Sign In

Саопштење за јавност - Реаговање на саопштење за јавност Институције Омбудсмена за људска права БиХ, од 11.10.2019. године

Објављено:

​​

На веб страници Институције Омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине 11.10.2019. године, издато је саопштење за јавност под насловом „Мобинг у Гендер центру Владе Републике Српске". У саопштењу је наведено да су Омбудсмени током 2019. године примили више жалби радника Гендер центра Владе Републике Српске, поводом навода да су жртве мобинга од стране директорице. Такође, у саопштењу је наведено и низ неистина, изнесених у анонимном писму, које је достављено на изјашњење Гендер центру, али ниједан навод из тог изјашњења  није поменут.
Наведеним саопштењем, као епилогом поступка покренутог на основу анонимних пријава, које је Институција Омбудсмена „подвела" под анонимну жалбу, на некоректан и непрофесионалан начин извршен је атак на Гендер центар Владе Републике Српске, њеног руководиоца и на запослене.
Иако против одлука Омбудсмена није могуће уложити жалбу, неопходно је, у циљу истине и заштите институције Гендер центра, дати осврт на сам поступак истраге у конкретном случају, доказе и документацију коју је Омбудсмен користио у припреми дате Препоруке, а у конкретном случају и  поменутог саопштења за јавност. Стога, истичемо да су у Изјашњењу на наводе из жалбе Гендер центра број: ГЦ-01-127-1/19, достављеном Институцији Омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине, демантовани сви жалбени наводи, те да све што је написано у поменутом изјашњењу представља непобитну материјалну истину, а то је да Гендер центар има изузетну сарадњу са органима власти, својим партнерима и невладиним организацијама, те да су наводи о вишегодишњем психолошком малтретирању запослених неосновани, сувише уопштени и измишљени, јер се, супротно тврдњама из анонимне представке, права запослених у Гендер центру у цјелости поштују, постоји посебно разумијевање за мајке, а посебно труднице и све запослене чија дјеца имају здравствене проблеме, против запослених  радника никад нису вођени дисциплински поступци или примијењиване друге дисциплинске мјере и ниједан радник никад није негативно оцијењен.
 
У том смислу, потребно је указати и на сљедеће:
 
1. Законом о Омбудсмену за људска права Босне и Херцеговине и Правилима поступка институције Омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине, прописани су, између осталог, поступак истраге, елементи жалбе, али и могућност Омбудсмена да одбије да разматра анонимне жалбе за које сматра да су злонамјерне и неосноване. У конкретном случају, оправдано је поставити питање да ли анонимна представка, без материјалног доказа, чији је садржај крајње злонамјеран, посебно што изношењем неистина улази у лични и породични живот појединца (директорице Гендер центра), представља основ за покретање поступка истраге, потом само формално провођење поступка, са крајњим исходом доношења правно неаргументоване препоруке, без провјерених навода и утврђених доказа, те давање до крајње мјере непрофесионалног и тенденциозног саопштења за јавност.​


2. Очигледно је да је достављање на изјашњење Гендер центру жалбе (анонимног писма), било само из процесних разлога -  ради провођења поступка и поштовања начела „audiatur et altera pars" (нека се чује и друга страна), а не због стварног утврђивања основаности навода из анонимног писма, или формално речено „жалбе". 

 

3. У саопштењу се, поред осталог,  наводи  да је: „Институција Омбудсмена  након изјашњења Гендер центра Републике Српске, те у току поступка истраге, у складу са Законом о омбудсмену за људска права Босне и Херцеговине, дана 28.08.2019. године издала Препоруку Предсједнику Владе Републике Српске да одмах по пријему ове препоруке, као оснивач и орган власти којем Гендер центар Републике Српске одговара за свој рад, предузме неопходне мјере са циљем елиминације и превенције мобинга, као и мјере ка превазилажењу постојећих несугласица, поправљању радне атмосфере и побољшању међуљудских односа у Гендер центру Владе Републике Српске."  Сматрамо да наведене појаве нису утврђене, нити у Гендер центру постоје. Међутим, посебно истичемо да није у овлаштењу оснивача да предузима неопходне мјере, како то у Препоруци наводи Омбудсмен, већ је то према Закону о раду Републике Српске искључива надлежност послодавца, у овом случају Гендер центра. У том смислу, подсјећамо да је одредбом члана 24. став 6. Закона о раду прописано:

„Послодавац је дужан да предузме правовремене и ефикасне мјере с циљем спречавања насиља на основу пола, дискриминације, узнемиравања, сексуалног узнемиравања у раду и/или у вези са радом и мобинга, те не смије предузимати никакве мјере према раднику због чињенице да се жалио на насиље, дискриминацију, узнемиравање, сексуално узнемиравање и мобинг".

Омбудсмен није доставио Препоруку Гендер центру Републике Српске.


4. Иако према Закону о забрани дискриминације  Омбудсмен  има статус централне институције за заштиту од дискриминације, веома је упитно да ли постоји правни основ за утврђивање и давање саопштења да у Гендер центру постоји мобинг. Према Закону о забрани дискриминације мобинг је дефинисан као облик нефизичког узнемиравања на радном мјесту који подразумијева понављање радњи које имају понижавајући ефекат на жртву чија је сврха или посљедица  деградација радних услова или професионалног статуса запосленог. У конкретном случају, разумно је поставити питање како се то може утврдити постојање мобинга над анонимном жртвом, односно жртвама, и коме су то од запослених у Гендер центру Владе Републике Српске дегредирани радни услови или професионални статус, када су сваком запосленем од стране послодавца у потпуности испоштована сва права по основу рада, што је веома једноставно утврдити. Поставља се питање: којом су то изјавом или било којим другим доказом потврђени наводи из анонимне пријаве? Одговор може да буде само то, ниједним, чиме се оспоравају наводи Институције Омбудсмена, као централне институције за заштиту од дискриминације, да се у конкретном случају ради о мобингу.


5. Доношењем наведене Препоруке и објављивањем саопштења за јавност на званичној веб страници Институције Омбудсмена за људска права, олако је дато повјерење анонимним подносиоцима представке, што није својствено процесном праву. Том приликом, нису цијењени наводи, односно аргументовано изјашњење Гендер центра, већ су добровољно дате  изјаве запослених у Гендер центру, које су достављене у прилогу наведеног изјашњења, од стране Омбудсмена, индиректно окарактерисане као доказ који је добијен средствима притиска или под манама воље, наводећи да је директорица тражила изјаве и изјашњење запослених, што је у саопштењу паушално протумачено „као виктимизација, јер представља неповољно поступање према лицима која су у доброј вјери пријавила или намјеравају да пријаве дискриминацију". Поставља се питање којим то лицима, када је пријава била анонимна и упитно је да ли је та пријава уопште достављена Омбудсмену од стране радника Гендер центра?


6. Изношење тврдњи у саопштењу за јавност без темељног увида, прибављања доказа и идентификовања радњи и подносилаца, те доношење препоруке на основу анонимног поднеска, којима је констатавано да у једној од институција Владе Републике Српске, чији је основни циљ дјеловања обезбјеђивање подршке увођењу једнакости и равноправности полова у све области живота и рада у Републици Српској, представљају покушај да се рад Гендер центра Републике Српске у јавности прикаже у негативном контексту, претварајући основну мисију ове институције у њену супротност, чиме се наноси штета и Гендер центру као институцији, али и Влади Републике Српске, као његовом оснивачу.
На основу изнесеног, потребно је нагласити да је на дјелу тенденциозан напад на институцију Гендер центра и њеног руководиоца, као и неразумијевање њихових исправних и на нормативним актима заснованих активности за успостављање уређеног, рационалног и одговорног радноправног режима, радне дисциплине и потребних услова за успјешно, ефикасно и квалитетно обављање послова и радних задатака, а не наводних радњи мобинга или било ког другог облика дискриминације.


Дакле, невјероватно је да се у овом случају, без иједног ваљаног аргумента, само на основу малициозне анонимне пријаве, која није поткријепљена ниједним доказом о постојању мобинга, нити је постојање мобинга доказано током истраге и поступка који је вођен, изда препорука Предсједнику Владе Републике Српске. Садржај препоруке, наводи на закључак да се недовољно познаје појам мобинга и ко је у складу са законом дужан да предузима све мјере у циљу заштите од мобинга и других облика дискриминације, што је претходно у овом допису образложено. Из наведеног се стиче утисак да је у овом конкретном поступку, испољено недовољно познавање радноправног института мобинга, односно одговарајућих прописа који треба да се примјењује на правилан начин и у складу са правилима правне струке. 
Стога, од Институције Омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине захтјевамо да са своје веб странице повуче текст од 11.10.2019. године, под насловом „Мобинг у Гендер центру Владе Републике Српске", као и да преиспита наводе изнесене у Препоруци која је упућена предсједнику Владе Републике Српске и да се овај допис објави на веб страници Институције Омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине.​
Истовремено, истичемо да се постојање мобинга може утврдити само у законом прописаним поступцима, на основу  именованог подносиоца и на основу одговарајућих чињеница и доказа, те на основу правоснажне судске одлуке, што у овом случају не постоји.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.