Саша Бижић, Игор Гајић

Посјета премијера Републике Српске Милорада Додика Загребу, тачније, великој скупштини Српског народног вијећа, и даље је предмет полемике на релацији Бањалука – Загреб. Оштра реторика након наступа првог човјека Владе РС посебно је емитована из одаја предсједника Хрватске Стипе Месића, уз одговарајућу подршку остатка тамошње политичке сцене, након чега су услиједили једнако интонирани тонови из РС. Оцјену нивоа односа РС и Хрватске, у контексту најављене посјете премијера Хрватске Иве Санадера Бањалуци, у интервјуу за «Нови Репортер» дао је сам актер полемике премијер РС Милорад Додик. “У вези с тим односима, имамо једни другима још много тога да кажемо и да дођемо до потребног договора и нивоа комуникације који треба одржавати. Хрватска је потписница Дејтона и гарант тог споразума и земља која би требало да уважи чињеницу, а ми поштујемо то, да је БиХ међународно признат оквир за овај простор. Али, исто тако, Хрватска мора да разумије и зна да постоји РС, као верификован политички сегмент са јасном позицијом. Но, мени се чини да се та чињеница игнорише са становишта званичне политике, прије свега са нивоа предсједника Хрватске, и да се приступа селективно у односу на одређене споразуме. Не уважава се чињеница да РС има значајне ингеренције, значајну одговорност и право и да је усмјерена ка томе да са Хрватском покуша доћи до рјешавања одређених питања која оптерећују међусобне односе”, рекао је премијер РС на почетку разговора у коме је за “НР” саопштио неколико ексклузивних информација.

“Мислим да су односи Хрватске према БиХ доста виртуелни и да хрватска политика Босну и Херцеговину више доживљава у функцији своје европске промоције, а не стварних односа, оптерећених многим проблемима у БиХ и Хрватској, додатним између саме РС и Хрватске. Тврдње повезане са етничким чишћењем и геноцидом у РС које је изрекао Месић нису ништа ново, то слушамо и на различитим другим мјестима. Неке чињенице морамо и да прихватимо као такве. Нико од нас у РС не може да негира да је било елемената етничког прогона, као што је то било и у Федерацији БиХ, али исто тако и у Хрватској, која не жели то да призна и сав проблем је у томе. Дакле, они сматрају да је сасвим нормално, из Месићеве приче о агресији над Хрватском, да се употреби сила и етнички очисти 250.000 људи и да за то нема посљедица. И то се деси чак уз помоћ великих сила, као што је то Америка, што видимо кроз разне документе и свједочења, да су планови 'Олуја' и 'Бљесак' осмишљени заједно са представницима војног естаблишмента САД. Ми то видимо и то су чињенице. Можемо да имамо различите емоције према томе, можемо да то не подносимо, као што ја не подносим чињеницу што су западњаци бомбардовали Србе, чак и осиромашеним уранијумом, али рачунам на генералну правду која ће достићи све оне који су такву одлуку могли да донесу. Али, није вријеме да сада о томе причамо, поготово не у односу између Хрватске и РС. РС је сазрела, одрасла и постала свјесна и своје слабости и своје љепоте. Ми знамо савршено добро шта нам је чинити и шта су наше надлежности. Желимо да успоставимо добре односе са Хрватском”, рекао је Додик, набрајајући иницијативе потекле из његове владе, као што је то успостављање специјалних веза са Хрватском, што није наишло на прихватање. Додик сматра да ни то није трагично, набрајајући актуелна питања привредне сарадње, питање ријеке Саве, питање „Дубровника 1“ и изградње „Дубровника 2“, граничне проблеме које треба рјешавати, без обзира на оптерећеност прошлошћу.

“Више нико не треба да нам држи лекције, јер све лекције су одржане и мислим да је ситуација кроз коју смо прошли годинама била под снажним акцентом притиска и приморавања. Али, ако ико има право, нема Стипе Месић морално право да држи неком продике у РС и то нећемо прихватити. И даље стојим иза онога што сам рекао и стојим трајно иза тога. Хрватска мора на свом европском путу да ријеши питање прогона 250.000 и више Срба, да ријеши питање враћања станова протјераним Србима и да ријеши многа друга питања, која су остала у запећку. Они стварају илузију да је то једна егзотична земља у којој се ништа није дешавало. На сву срећу, наравно да има људи који су реални у самом хрватском политичком животу. Хрватска је распадом бивше Југославије легитимисала своје право да се формира као држава, али је морала у томе да ријеши проблем Срба, који су били конститутивни народ. Резултат је да су Срби данас национална мањина и да их тамо има мало. Ако неко жели нормализацију односа са Србијом и РС, то питање неминовно мора доћи на ред, као што је то случај са питањем Хрвата који су одавде отишли, под етничким прогоном, из РС. Ја сам тога свјестан, и тога је било. Али, не може Стипе Месић да каже да тога није било у Хрватској. Сва је прича у томе”, јасан је био у одговорима за “НР” премијер РС.

Нови Репортер: Нарочиту нервозу на хрватској политичкој сцени изазвала је ваша реченица, која је у медијима приказана као позив данашњим Србима у Хрватској да се преселе у РС. Да ли је то била реторичка фигура, ако је тачно пренесена, или је ријеч о озбиљној алтернативи за те људе? 

Додик: Ријеч је о спекулацији хрватских медија. Мој говор у самој дворани ослонио сам на чињеницу да Срби имају легитимно право да траже своје интересе у оквиру Хрватске, која је њихова земља. Нисам рекао да не морају да признају Хрватску као земљу, али веома јасно поручио сам да је РС спремна да им помогне у свим њиховим напорима и легитимним правима, у складу са Уставом и законом хрватске државе. То “у складу са Уставом и законом хрватске државе” сви медији у Хрватској наравно, изоставили су и ето разних спекулација те врсте. На крају крајева, овдје већ има 50.000 Срба из Хрватске који буквално вапе за помоћ. Хрватска и даље задржава репресивни систем на границама, у вези с оптуживањем за догађаје у прошлости. Довољно је да сте били припадник неке јединице Војске Српске Крајине да будете процесуирани, тако да нико од тих људи средњих година, најпродуктивнијих, који могу да врате породице, не жели да се враћа у Хрватску, јер, тамо је ухапшен или на граници или тамо гдје дође и онда се против њега води дугогодишњи спор. Према томе, у тим стварима, сматрам да треба да помогнем. Нисам, наравно, позвао на исељење, то није тачно, ја сам рекао да разумијем њихову тешку ситуацију и да за сваку врсту помоћи постоји адреса која се зове РС и да је та Република Српска спремна, у складу са својим могућностима, у складу са Уставом и законом Хрватске, да помогне Србима у Хрватској.

Како коментаришете вашу изузетну популарност међу Хрватима у БиХ, за разлику од Хрвата из Хрватске?

Чињеница је да су Хрвати у БиХ, поред свих проблема које имају, дијелом и колатерална штета политике Хрватске, која је натјерала Хрвате у БиХ да направе Вашингтонски споразум са Бошњацима, иако су непосредно до тада били у ратним сукобима. Тај споразум био је резултат захтјева хрватске званичне политике, а не одраз жеље самих Хрвата из БиХ. Хрвати у БиХ прихватили су тај Вашингтонски споразум, зато што им се понудила шарена лажа, а то је да Федерација има право на конфедерални статус са Хрватском. Вјероватно су сматрали да је то сасвим довољно да се сачува њихова позиција уз саму Хрватску. На крају, видјели су да је то била лаж званичне Хрватске, као што је и Београд раније употребљавао Србе у БиХ, али то више не чини. Хрватска и даље наставља да употребљава Хрвате у БиХ за своја питања и за своја поткусуривања. У сваком случају, јасно видим да је проблем односа у БиХ мотивисан чињеницом да је хрватски народ незадовољан тренутним уставно-правним положајем у БиХ. Сматрам да, уколико неко жели трајно стабилни систем, он мора да реагује на то питање. Мој одговор је – федерална јединица. Вјероватно се то некима свиђа, некима не свиђа, али ја имам право да мислим на тај начин.

Како гледате на држање Милорада Пуповца послије скупштине СНВ-а и на његово дистанцирање од вашег наступа, као и на тврдње да сте тамо дошли непозвани, јер се од вас очекивало да, као Борис Тадић, пошаљете изасланика?

Ја сам позван на тај скуп и не желим да полемишем о томе. Уосталом, да нисам позван, како бих знао да треба да будем тамо. Ја разумијем позицију г. Пуповца и вјероватно снажан притисак на њега, готово до линча. Било је ту можда и неке некоректности, које су биле можда њему потребне за дневно-политичке сврхе. Не желим да коментаришем. Жеља ми је да помогнем, а не да одмогнем. Уколико му те квалификације користе у позиционирању, у реду - нека му помогну, али мислим да је крајње вријеме да се проговори и о положају тих људи. Очигледно је да је Стипе Месић хтио да буде фотографисан као Европејац који се бави правима Срба, којима је загорчао живот у прошлом вијеку својом одлуком да иде у Предсједништво и да растури ту бившу земљу. Након те његове одлуке да се растури бивша Југославија и након што је у томе успио, погинуло је више стотина хиљада људи. Он има нечисту савјест и покушава да је пере на тај начин. Мој долазак тамо сигурно није био у функцији афирмације такве политике Стипе Месића као неког миротворца, јер, у суштини, он је ратни лидер.

Да ли је узрок повишеним тензијама и ваше неугодно искуство са емисијом ХРТ-а «Недјељом у два»?

Немам ја неугодно искуство. И да неко сада погледа ту емисију, видио би да сам многе ствари рекао и тада. Желио сам да та емисија има другачију поруку, али се видјело да је то спрега неких људи из Сарајева и Загреба. Сам крај обиљежио је ту емисију, али, у суштини, ту није било елемената приче. Нисам оптерећен тим стварима. Мој став је познат, ја сам га и раније износио, о Хрватској као земљи у којој нема 250.000 Срба. У РС смо прије неколико мјесеци донијели закон у коме смо рекли да нема исељавања Срба из Хрватске из кућа и станова које су замијенили са Хрватима и Бошњацима у Хрватској. Напросто, Хрватска нема уједначен и фер однос према том питању. То сам и раније тврдио, само што је то сада попримило значајну медијску пажњу, јер, очигледно да није дозволило Стипи Месићу да политички профитира на окупљању Срба, гдје је он требало да буде централна фигура. Мало сам му покварио те планове. Видјело се шта га највише боли, а то је: Криво ми је што је Додик добио највећи аплауз на скупу. Па, нисам ја аплаудирао, ја сам само ишао тамо. То што он није добио аплауз, вјероватно га је више забољело него било шта.

Какве су ваше процјене и очекивања од прилива финансијских средстава из ЕУ након потписивања ССП-а?

Ми имамо разне стереотипе о томе. Да вам кажем једну ствар: ми смо за продају „Телекома“ добили 646 милиона евра. Наравно да за нас није мало ни милион, али, тај велики стереотип о томе како ће одједном све да крене, разни фондови, како ће нагрнути овдје новац, апсолутно је погрешан. РС је била објект разних махинација које су се раније водиле у оквиру Савјета министара и то је било доведено до позиције да се европски пут подразумијева као пут укидања надлежности саме РС и њеног довођења у позицију да буде безначајан фактор у свему томе. Данас то није тако. Данас ћемо ми искористити сваку могућност да на равноправним основама у оквиру институција БиХ дођемо до одређених пројеката на које имамо право. На недавној презентацији у Бриселу, коју је имала и Федерација и РС, оцијењено је да је РС веома спремна за то. И ми ћемо настојати да ту позицију одржимо. Треба бити свјестан да ћемо имати краткорочно тешких одлука које ћемо морати да донесемо у нашем прилагођавању европским стандардима, али, исто тако, на крају тог пута европских интеграција треба да дођемо у позицију да нам буде боље. Да ли ће се то десити, још увијек нисмо сигурни, мада сви обећавају. Велике брзине у томе нема. Постоје велики проблеми око прилагођавања. Земље које су већ ушле у ЕУ као што су то Пољска, Бугарска, Румунија имају напредак, али још нису дошле до оног циља који су очекивале. И то је неминован пут, јер немате другог пута. Свакако, на том путу РС ће бити уважавана, РС јасно зна шта хоће и РС ће искористити максимално оно што може да привуче у Републику Српску.

Често се из Брисела чује да ће разговарати са «једном адресом». Колико то може утицати на неке надлежности РС унутар БиХ?

Досад је то било као неко правило: једна адреса - државни орган БиХ. Ми смо то рашчистили. То не мора да значи. Једна адреса - у реду, али постоје разне варијације. Једна од тих је да, рецимо, Влада РС, Влада Федерације и Савјет министара БиХ направе координационо тијело. И то је сасвим довољно за Брисел. Потврдили су нам да је то сасвим довољно. Ту нема никаквих проблема. На крају крајева, таква пракса постоји и у другим земљама. Оно на што нас Европа упућује јесте - договорите се шта је једна адреса. То сигурно више неће бити нови орган на нивоу БиХ. Нових органа на нивоу БиХ више нема.

Назире ли се крај ишчекивању да се покрене процес производње у Рафинерији Брод?

Рафинерија у Броду најбољи је пројекат ове владе и то ће се показати на средњорочном нивоу. Она је била оптерећена неким догађајима, који су повезани искључиво са руским партнером, односно, чињеницом да је у тој фирми која је купила рафинерију дошло до промјене руководећег кадра, а у складу са чињеницом, то први пут говорим, да су се и у Русији десили избори и да су ти кадрови били високопозиционирани на њима. У међувремену је требало изабрати руководеће људе у компанији која је купила рафинерију, што се и десило. Ја сам се у Санкт Петерсбургу срео са тим новим људима, од којих сам добио увјеравања за битно убрзавање тог процеса. Напросто, мислим да ће то бити један од најуспјешнијих средњорочних пројеката које смо имали. Наравно, многи сада праве неку галаму. Желим да објасним да је по програму рада који је парламент донио било предвиђено да информација о томе буде на парламенту у овом мјесецу. Влада је ту информацију доставила. А онда су неки, који желе да направе одређену представу о себи, почели да галаме прије два мјесеца. Ту ће се видјети да је све урађено у складу са законом, да је РС најбоље могуће искористила ту ситуацију и да смо, наравно, свјесни чињенице да предвиђена динамика поводом покретања прве линије није остварена, али, да разумијемо објективне околности које су се десиле у вези с руководством и менаџментом. У сваком случају, негдје до краја мјесеца, они ће доћи и кренуће ка реализацији.

На политичком плану, СНСД сарађује са ПДП-ом у Скупштини РС. Међутим, ПДП је најавио коалирање са СДС-ом и другим партијама на локалном нивоу. Колико ће се то одразити на ваше будуће односе?

Не знам да ли има те сарадње, нисам њихов портпарол. Знам да постоје неки састанци и она објашњења која долазе до мене у вези с тим су да је, ето, ријеч о неком демократском дијалогу. Ми, наравно нећемо утицати ни на какву одлуку. Став је СНСД-а да локални органи партија, ПДП-а,  Социјалистичке партије, ДНС-а и СНСД-а покушају договорити неке облике сарадње и заједничког наступа. Свагдје тамо гдје се договоре око тога, ми смо спремни да то подржимо, али нисмо спремни, какви су били захтјеви из неких политичких партија, да сједнемо на највишем нивоу и ту подијелимо, да кажемо: пет општина овим, пет општина оним. Мислим да то није добро и да то не одражава стање локалних односа у читавој РС. Знам да ћемо са ПДП-ом на неколико локалних нивоа имати заједнички наступ. Шта они раде са СДС-ом, ја заиста не знам, нити ме интересује, али мислим да је то више због фрустрације и чињенице да СДС има своје унутрашње проблеме, као и да је имагинарна и маргинална прича о Михајлици у политичком смислу. Тако да то говори о њиховој немоћи и жељи да се по сваку цијени докопају нечега што, наравно, у политичком смислу није нелегитимно. Међутим, РС никада није показивала већи степен стабилности и ту стабилност треба одржати, чак и по цијени да на сљедећим општим изборима побиједи друга партија умјесто СНСД-а. Али, она мора имати доминантну улогу, јер је то гарант стабилности РС.

У појединим медијима у РС и Федерацији провлачи се теза да се припрема повратак Драгана Калинића на чело СДС-а...

Нека се врати.

... као и најава да би он преузео реторику која више годи Вашингтону и  Бриселу, за разлику од ваше, засноване на националном тону...

Није непознато да одређени кругови међународне заједнице желе да направе пандан СНСД-у и Милораду Додику. Такође, није непозната замисао међународне заједнице која се зове - «како спријечити јаког Додика у политичком смислу». Они чачкају по разним стварима, разбуктавају машту разних људи, али, пракса је показала да слуганство међународној заједници увијек најтеже пада управо оним и најдрастичније се одрази на оне који су такви. Драган Калинић очигледно је политички мртав. Мртваце је веома тешко оживљавати, али ја уопште немам ништа против ако он такав, инвалидан у политичком смислу или како год, хоће да се врати. Нека се врати. Мени то уопште није незанимљива ствар. Али, уопште нисам препаднут због те чињенице, чак би ме мало релаксирала, јер остало је да се он спасио пораза чињеницом да га је високи представник избацио из политике. Међутим, очигледно је и да је остао на позицији у СДС-у, да би и он доживио исту судбину какву је доживио и СДС.

Има ли мјеста за Драгана Чавића у вашим будућим политичким размишљањима и плановима?

Драган Чавић је имао одређену позитивну улогу у стабилизовању прилика у РС, али, он очигледно има и политичких рестлова, којих се веома тешко ослобађа. Још увијек не знам или нисам сигуран у његову жељу за бављење политиком или, пак, да ли жели да се врати у партију и тамо буде побједник или је то нека нова прича. Драган Чавић има одређени политички значај и политичку тежину. Иначе, нисам човјек који у политици моли било кога за нешто, али, уколико постоји интерес, спреман сам за неку врсту разговора.

Реактивирање питања уставних промјена уочи локалних избора све је евидентније. На којим основама тај дијалог треба да се одвија из вашег угла, имајући у виду и реакције у хрватским и бошњачким странкама на ваш приједлог федерализације БиХ?

Импозантна је брига многих у свијету о томе шта треба БиХ да ради. То треба да буде наша ствар и да се коначно судбина тога препусти нама. Нисам добио изборни капацитет ни од кога од њих, већ сам га добио од овог народа и покушавам као одговоран политичар да ставим на дневни ред оне важне теме, а то су економија, покушај да се подигне стандард и много шта друго, мада глобална кретања, опет, у вези са нафтом или храном значајно минимизирају многе добре ствари које смо ми урадили. То неко види, неко не види, али то је тако. Дејтон је основ за све. Уколико неко жели да ради на томе, ми смо јасно поставили принципе. Принципи су недодирљиви за РС – њена трајност и неупитност у новом уставном аранжману. Уколико неко има другу идеју – да нема РС, наравно да такви уставни разговори не треба ни да почињу и никада неће бити вођени. Уколико неко хоће да са РС направи функционалну причу која се зове БиХ, која би имала више федералних јединица, ми смо спремни да разговарамо. Оно што знам сигурно јесте то да међународно посредовање у томе није потребно. За нас није прихватљиво и у том погледу тако ћемо се и понашати. Овдје су проблем међунационални односи и нетрпељивост, немогућност помирења. Овдје треба реафирмисати не политику помирења, него политику мирног живота без ексцеса у БиХ. То подразумијева, прије свега, да свако свакога прихвати и не оспорава у капацитету у којем јесте, а то значи да чујемо да је РС неспорна за Сарајево. Када год од сарајевске политичке елите чујемо да је РС непотребна, добиће одговор какав су добијали у посљедњих неколико година. Према томе – јасно је: да ли ће бити уставних промјена зависи од испуњавања ових неколико важних почетних елемената. Не условљавамо никога, али нисмо ни несвјесни своје позиције. Ми схватамо и разумијемо да без нас ништа не може да се деси. Раније политичке гарнитуре пристале су да ОХР, Ешдаун и не знам ко креира неку политичку реформу, а онда се појави у Бањалуци и врши притисак, заврће руке, удара, смјењује, ради много некоректних ствари и онда добије као рјешење за које данас пише да смо га ми прихватили и то тако остаје. А прихватили смо га на једној недемократској пракси, под суровим притиском који се вршио према људима из различитих политичких опција. То мора да престане и то престаје.

Колико ће рјешење у вези са структуром нове владе у Београду утицати на односе РС и Србије?

РС је показала да може аутентично и аутономно да води своју политику. Наравно да нас интересује стабилна и јака Србија, желимо да имамо такву Србију, а хоће ли бити моћна и јака, зависи од политичких рјешења. Према томе, људи су тамо бирали, изабрали и ја мислим да, ипак, проевропска политика коју Србија треба да покаже, без обзира на све проблеме које има са Косовом, мора да буде доминантна, јер то гарантује неку врсту јачине. Било која антиевропска политика могла би сигурно довести до додатних проблема у Србији, а тиме и нама самима овдје.    

Антрфиле1:

Слободан Пухалац

Најавили сте Слободана Пухалца на челу Министарства привреде и енергетике у Влади РС...

Ево, ексклузивно за вас, Пухалац ће бити министар привреде у Влади РС.

...али је био проблем адекватне замјене на његовом мјесту у Савјету министара. Да ли је тај проблем ријешен?

Да, ријешен је. Али, то има своје процедуре. Тамо су измислили неку фамозну причу о провјерама које треба спровести. Ми ћемо предложити г. Младена Зиројевића из Источног Сарајева за министра, који треба да прође кроз ту процедуру. Г. Слободан Пухалац већ почетком јула биће именован на ново мјесто.

ДМ: Није непознато да одређени кругови међународне заједнице желе да направе пандан СНСД-у и Милораду Додику и није непозната замисао међународне заједнице која се зове: «како спријечити јаког Додика у политичком смислу». Они чачкају по разним стварима, разбуктавају машту разних људи, али, пракса је показала да слуганство међународној заједници увијек најтеже пада управо оним и најдрастичније се одрази на оне који су такви. Драган Калинић очигледно је политички мртав. Мртваце је веома тешко оживљавати, али ја уопште немам ништа против ако он такав, инвалидан у политичком смислу или како год, хоће да се врати. Нека се врати.

ДМ: Не условљавамо никога, али нисмо ни несвјесни своје позиције. Ми схватамо и разумијемо да без нас ништа не може да се деси. Раније политичке гарнитуре пристале су да ОХР, Ешдаун и не знам ко креира неку политичку реформу, а онда се појави у Бањалуци и врши притисак, заврће руке, удара, смјењује, ради много некоректних ствари и онда добије као рјешење за које данас пише да смо га ми прихватили и то тако остаје. А прихватили смо га на једној недемократској пракси, под суровим притиском који се вршио према људима из различитих политичких опција. То мора да престане и то престаје.