Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик присуствовао је данас парастосу и помену жртвама злочина геноцида јасеновачког логора, које је обиљежено у Спомен-подручју Доња Градина, код Козарске Дубице.
Премијер Додик је положио вијенац на спомен-плочу крај Вјечне ватре на гробном пољу „Топола“, гдје су и прислужене свијеће за невине жртве јасеновачког логора.
У присуству грађана, породица и потомака преживјелих и страдалих логораша, вијенце су положили и предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић, те делегације Владе и Народне скупштине Републике Српске.
Такође, вијенац је положио и министар цивилних послова у Савјету министара БиХ Средоје Новић, те делегације крајишких општина и политичких партија Републике Српске.
Вијенце су положили и преживјели логораши, представници ромске и јеврејске заједнице, делегације удружења бораца Другог свјетског рата и представници удружења отаџбинско-одбрамбеног рата Републике Српске, Борачке организације Републике Српске, те породица несталих и заробљених цивила и војника Републике Српске.
Премијер Милорад Додик је у свом говору упутио позив институцијама БиХ и представницима међународне заједнице да прихвате истину о стравичном страдању српског, јеврејског и ромског народа, као и антифашиста у усташком логору Јасеновац током Другог свјетског рата.
“Свијет никада није прихватио и разумио истину о Јасеновцу, једином логору којег су направиле марионетске усташке власти ван територије нацистичке Њемачке, познатом по својој монструозности. Да је свијет разумио Јасеновац, разумио би и претходни рат и не би био тако окрутан према једној страни“, рекао је премијер Додик.
Напомињући да нико од званичника БиХ не долази у Доњу Градину да ода почаст страдалим жртвама усташког геноцида, премијер Додик је оцијенио да органи институција БиХ немају респекта према јасеновачким жртвама.
“Сви морају да прихвате истину о Јасеновцу и да разумију да је то бол коју српски народ носи колективно, као дио наше генетике, историје и живота“, поручио је премијер Додик.
Парастос жртвама усташког логора, на гробном пољу „Храстови“, служио је владика бањалучки Јефрем, уз саслужење свештеника Српске православне цркве.
Молитву за жртве фашистичког терора „Калиш“ служио је рабин Јеврејске заједнице из Београда Исак Асијел, док је молитву за страдале Роме упутио представник Ромске заједнице и потпредсједник Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић из Београда.
Концентрациони логор Јасеновац отворен је након успостављања Независне Државе Хрватске, средином 1941. године, а престао је да постоји тек по завршетку Другог свјетског рата 1945. године.
Јасеновац је био најсуровији и најбруталнији систем логора смрти хрватских усташа у коме је убијање трајало од 21. августа 1941. до пробоја логораша 22. априла 1945. године.
Овај логор се простирао на површини већој од 240 квадратних километара, а Доња Градина је највеће стратиште и једино подручје читавог овог комплекса које је до сада истражено.
Доња Градина обухвата ширу зону од 800 хектара, и ужу зону од 116 хектара, 64.880 квадратних метара масовних гобница, од којих су до сада откривене 162, чија се дужина креће од 15 до 50 метара, ширина од 3,5 до 4,5 метара и дубина од више од 2,5 метара.
Према званичним процјенама власти бивше СФР Југославије, у јасеновачком логору смрти на свиреп начин убијено је око 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, те око 20.000 дјеце и 120.000 антифашиста.