Руководећи се чињеницом да би чланство у Скупштини европских регија (AER – Assembly of European Regions) било у политичком и економском смислу крајње афирмативно за Републику Српску, у љето 2007. године су покренуте активности на приступању Републике Српске овој Асоцијацији. Активности на приступању Републике Српске у пуноправно чланство Скупштине европских регија водио је Кабинет предсједника Владе Републике Српске, а на основу иницијативе најважнијих институција Републике Српске као што су Кабинет предсједника Републике, Народна скупштина, односно Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу, те Влада Република Српске.
Тако се приступање Републике Српске Скупштини европских регија десило на Засједању Генералне скупштине Скупштине европских регија у Удинама (Италија) које је одржано од 7. до 9. новембра 2007., када Биро Организације једногласно донио политичку одлуку о пријему Републике Српске у чланство, а ратификовала ју је Генерална скупштина, чиме је Република Српска стекла право, да као пуноправна чланица ове Асоцијације, учествује у раду њених одбора и програма.
Скупштина европских регија је независна организација регија и највеће међурегионалне мреже сарадње у Европи која окупља више од 260 регија из 33 земље и 14 међурегионалних организација. Мисија овог демократског форума је да њени чланови - регије - размјењујући искуства и know-how, кроз заједничке пројекте сарадње заступају своје интересе на европском нивоу. Учешће регија чланица у раду Скупштине европских регија одвија се кроз органе и секторски конципиране одборе, програме и пројекте: Одбор за привредни и регионални развој, Одбор за социјалне политике и јавно здравство, Одбор за културу и образовање и обуку, младе, медије и информационе технологије, међурегионалну и међународну сарадњу, као и кроз Стални одбор за институционална питања и Стални одбор за праћење и процјену, те програме Евро-одисеја, Љетња школа, Centurio, Comenius Regio, итд.. Учешће у овим одборима и програмима је веома важно за представнике Републике Српске, прво зато што на тај начин они имају могућност да се упознају са модерним европским праксама у рјешавању бројних проблема и задатака који су у надлежности регионалних власти, дакле у нашем случају ентитетских власти, те да сазнају више о новим технологијама и иновацијама чији је циљ унапређење стања у тим областима, да размјењују искуства и да заједнички дефинишу платформе и програме рада Организације. Од посебне је важности што кроз учешшће у овим одборима Република Српска добија и могућност непосредних контаката са представницима других европских регија из чега могу да настану врло конкретни пројекти сарадње у разним областима.
Основана je 1985. године као самостална организација, а раније је дјеловала под покровитељством Савјета Европе. Сједиште и главни Секретаријат Организације су у Стразбуру, а канцеларијe у Бриселу и Алба Јулији (Румунија).
Главни циљеви Скупштине европских регија су:
- промоција регионалне демократије и супсидијарности,
- јачање политичке улоге регија Европе,
- подршка регијама у процесу европског проширења и глобализације,
- развој међурегионалне сарадње на услузи грађанима.
Активност Скуштине почива на три основна темеља: размјена искустава, програми и пројекти и лобирање за интересе регија. Свака регија има један глас у процесима одлучивања.
Скупштина подржава билатерална и мултилатерална партнерства на питањима од заједничког интереса. Чланови Скупштине одређују иновативне приступе и најбоље праксе за корист других регија чланица и њихових грађана.
Дакле, значај и предности чланства у АЕR-у су вишеструке и потребно је дати неколико појашњења с тим у вези. Наиме, када је Република Српска постала чланица Скупштине европских регија, она је добила своје мјесто на мапи европских регија, у породици европских регија, која ужива углед, блиске везе и остварује тијесну сарадњу са Савјетом Европе и институцијама Европске уније. Регија-чланица постаје призната као функционална и цјеловита европска регија, члан паневропког форума међурегионалне сарадње, која равноправно одлучује и сарађује са осталим регијама чланицама у областима од значаја попут привреде, пољопривреде, енергетике, јавног здравства, образовања, културе, развоја села, итд.. Конкретна корист из те сарадње је велика, али у којој мјери ће је регија искористити, зависи од ње саме. Организација пружа оквир за сарадњу и за размјену података између регија на основу чега свака чланица може да се информише о потенцијалним областима сарадње, сазнати ко су партнери из других регија и сл. Поред тога, на веб сајт Организације свака чланица-регија има право да поставити сопствену презентацију и на тај начин се саморекламира, информишући и привлачећи потенцијалне улагаче, туристе, итд.
Учествовање у обукама и семинарима о важнијим развојним питањима су такође једна од предности коју чланство у овој Организацији носи. У оквиру њих се могу добити квлаитетне информације о регионалној политици ЕУ, фондовима и програмима помоћи ЕУ који су намијењени регијама и регионалном развоју, о могућностима заједничког кандидовања пројеката више регија према фондовима ЕУ, о механизму лобирања за интересе регија према институцијама ЕУ, као и о раду регионалних канцеларија, односно представништава регија које су концентрисане у Бриселу.
Поред наведеног, чланство у Скупштини европских регија даје и могућност за отварање регионалне канцеларије или представништва регије у Бриселу. Ову могућност је искористио велики број регија, тако да је у 2007. години регистровано око 240 таквих канцеларија. Република Српска је такође предузела одређене активности на том плану и очекује се скоро успостављање регионалне канцеларије у Бриселу.
Скупштина европских регија омогућила је својим регијама-чланицама кориштење нових начина online комуникације захваљујући којем се оне додатно профилишу и постају доступније потенцијалним партнерима, улагачима и сл. Република Српска је редовно информисана од стране Скупштине о овим могућностима и неке од њих већ користи, а неке ће тек почети користити. Током 2008. године очекује се милион посјета интернет страници Скупштине европских регија што значи исто толико потенцијалних посјета страницама њених чланица, међу њима и страници Републике Српске. Недавно су представљена три нова алата за комуникацију који ће регијама донијети предности. Они су сљедећи:
- Регионални прес центар (Regional Press Center) пружа могућност регијама да поставе своје изјаве за штампу, чланке и информације директно на интернет страницу Скупштине европских регија. Ово је, можемо рећи, фантастична могућност за привлачење пажње европских медија на питања од важности за дату регију-чланицу и која у ширем смислу имају везе са европским питањима. Република Српска, имајући у виду актуелни моменат на путу ка европским интеграцијама, и те како може профитирати од ове могућности. Увиђајући поменуте предности, Јединица за европске интеграције већ је почела да користи ову услугу и поставила је своју информацију о VII Европском грађанском форуму, одржаном 27.06.2008. у Бањалуци, а можете је и прoчитати ако посјетите сајт Скупштине европских регија - http://www.aer.eu./
- Подсјетница регије (Visitig Card of the Region - VICARDS) је комуникациони алат који је постојао и прије, међутим, сада, након унапријеђења, он пружа могућност регијама да поставе своје детаље, слике и контакте и на тај начин се додатно промовишу у ЕУ и свијету. Треба нагласити да у AER-у тренутно раде на увезивању VICARDS-а са интернет порталом Туристичке мреже Скупштине, о чему ће Република Српска бити информисана, и тако добити још једну могућност за промоцију туризма у европском и међународном оквиру.
- Лого/Линк Чланица Скупштине европских регија („Member of AER“ logo/link) је сачињен од HTLM кодова (на пет језика) AER-овог логоа/линка који ће се моћи инсталирати на home page интернет странице Републике Српске. Овакав лого допринијеће европском контексту, али и повећати број посјета интернет страници Скупштине европских рeгија, па самим тим страници саме регије.
У оквиру партиципације у програмима Скупштине европских регија, Кабинет предсједника Владе остварио је контакт са Секретаријатом програма Евроодисеја смјештеним у Португалу у циљу извршавања неопходних радњи и тражења партнерских регија са којима би Република Српска била укључена у програм међурегионалне размјене младих кадрова. Овај програм омогућава да млади људи из једне регије одлазе на стручно усавршавање у другу регију чланицу Скупштине европских регија на период од 3 - 7 мјесеци и подразумијева да уз рад у фирмама или институцијама јавне управе на локалном или регионалном нивоу у тој регији, такође похађају и интензивне језичке курсеве језика који се говори у регији-домаћину. Програм прецизно дефинише сва питања као што су смјештај, социјално осигурање, радна мјеста, плата, статус запосленог лица и сл. Секретаријат програма Евроодисеја је за Републику Српску пронашао тзв. спонзор-регију са задатком да помогне Републици Српској у испуњавању неопходних процедура за активно учешће у овом Програму. Спонзор-регија за Републику Српску је Република и Кантон Јура из Швајцарске. Овај кантон је смјештен у сјевернозападном дијелу Швајцарске, у француском говорном подручју, и граничи са Француском. Да би нова регија могла да отпочне са активним учешћем у програму Евроодисеја, којим се промовише мобилност и стручно усавршавање младих кадрова путем међурегионалне размјене, неопходно је да у првој фази Република Српска, као нова регија у чланству Скупштине европских регија и учесница програма Евроодисеја, и Кантон Јура из Швајцарске, као додијељена спонзор-регија обаве прву размјену младих кадрова старости између 18 и 30 година који посједују универзитетску или диппому о завршеној средњој школи. Ово је тзв. пробна фаза или фаза обуке, након чега се могућност размјене младих кардова проширује и на друге регије. По утврђеним правилима, регија-домаћин се обавезује да учесницима програма који долазе из других регија обезбиједи смјештај, радну обуку, одређену суму новца, те да буде у контакту, односно води рачуна о њима током њиховог боравка у регији домаћину. Тренутно се кроз контакте између Кабинета предсједника Владе Републике Српске и Службе за сарадњу Републике и Кантона Јура у Швајцарској обављају припреме на отпочињању ове активности и успостављању праксе овог вида међурегионалне размјене младих кадрова.
У оквиру питања везаних за образовање и омладину, Република Српска, као чланица Скупштине европских регија, имаће могућност да понуди својим дипломцима постдипломску стипендију (за магистарски студиј) у другу регију чланицу Скупштине европских регија. Услов је потврда од универзитета, односно факултета, да је студент примљен на студиј из области европских процеса, интеграција и сл. или да се студиј осдноси на неку од области које су везане за рад Скупштине европских регија (регионални студиј, јавни менаџмент, међународни односи, европски студиј и политика).
Скупштина европских регија - AER