партнерима усагласили смо реформске законе о ПИО и борачким правима. То су најтеже реформе које проводи једна држава и закони су заиста били «тешки». С друге стране, давали смо подршку привреди, а прошлу годину завршили смо позитивним растом од 0,8 одсто, а ове године биће већи. Задржали смо раст индустријске производње од око шест одсто, радили смо на добром пројекту «Стоп пословним баријерама», задржали смо подршку посредством ИРБ РС кроз повољне кредите, субвенционисали смо извоз и подржавали пољопривреду и створили предуслове за покретање великих инвестиционих пројеката које смо најавили. Са некима смо кренули у реализацију, а за један дио су створени предуслови.

Шта је то што сте желели да урадите, а нисте током 2011. године?

Спадам у ред људи који увијек размишља како да се уради више и боље. Очекивао сам да ћемо почети са градњом аутопута Бањалука-Добој у трећем или четвртом кварталу. Ипак, обезбиједили смо финансирање, а изградња почиње  на прољеће. Такође, очекивао сам интензивнију реализацију инвестиција у енергетици. Планирао сам да урадим више на реструктуирању јавних предузећа, али смо изгубили енергију и вријеме око неких персоналних рјешења за која мислим да нисмо толико времена требали изгубити и онда само практично смањили простор да се ухватимо у коштац са ЖРС и „Шумама“. Ту смо требали радити више. Наравно, РС још има највећи изазов по питању незапослених. Нисмо успјли да смањимо број незапослених и на нивоу је с почетка године. 

Осим аутопута Бањалука-Добој, колико су реалне најављене јавне инвестиције у 2012. години?

Српска има огроман капацитет у електроенергетском сектору и то никако не смијемо да испустимо, морамо брзо кренути у реализацију најављених пројекта. Договорили смо систем одбране од поплава, а ријеч је о кредиту ЕИБ од око 60 милиона евра. Маховљанска Петља биће завршена у мају, а брза цеста од девет километара треба да буде завршена у наредна два мјесеца и треба да почнемо са градњом моста на Сави како би ова путна комуникација имала потпуни смисао. Рок за изградњу моста је двије године. Већ је почела инвестиција ТЕ Угљевик од око 400 милона евра, а у пуном капацитету се почиње следеће године и треба да буде завршена у року од две-три године. Добићемо нових 400 мегавата са стратешким партнером гдје ће РС имати учешће у новој компанији. ЕРС изводи пројекат ХЕ Дабар, а наредне године са реализацијом идемо у пуном капацитету. Очекујемо и изградњу ТЕ Станари. Што се тиче „Горњих хоризоната“, ту смо оставили у најужем кругу два стратешка партнера. Једна је грчка државна компанија, а друга је њемачка компанија где би понудили 51 одсто, а ЕРС оставили 49 одсто и обезбједили капитал да финансирамо четири ХЕ у вриједности од око 500 милиона евра. Те инвестиције не можемо све очекивати наредне године.

Поручили сте да не можете поново увести неопорезиви дио плате јер немате алтернативу за 50 милиона КМ. Можете ли тај новац надомјестити из сузбијања рада на црно, јер на такав начин ради  око 80.000 људи?

Могуће је и то, наравно. Имали смо захтјев привредника да се врати неопорезиви дио плате, али би нагло изгубили дио прихода који не би брзо могли да надокнадимо и створили би проблеме у измирењу обавеза. Што се тиче сузбијања рада на црно, усагласили смо Закон о пореском поступку који гарантује транспарентан рад пореских органа, чак смо направили и УО који би се бавио политикама и контролома рада ПУ у којем ће бити представници синдиката, привредника, послодаваца и Владе. Истовремено смо изгубили вријеме да то исто урадимо са инспекторатом, јер је био план да се измијени Закон о инспекторату у циљу транспарантнијег рада и постизања бољих резултата. И ту смо имали неких кадровских рјешења и нисмо успјели, па смо ушли у крај године када је предложено одређене рјешење, али социјални партнери нису били задовољни. Рекао сам да сачекамо до потпуне сагласности. То морамо урадити већ у првом кварталу наредне године. У сваком случају, није могуће очекивати пореска растерећења у 2012. години.

Оцјена јавности је да је ова Влада радила у најтежим условима до сада због кризе и домаћих проблема. Ипак, социјални мир је сачуван. Да ли је можда одржан неким мјерама које је Влада предузела а да ми не знамо?

Није случајно одабран један од циљева економске политике одржавање социјалне стабилности. Брижљииво и пажљиво смо одабрали мјере којима ћемо постићи тај циљ. Прошле године смо веома реално процјенили, рестриктивно пришли свим промјенама, омогућили да сва социјална давања буду у континуитету и на одређеном нивоу.

Чиме сте смирили борце који испочетка нису прихватили ваш план?

Ова рјешења су заиста тешка, али смо морали то да урадимо. То је била неугодна позиција и социјалним партнерима. Предсједник БОРС је рекао да није идеално рјешење, али да је боље од постојећег и то је тачно. Елиминисали смо неправедност, јер је борац који је пензионер, имао загарантована парава, а незапослени није имао ништа. Издвојили смо борачка привилегована права у посебан закон, одређени новац преносимо на нову буџетску категорију, договарамо критеријуме расподјеле онима којима је најпотребније. Није тачно да смо смањили социјална давања, јер смо повећали издвајања за пет милиона КМ и направили једну правичнију прерасподјелу. Највише се расправе, до задњег тренутка, водило око утврђивања основице за борачка права. Раније је било утврђено од 500 КМ, а БОРС је инсистирао да се веже за промјенљиву категорију и да се веже за просјечну плату, што смо прихватили. Преговараћемо сваке године и усаглашаваћемо проценат, а у складу са буџетом издвајаћемо новац. Што се тиче Фонда  ПИО, он ће имати уштеде у средњорочном периоду због заустављања прилива неких пензионера на основу приливегованих права. Тренутне уштеде неће бити. До 2025. године нема пуног капацитета Закона о ПИО и ту нећемо имати ефекат какав смо очекивали, али то је био захтјев социјалних партнера.

Најавили сте да ћете анализирати ефекте рада републичких агенција. Можете ли рећи које су то агенције које су се показале као непотребне?

Не могу вам то још рећи. Министри раде анализе и очекујем да ће за мјесец дана то урадити, па већ у првом кварталу можемо да имамо јасан став које то агенције немају резултате. Спремни смо да урадимо трошкове агенција, спремни смо и да угасимо неке агенције које немају сврху и због којих неће настатити штета ако то урадимо. Зависно од анализа, законе који регулишу њихов рад мијењаћемо до краја првог полугодишта 2012. године.

Какву систематизацију радите у Влади РС?

Министарства имају задатак да предложе нову систематизацију гдје ће првенствено прилагодити систематизована радна мјеста постојећим запосленима. Пракса је била да су систематизована радна мјеста много већа од попуњених, а претпостављам да је то урађено на бази дугорочних планирања министарстава и републичких органа. Пошто сада немамо могућности да повећамо број запослених и ниво плата, одлучили смо да постојећу систаматизацију прилагодимо стварним бројем радних мјеста како би смањили притисак на додатно запошљавање и да не би имали негативне ревизорске извештаје у смислу да нам је попуњеност 40, 50 или 70 одсто. Ако се покаже потреба за неким новим запошљавањем, можемо промијенити систематизацију и попунити нека радна мјеста. Дао сам отворене руке и министрима да направе систематизацију и утврде евентуалан вишак. Њима рок истиче до краја ове године, а нова систематизација треба да ступи на снагу 2012. године. Дакле, можемо очекивати и нова запошљавања, али и отпуштања.

Какве су ваше прогнозе за 2012. годину? 

Предвиђамо економски раст од 2,5 одсто, што је, признајем, амбициозан план. Ако кренемо са најављеним инвестицијама, мислим да можемо да испунимо све циљеве из економске политике. Следећа година је изазовна, а ја сам прошле године предвиђао могућност да у 2012. години, у задњем кварталу, говоримо о изласку из кризе. Међутим, сада имамо нови моменат - криза у еврозони, која има рефлескију на нашу привреду. Морамо да будемо извозна земља, јер 1,5 милиона људи није довољно да компензује недостатак вањских тржишта. Наравно да ћемо сваки мјесец пратити кретања и ако буде требало, ићи ћемо са новим интервенцијама.

Да немате каолиционих ограда и уставних обавеза, да ли бисте другачије конципирали Владу, са другим људима?

Имао сам слободу у избору, а каоалиционе обавезе смо морали испоштовати, и око броја ресора и око имена. Без обзира на све, иако смо били изложени великим економским и политичким пристисцима, мислим да је ова Влада направила добар резултат у својим основним приоритетним циљевима. Да ли је нека друга Влада, укључујући и мене, могла боље? Можда је могла да направи и лошије резултате. Ја сам задовољан оним што смо урадили заједно. Такође, свим грађанима и социјалним партнерима захваљујем на сарадњи у 2011. години. Без тога и критичког приступа не би могли да испунимо циљеве из економске политике. Очекујемо да и 2012. године имамо добру сарадњу, компромисе које је неопходно да направе сви грађани и Влада и да сви будемо окупљени око једног циља - јака социјално и финансијски РС.

Који је, по вашем мишљењу, највећи политички догађај у 2011. години?

То је сигурно добијање простора РС да води структурални дијалог око правосуђа у БиХ. Верујемо да је то највећа политичка побједа РС. Немамо илузије да се нешто може промијенти брзо, али самим тим што смо добили простор да преговорамо о правосудном систему БиХ, то је један прворазредни политички догађај и треба да га искористимо.