Sign In

Информацијa о налазима и препорукама студије о српским женама жртвама ратног злочина сексуалног насиља у Босни и Херцеговини

Објављено:

​​​​​​​​​​​​​​

Жене жртве рата српске националности су невидљива и маргинализована група жена, која је преживјела различите врсте тортуре у рату, а о чему не постоје адекватни подаци, нити су овим женама обезбијеђене одговарајуће услуге помоћи и подршке.

Велику тежину овом проблему ствара дубоко укоријењена друштвена срамота и стигматизација, те и неразумијевање институција и неадекватан законски оквир због којег жртве силовања нису могле да остваре статус цивилне жртве рата уколико немају 60% инвалидитета, при чему је занемарена чињеница да се овдје ради о посебној врсти трауме која се мора другачије правно и стварно третирати. Због свега тога су жене биле потпуно обесхрабрене да се региструју, потраже и добију помоћ и да говоре о својој трауми. Један број жена напустио је Републику Српску, а одређени број жена је остао и живе у веома тешким условима. Због траума које су преживјеле, неке од ових жена имају трајно оштећено (психичко и физичко) здравље и не могу да се брину о себи и својим породицама – неке од њих су трајно изгубиле и пословну способност и о њима брину њихова дјеца. Такође, овдје се ради о трансгенерацијским траумама, јер су погођене комплетне породице ових жена и њихова дјеца.

Од самог оснивања и почетка рада (децембар 2001 – март 2002. године) Гендер центар је започео своје активности у вези са положајем жена жртава рата, у складу са својим мандатом и надлежностима. Те активности су биле различитог карактера. Важан дио нашег рада представља учешће у изради периодичних извјештаја Босне и Херцеговине о спровођењу Конвенције УН о укидању свих облика дискриминације жена (CEDAW). До сада су поднесена два комбинована периодична извјештаја, која су се између осталог бавила и женама жртвама рата, на основу којих је Комитет УН за укидање дискриминације жена дао препоруке за Босну и Херцеговину. О закључним запажањима и препорукама Комитета, Гендер центар је информисао Владу и Народну скупштину Републике Српске, путем Информације о закључним коментарима и препорукама за Босну и Херцеговину УН Комитета за укидање дискриминације жена (са комплетним текстом коментара и препорука на српском језику), чиме су највиши органи законодавне и извршне власти у потпуности упознати са обавезама које је неопходно испунити, између осталог и препорукама за испуњење обавеза које се односе на жене жртве рата, које су посебно наведене у поглављу 2 ове информације.

Гендер центар је од 2006. године сарађивао са тадашњим Републичким секретаријатом за односе с Међународним трибуналом у Хагу и истрагу о ратним злочинима, ради договора о могућностима прикупљања података и израде анализе положаја жена жртава рата, те је у ту сврху припремио и Републичком секретаријату понудио нацрт пројекта истраживања о женама женама жртвама сексуалног насиља у периоду оружаних сукоба 1992 – 1995. године у Босни и Херцеговини, са циљем утврђивања истине о  о женама жртвама силовања и сексуалног злостављања током оружаног сукоба у БиХ 1992-1995, али пројекат није добио потребна средства и није стога могао бити реализован.

У октобру 2009. године, Гендер центар је организовао састанак са делегацијом Amnesty International, уз учешће представника Министарства правде и Републичког центра за истраживање ратних злочина, када је представљен извјештај ове организације о женама жртвама рата и истакнута заинтересованост и воља Републике Српске за утврђивање истине и успостављање сарадње на истраживању положаја жена жртава силовања током рата и планирање и спровођење мјера за ову циљну групу. У периоду 2011-2013. година Гендер центар је наставио са редовним састанцима и комуникацијом са домаћим и међународним институцијама и организацијама у вези са положајем жена жртава рата. У том периоду, одржани су бројни састанци Гендер центра са представницима УН агенција у Босни и Херцеговини (UN WOMEN, UNFPA, UNDP), Министарства за људска права и избјеглице БиХ, Борачке организације Републике Српске (са којом је израђен пројекат психосоцијалне подршке женама жртвама рата по узору на програме за ветеране, који није добио подршку донатора, због чега није реализован), Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске (уз чију подршку је оформљено Удружење жена жртава рата Републике Српске), Савеза логораша Републике Српске (иницирано формирање Секције жена жртава рата унутар Савеза), Форума жена Братунац (које ради са женама жртвама рата настањеним у регији Бирач), Међународне организације за миграције (IOM), Amnesty International-a. Гендер центар је учествовао и на састанцима организованим током мисија за израду извјештаја Уједињених нација о насиљу над женама током рата (специјалне извјеститељке биле су Рашида Манџу и Зајнаб Хава Бангура). Гендер центар се састајао и са самим женама жртвама рата у више наврата и саслушао њихове проблеме који су се односили на њихов положај и остваривање права. На свим састанцима је истакнута потреба да ова група жена мора добити видљивост и подршку. Гендер центар је у континуитету лобирао код поменутих УН агенција у БиХ да се осигура подршка удружењима и секцијама жена жртава рата које би се евентуално основале, а такође је савјетодавно и стручно помагао Удружењу жена жртава рата у припреми пројеката за њихов рад и обезбјеђење њихове видљивости у медијима (учешће у заједничким емисијама и медијским програмима). Такође смо се у више наврата обраћали кабинету предсједника Владе Републике Српске и Предсједнику Републике Српске, указујући на проблеме ове циљне групе и тражећи инструкцију за поступање у вези са учешћем у програмима за жене жртве рата који су се радили на нивоу БиХ.

У 2013. години, из средстава ФИГАП програма (финансијског програма за спровођење Гендер акционог плана БиХ) којим координишу Агенција за равноправност полова БиХ, Гендер центар Републике Српске и Гендер центар Федерације БиХ, предузете су двије важне активности. У септембру 2013. године Гендер центар је иницирао израду анализе правног и стварног положаја српских жена жртава ратног злочина сексуалног насиља са препорукама за доношење конкретних институционалних мјера које ће омогућити остваривање права и подршку овој категорији жена. Сажети налази и препоруке ове анализе су укључени у ову Информацију.

Такође, на иницијативу и стручну подршку Гендер центра и уз финансијску подршку ФИГАП програма, Републички центар за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих Републике Српске је по први пут спровео програм за жене жртве рата „Снага је у нама" у 2014. години. Програм је спроведен у сарадњи са Удружењем жена жртава рата, Секцијом жена Савеза логораша и Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске. Овај програм је намијењен женама жртвама ратног силовања, њиховом психо-социјалном оснаживању и подршци, развијању сарадње и партнерства са институцијама Републике Српске, унапређењу учешћа жена у одлучивању и подизању свијести грађанки и грађана о потреби побољшања закона и јавних политика у области која третира ову категорију жена. Активности пројекта укључиле су:

  • три дводневне радионице психосоцијалне подршке на којима су учествовале 63 жене које су преживјеле сексуално насиље у рату;
  • издавање брошуре са мапом центара у БиХ којима се жртве могу обратити за помоћ;
  • једнодневну конференцију са представницима невладиних организација, институцијама Републике Српске, медијима, међународним организацијама, појединцима и појединкама са циљем представљања циљева и активности пројекта;
  • упознавање са потребом институционалног рјешавања статуса ове категорије, искуствима и добрим праксама у региону, укључујући медијску презентацију, која је организована 10. децембра у оквиру свјетске кампање „16 дана активизма против родно заснованог насиља".

Све спроведене активности су утемељене на досадашњим искуствима жена које су преживјеле ратно силовање. Из те потребе је настала мулти-секторска сарадња и координација владиних институција и невладиних организација, а са  циљем пружања помоћи овој категорији жена кроз психо-социјално оснаживање те подизања свијести о потреби побољшања правног оквира и механизама за остваривање права на достојанствен живот.

Међутим, важно је нагласити да су ово тек започете активности, те да пред институцијама Републике Српске и даље стоји обавеза да овим женама обезбиједе остваривање права и подршку.

Из тог разлога, Гендер центар је припремио Информацију о налазима и препорукама студије о српским женама жртвама ратног злочина сексуалног насиља у Босни и Херцеговини, која садржи кратки преглед домаћих и међународних нормативно-правних стандарда релевантних за ову циљну групу, те налазе и препоруке анализе правног и стварног положаја српских жена жртава ратног злочина сексуалног насиља са препорукама за доношење конкретних институционалних мјера које ће омогућити остваривање права и подршку свим женама жртвама рата.

Битно је нарочито нагласити да ова Информација нема за циљ умањење или негирање страдања и бола жртава других националности, нити се у том смислу она смије злоупотребљавати. Страдања свих недужних жртава су једнако трагична и страшна и морају се третирати са дужном пажњом и пијететом. Циљ ове Информације је управо испуњење принципа једнакости третмана, односно да скрене пажњу на једну групу жртава чија страдања су прећуткивана и занемарена, што је довело до отежаног или онемогућеног остваривања њихових права на заштиту, репарацију, рехабилитацију  и подршку.

Информацију је усвојила Народна скупштина Републике Српске, на Трећој сједници, дана 21.04.2015. године („Службени гласник Републике Српске", бр. 32/15).​

​​



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.