ИНТЕРВЈУ предсједника Владе Републике Српске Александра Џомбића за Дневни лист Пресс Републике Српске, објављен 26. децембра 2011. године
26.12.2011
Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић каже да према свим економским показатељима у 2012. години Републику Српску очекује нови удар глобалне економске кризе због које ће се, како каже, сва привредна кретања наћи пред огромним изазовима.
Александар Џомбић је у интервјуу за Пресс РС истакао да ће због очекиваног новог таласа рецесије приоритети његове Владе и у следећој години, прије свега, бити задржавање социјалне и фискалне стабилности РС.
По свим процјенама 2012. година ће бити изузетно изазовна година. ММФ и Свјетска банка су још у септембру за БиХ процјењивали раст бруто домаћег производа у 2012. години од три одсто. Касније су ревидирали те процјене на бази глобалних кретања, тако да сад износе до један одсто. Према томе, у економском смислу очекује се једна изузетно тешка година- каже Џомбић.
Значи ли то да грађани РС у следећој години могу очекивати било какав пораст плата и животног стандарда?
Наш основни циљ је да учврстимо социјалну и финансијску стабилност. Једноставно, у овом тренутку не можемо говорити о повећању социјалних давања и плата у јавном сектору, јер то, једноставно, није реално. Велики успјех ће бити ако одржимо континуитет редовности исплата како је било и ове године.
Због чега је то тако?
Погледајте с каквим изазовима се сусрећу развијене западне земље као што су Грчка, Италија, Шпанија, Француска. Ми смо направили пројекцију да ћемо у 2012. години опет имати позитиван бруто друштвени производ. Можда је амбициозно, али планирали смо раст бруто-друштвеног производа (БДП) за 2,5 одсто.
Није ли то преамбициозно?
Ако успијемо да реализујемо све планиране инвестиције, мислим да чак можемо очекивати и већи раст БДП-а. Да ће се то одмах одразити на плате, неће. Исто тако нећемо ни смањивати плате у јавном сектору, али о повећању плата не можемо причати у следећој години.
Мислите да ће грађани опет прихватити образложење о свјетској кризи?
То можда и није питање за мене, али наши људи заиста морају схватити да је према свим процјенама нова свјетска криза на помолу. Можда већ и у последњим данима 2012.
Да ли сте задовољни с оним што је ваша Влада урадила у 2011. години?
Можда је боље да то питање поставите оном ко је дао повјерење мени и овој Влади.
Добро, али шта ви кажете?
Спадам у људе који увијек размишљају како и колико може боље, па са тог становишта могу рећи да нисам у потпуности задовољан. Реално, радили смо у једној изузетно тешкој и изазовној години, што у економском, што у политичком смислу. Што се тиче реализације генералних циљева које смо били зацртали у економској политици, ја могу рећи да сам задовољан јер смо задржали социјалну и фискалну стабилност.
Последњих дана велику буру у јавности подигли су приједлози закона о ПИО и правима бораца. Пензионери, синдикалци и борци помињу и уличне протесте.
Мислим да нема разлога за протесте. Лично сам био укључен у разговоре и о једном и другом закону. Сам предсједник Борачке организације (БОРС) је рекао да рјешења нису идеална, али да је ово свакако боље рјешење него што смо до сад имали. Што се тиче Закона о правима бораца, важно је да он не смањује социјална давања, већ их повећава за неколико милиона марака.
Због чега су онда поједине регионалне организације БОРС-а претходних дана толико критиковале закон?
Мислим да говорите о захтјеву за утврђивање основице која је у претходном закону фиксно износила 500 марака, и управо око тога смо се највише усаглашавали. У последњи тренутак смо се усагласили с предсједником БОРС-а да прихватимо њихов приједлог да основица буде проценат просјечне нето плате, али да сваке године Влада усваја тај проценат, односно основицу, у складу са својим могућностима, при том водећи рачуна да достигнута права не смањујемо. Мислим да смо постигли добро рјешење тако да за протесте нема разлога.
Приједлози закона о ПИО и правима бораца требали су да буду усвојени још у првом кварталу ове године. Што се толико чекало?
Зато што су социјалне реформе најболније. Та два закона пролонгирана су управо из разлога што је то заиста тешко питање и инсистирао сам на постизању компромиса са социјалним партнерима. Не жалим што смо по овим питањима узели цијелу годину јер смо на крају успјели да дођемо до усаглашених и добрих законских рјешења.
НЕРЕАЛНО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА
Не можемо говорити о повећању социјалних давања и плата у јавном сектору, јер то, једноставно, није реално. Велики успех ће бити ако одржимо континуитет редовности исплата како је било и ове године.
МОГЛО ЈЕ И БОЉЕ
Ја спадам у људе који увек размишљају како и колико може боље, па са тог становишта могу рећи да нисам у потпуности задовољан урађеним у 2011. години
ПРИЧА О БАНКРОТУ ПОГРЕШНА ТЕЗА
Има ли шансе да буџет БиХ буде усвојен до краја године?
Морам рећи да још увијек није постигнут ни договор о глобалном оквиру буџета БиХ.
Зашто?
Претходних дана разговарали смо о горњем износу оквирног буџета који би требао износити 980 милиона КМ, али под условом да се договоримо и о неким другим битним стварима. Обзиром да се нисмо договорили о тим другим, битним стварима, посебно око расподјеле прихода с јединственог рачуна УИО, договора уопште нема.
Да ли онда БиХ пријети финансијски банкрот, како стално упозоравају политичари из ФБиХ?
То је једна погрешна интерпретација која се жели наметнути као теза. Прво, намеће се теза да БиХ ако не усвоји буџет неће моћи измиривати инострана дуговања. То није истина, зато што је сваки уговор о кредиту с међународним финансијским институцијама међународни уговор, и ниједан закон не може да мијења међународне уговоре. Нема никаквих проблема да Парламент БиХ поново донесе одлуку о привременом финансирању. Међутим, то очигледно неко не жели, већ жели да изазове проблем тако што би блокирао извршење обавеза заједничких институција, и још покушава да онемогући расподјелу средстава према ентитетима.
Хоће ли онда високи представник наметнути буџет БиХ?
Посебно се не смије догодити да високи представник намеће буџет. Поставља се питање какав би он буџет могао наметнути и ко ће сносити штете за такав евентуални поступак.
ЧЕКАМ ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА
Како коментаришете оставку директора ИРБ-а Миленка Павловића?
Ту информацију сам добио од Надзорног одбора ИРБ-а. Желим да се боље информишем и тек онда ћу то коментарисати.
ПРОЈЕКТИ ТЕШКИ ПЕТ МИЛИЈАРДИ ЕВРА!
Да ли РС у 2012. години може очекивати нова страна улагања, прије свега у области енергетике?
У току је реализација на пројекту Теромелектране Угљевик 3, наставак пројекта ХЕ Дабар, избор стратешког партнера за Горњу Дрину, гдје већ имамо понуде три озбиљна партнера. Најмање пет милијарди евра РС има могућности за инвестиције у енергетском сектору. Што се тиче изградње дијела гасовода Јужни ток кроз РС, најновија одлука је да кад Јужни ток крене кроз Србију да и РС добије најмање један крак. То је пројекат од огромног значаја, не само због протока руског гаса, већ и због подизања свих привредних капацитета Српске.