Премијер Републике Српске Милорад Додик у петак је усред натрпаног радног дана дао интервју „Вечерњем листу“, у времену док су га на састанке чекали други чланови Владе. Са често критизираним, али изнимно успјешним српским лидером спонтано смо започели разговор под дојмом сјајне побједе хрватске репрезентације над Њемачком на Еуропском ногометном првенству.
ДОДИК: Одлична побједа Хрватске. Свака част.
ВЛ: И, за кога сте навијали?
ДОДИК: Вјеровали или не навијао сам за Хрватску пошто тамо не игра Србија.
ВЛ: Мислим да вам то не вјерују у Хрватској?
ДОДИК: Не желим никога увјеравати. Али то је проблем Хрватске, напосе њезина врха који не уважава чињице у БиХ. Но, ипак желим рећи како Хрватска игра одличан ногомет. Драго ми је што су побиједили. Прво сам био импресиониран побједом на Wembleyu против Енглеске. Сви ми мали народи, а у суштини хрватски и српски су мали у односу на еуропске нације, волимо када побиједимо управо те велике. Зато сам навијао и у маестралној побједи против Енглеске и тиме је практично елиминирали из судјеловања у завршници првенства.
ВЛ: Ви сте јако добро информирани о хрватском ногомету!
ДОДИК: Имао сам заједно с мојим министрима улазнице за сусрет Хрватске с Аустријом у Бечу. Но, због познате полемике с Месићем сматрао сам да је непримјерено да се тамо појављујем. Иначе, да није било тога засигурно бих био у Бечу и навијао за Хрватску. Утакмица против Њемачке опет је била импресивна по игри али и резултату. Жао ми је што није било више голова јер је било одличних пригода. Њемачка, која меље супарнике, није била у стању нити једнога тренутка контролирати сусрет и у начелу били су немоћни. Хрватска је била супериорна у сваком смислу. Искрено, волио бих да играју у финалу и побиједе.
ВЛ: Пустимо ногомет, политика је вама ипак прва мисија. Једну утакмицу БиХ отвара данас с потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Је ли то прекретница за државу?
ДОДИК: Могла би бити. Означит ће прекретницу у бројним питањима. То је први уговорни однос с ЕУ и стога требамо показати да можемо самостално водити државу. То би требало довести до укидања ОХР-а који нема што радити и бавити се питањима еуропских интеграција.
ВЛ: Али велики су захтјеви и изазови постављени пред БиХ с обзиром на садржај мапе пута. Је ли испуњавање само ствар формалности?
ДОДИК: Одмах са ступањем на снагу Споразума доћи ће до укидања или снижавања дијела царинских стопа за значајан дио производа из ЕУ што пак значи смањење приходе у прорачунима. Ја ипак високо цијеним позицију која ће се постићи потписивањем ССП-а и потпуном либерализацији у односима с Еуропском унијом.
ВЛ: Хоће ли ССП имати импликација на унутарњу позицију у БиХ?
ДОДИК: Ми то не доживљавамо као обвезу мијењања унутарње структуре БиХ и додатну централизацију. Ми савршено разумијемо што значи захтјев ЕУ за једном адресом. То није проблем у БиХ, али не мора значити нове органе на разини државе.
ВЛ: Како то извести?
ДОДИК: Ми се припремамо и моја влада је успоставила посебну јединицу за еуропске интеграције. Ми ћемо дати свој допринос у реализацији еуропскога пута. Политички односи који овдје владају јесу сложени, но њих се не може рјешавати притиском под изговором еуропских интеграција.
ВЛ: Значи ви не доводите ЕУ у свезу с уставним промјенама о чему се све гласније проговара из Брусселса.
ДОДИК: И многе друге земље су у процесу придруживања и доласка до чланства у ЕУ морале мијењати свој Устав. То међутим не значи да требају драстично мијењати сустав унутарње организације. Остајем код стајалишта да у БиХ у политичкоме смислу треба остварити тежње трију народа. Република Српска и српски народ желе у БиХ очувати своју аутономију. Разумијемо и потребу Хрвата да у уставним промјенама осигурају своје право. Што ће то бити и како ће изгледати сами ће одлучити политички представници хрватског народа. Разумијемо и Бошњаке који настоје, макар на емотивноме плану, а мање практичном, испунити једну имагинарну причу о сто посто припадништва Босни само за тај народ. Да су више практичари требали би осигурати да Срби и Хрвати буду више од Бошњака задовољни БиХ како би очували дугорочну стабилност земље.
ВЛ: Какви су резултати такве политике?
ДОДИК: Бошњачки политичари сваки дан настоје практично показати нешто друго. То најбоље свједоче потези у Федерацији гдје Бошњаци отимају новац од жупанија и при томе су Хрвати надгласани. Најдрастичнији је међутим примјер, што није забиљежен случај у Еуропској унији чак и за националне мањине, да се Хрватима забрани могућност радиотелевизијскога канала на својему језику само зато што то не желе неки странци и бошњачки политичари. Ми подржавамо успоставу посебнога канала на хрватскоме језику чије би сједиште било у Мостару а био би дио сустава јавног емитирања. То би био допринос међусобном разумијевању.
ВЛ: Могу ли стално напети односи Хрвата и Бошњака у Федерацији пореметити стање у БиХ?
ДОДИК: То је једно виртуално стање у којему се покушава испричати заједничка прича. Највећи је проблем тих односа Washingtonski а не Daytonski споразум. То је и највећи проблем за Хрвате. Daytonski споразум је настао на чињеници да постоји хрватско-бошњачка федерација и Република Српска који су уз јамства међународне заједнице потписали мировни споразум. Хрватима је тада понуђена 'шарена лажа' која је говорила о томе да ће Федерација ући у конфедерални однос с Хрватском. Што се тиче односа у Федерацији, мој је дојам такав, анимозитет је пуно већи него што се јавно исказује. Повјерење је на јако ниској разини што се посебно види у граду Мостару.
ВЛ: Остајете ли при стајалишту да Хрвати требају имати своју федералну јединицу?
ДОДИК: Наравно! Хрватска федерална јединица је заједно са српском и бошњачком федералном јединицом најоптималније рјешење. Те федералне јединице не би биле једнонационалне и у власти би укључивале представнике других народа. Они који сматрају да спрјечавањем успоставе федералне јединице штите Босну и Херцеговину, на тај је начин најбоље руше. То чак и ако неће Хрвати јасно рећи, јасно се међутим види.
ВЛ: На који начин то мислите?
ДОДИК: Па чак и тиме да се квазисудским поступком ударило на бившег хрватског лидера Анту Јелавића само зато што је био на челу покрета који се звао Хрватска самоуправа. Тај је поступак на крају завршио ослобађањем. Услиједио је поступак против Драгана Човића који је проживио људско понижење у затвору неколико мјесеци, а суд на крају каже да је ненадлежан. Процес је трајао пет година и то најбоље говори о политичким ударима. То наравно раде људи из Сарајева и дио међународне заједнице.
ВЛ: Имате ли дојам да се у БиХ правосудним усмјеравају политички процеси?
ДОДИК: Наравно! Но ми ћемо у институцијама Републике у одређеном тренутку подузети одређене кораке. Поставља се питање зашто је Мирко Шаровић провео годину дана у затвору, на крају био ослобођен и да за то нитко не одговара.
ВЛ: Чак иако је из СДС-а!?
ДОДИК: То нема везе. Он је био члан Предсједништва. Нитко му на крају поступка није рекао нити извини. То је понижење, не само за Шаровића него за институције РС-а и БиХ. Ми овдје можемо узвратити и нећемо се либити да то учинимо да примјерице не примјењујемо правила и процедуре Тужитељства БиХ у Републици Српској. Не желимо се довести у позицију да нетко у Сарајеву по каванама одређује коме треба заврнути руку.
ВЛ: Хрвати међутим нису имали никаква одговора око овога питања али и бројних политичких изазова. Како ви гледате на хрватску политичку сцену?
ДОДИК: Често сам у контакту с бројним хрватским политичарима. Нећу спомињати имена изузев једнога. То је господин Драган Човић којега особно сматрам за најкомпетентнијег политичког представника хрватског народа. Он покушава направити одмак од онога што нас је оптерећивало тијеком рата и посљедњих година. Али има своје стајалиште у односу према службеном Загребу који је Хрвате у БиХ користио за монету за поткусуривање. Тако је било у процесу Washingtonskog споразума. Особно сматрам како је Загреб ослоњен на службено Сарајево, а не на заштиту Хрвата у БиХ и предводник такве политике је предсједник Месић. На исти се начин према нама односио службени Београд чему смо се ми успротивили и сада имамо резултат.
ВЛ: Споменули сте укидање ОХР-а. Је ли то реално очекивати и колико ће уговорни однос с ЕУ томе придонијети?
ДОДИК: ССП ће релаксирати унутарње односе у БиХ, но неће ријешити унутарње питање земље. То је ствар будућег устава око којега се треба договорити.
ВЛ: А укидање ОХР-а?
ДОДИК: ОХР се већ укинуо.
ВЛ: Тко је онда тумач међународног мировног споразума?
ДОДИК: ОХР није предвиђен као трајна установа. Од једне мониторинг установе претворио се у протекторат. У ОХР-у се нагомилало много локалних људи који уносе локалну политику. Daytonski мировни споразум је, макар тако мени кажу иако бих водило да није тако, привремени споразум и оквирни аранжман који треба довести до уставнога договора у БиХ. Није међутим прецизирао нити мора ли БиХ постојати након доношења Устава. Усмјерени смо да дође до договора унутар БиХ. Не желимо дестабилизацију но најмање желимо да нас се стално подцјењује и узимају надлежности. Ако је то могуће уважити РС као креативни дио БиХ, можемо разговарати о свему.
ВЛ: Имате ли дојам да се БиХ у одређеним, прије свега неријешеним унутарњим питањима, још увијек налази у 1992?
ДОДИК: Уједињени народи недавно су објавили како је БиХ сигурнија и с мањом стопом криминала него готово све земље на западу. БиХ је постала састави дио сигурносних структура. Сваки поремећај био би врло брзо заустављен. Ми не рачунамо с тиме. Ми, за разлику од неких који се наоружавају у БиХ, сматрамо да требамо кроз институције покушамо остварити наше право.
ВЛ: Тко се наоружава?
ДОДИК: Постоје информације о којима је говорио и један професор међународног права да се Бошњаци у БиХ додатно наоружавају. Не знам јесу ли то точне информације, но ако јесу мислим да је то јалов посао и то оружје може бити учинковито само ако тако допусти међународна заједница. Вјерујем у објективност међународне заједнице и мислим да се с тиме не може ништа постићи.
ВЛ: У средишту Бања Луке готово на сваком кораку су хрватске твртке. Свеједно вас се жестоко критизира?!
ДОДИК: За разлику од тога наша подузећа у Хрватској не могу отворити нити киоск а камоли твртку. Не желим то посебно истицати али ми смо отворени за све и не постоје рестрикције. Сви који предложе планове који поштују наше законе добит ће од нас потпору.
ВЛ: Има ли закулисних игара око почетка рада Рафинерије нафте у Босанском Броду?
ДОДИК: Нема никаквих игара. У Русији су се због избора догодиле одређене промјене
будући се ради о твртки која је у државном власништву. У међувремену је изабрано ново руководство. Недавно сам у Сан Петерсбургу добио увјеравања о снажном убрзавању почетка производње. Увјерен сам да ће сви детаљи уговора бити испоштовани. Русија постаје енергетски гигант и особно смо сретни што с њима имамо добре односе.
ВЛ: У Хрватској су вам недавно замјерили због иступа у Лисинском и изјава о етничкоме чишћењу. Како ви гледате на овај инцидент?
ДОДИК: Хрватски медији крајње су необјективно и пропагандно извијестили о свему. Ни слова нису пренијели што сам у ствари рекао.
ВЛ: А што сте тамо рекли?
ДОДИК: Говорио сам о томе како треба доћи до нормализације. Ја сам човјек који није судјеловао у рату на начин како су то многи судјеловали, па чак и у Хрватској, а сада су тамо важни људи. Моја главна порука у Лисинском била је Србима који живе у Хрватској да је прихвате као своју државу и да се при томе боре за своја права. Рекао сам како РС може помоћи али у складу с законима и Уставом РХ.
ВЛ: Први пут чујем да је био такав тон обраћања …
ДОДИК: Узмите стенограм. Након тога Стипе Месић се у својем говору највише обраћао мени како овдје постоје илузионисти који желе мијењати границе те да је то немогуће. Но само прије неколико мјесеци је признао Косово. Самим тиме је показао колико је досљедан политичар. Нисам међутим ни на то реагирао.
ВЛ: На што јесте реагирали?
ДОДИК: Када сам изашао новинари су ме питали како коментирам Месићеву изјаву да му је жао што сам добио аплауз. Рекао сам да је то његов проблем а мени је пљесак био изнимно драг. Када сам дошао у Бања Луку суочио сам се с Месићевим изјавама о Сарајеву, Београду који би требао мени нешто заповједити, о томе како је РС геноцидна творевина. Људи овдје у РС-у негативно гледају на улогу Стипе Месића. Он је био посљедњи предсједавајући Предсједништва који је довео до распада Југославије. Стипе Месић је свих година био на пописима разних невладиних организација чекајући на своје вријеме и при томе ради све и свашта па чак и свједочећи против хрватских генерала у Хаагу.
ВЛ: Је ли точно да је у два наврата био договорен ваш сусрет с предсједником Месићем?
ДОДИК: Ја сам желио придонијети јачању разумијевања. Нажалост са Стипом Месићем нисам никада разговарао ни службено ни приватно. У неколико наврата сам изразио жељу и спремност да се сретнем с Месићем јавно или приватно како би разговарали о укупним односима. Није до тога дошло.
ВЛ: Како гледате на тврдње из бањалучких кругова да је инцидент пројициран како би премијер Иво Санадер одустао од доласка на донаторски ручак за обнову цркве у Петрићевцу?
ДОДИК: Прије свега обнова цркве је једна племенита идеја коју је потакнуо бискуп Фрањо Комарица а ја особно и Влада РС-а подржала. Сматрали смо потребним позвати премијера Санадера да дође као човјека који би могао привући већи број господарственика који би могли бити донатори. Обнова те цркве кошта 2,5 милијуна марака а Влада РС-а ће издвојити милијун. У томе погледу желимо показати како нам је стало до нормализације. Знам да се и Месић покушао угурати у организацију. Могуће је да је овај инцидент тиме повезан јер је на церемонију позван само господин Санадер. Ја немам никакву улогу у слању позива управо зато како би се осигурао долазак што већег броја људи па чак и представника Србије. То је једно посебно мјесто које заслужује обнову будући је тамо био и папа.
ВЛ: Хоћете ли, унаточ спору, испунити обећање бискупу Комарици и отићи у Хрватску те позвати прогнане Хрвате из РС-а да се врате?
ДОДИК: Када ме бискуп Комарица позове а заједнице прогнаних одреде вријеме, отићи ћу тамо.