Sign In

Усвојен Извјештај о примјени Конвенције Уједињених нација о укидању свих облика дискриминације жена (CEDAW) у Републици Српској, за потребе израде Шестог периодичног извјештаја Босне и Херцеговине

Објављено:

​​​​​

У оквиру свог мандата и надлежности, Гендер центар - Центар за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске прати примјену Конвенције Уједињених нација о укидању свих облика дискриминације жена (1979), која се примјењује директно и приоритетно и дио је Анекса I на Устав БиХ.

У ту сврху, Гендер центар је израдио „Извјештај о примјени Конвенције Уједињених нација о укидању свих облика дискриминације жена (CEDAW) у Републици Српској, за потребе израде Шестог периодичног извјештаја Босне и Херцеговине". Овај извјештај има за циљ да прикаже напредак у остварењу де факто равноправности, као и утицај предузетих мјера и постигнутих резултата на положај жена у посматраним областима у Републици Српској.

С обзиром на значај ове Конвенције, периодични извјештаји представљају најважније извјештаје о стању равноправности полова и права жена, са анализираним подацима и оцјеном стања за извјештајни период, укључујући како остварени напредак, тако и области у којима нису предузете мјере за унапређење стања. С тим у вези, важно је нагласити да је ова оцјена својеврсни пресјек стања и да је као таква значајна за институције Републике Српске јер даје документациону основу за даље дјеловање на примјени Конвенције.

Извјештај обухвата временски период од јула 2013. (од представљања Комбинованог четвртог и петог извјештаја Босне и Херцеговине УН Комитету за укидање дискриминације жена - UN CEDAW комитет) до 31.12.2016. године. Подаци за извјештај прикупљени су из различитих званичних извора: информације надлежних институција, усвојени закони и јавне политике, усвојени извјештаји о стању и проведби мјера и јавних политика, званични статистички и други поуздани подаци из истраживања и анализа релевантних за Конвенцију, те подаци невладиних и међународних организација. Велики дио информација обезбиједио је Гендер центар, из властитих извјештаја, анализа, истраживања и студија, које редовно и периодично сачињава у циљу праћења стања равноправности полова генерално и у областима.

Први дио извјештаја се односи на провођење препорука УН Комитета о укидању свих облика дискриминације жена у Републици Српској, према Закључним запажањима на Комбиновани четврти и пети извјештај Босне и Херцеговине. О Закључним запажањима Комитета Гендер центар је извијестио Владу (у децембру 2013) и Народну скупштину Републике Српске (у марту 2014. године). Запажања и препоруке Комитета, као и наши одговори са информацијама о њиховој проведби, односе се на сљедећа питања:

  • Жене у постконфликтним ситуацијама. Евидентни су помаци у рјешавању питања жена жртава рата у Републици Српској, укључујући законске и друге мјере на признавању њиховог статуса и права.
  • Уставни и законски оквир. Процес усклађивања прописа тече редовно и континуирано.
  • Правни механизми за жалбе. Република Српска има развијене механизме за жалбе за дискриминацију и насиље по основу пола. Постоје и препреке у кориштењу ових механизама и права.
  • Национални механизми за унапређење положаја жена. Ово питање уређено је Законом о равноправности полова у БиХ и Гендер акционим планом БиХ 2013-2017, а проведба ових докумената одвија се у складу са уставним надлежностима. На територији Републике Српске, Гендер центар координише овим процесима.
  • Стереотипи. Друштво у Републици Српској је и даље претежно патријархално, али се запажају промјене у свијести јавности и праксама.
  • Насиље над женама. Република Српска учинила је значајне кораке у унапређењу система сузбијања и спречавања насиља над женама, укључујући насиље у породици. Стање и одговор институција се прате и у складу с тим, проводе се законодавне и друге мјере.
  • Трговина људским бићима и искориштавање проституције. Република Српска има одговарајући правни и стратешки оквир за борбу против трговине људима и искориштавања проституције. У овој области развијена је сарадња свих надлежних институција у Републици Српској и БиХ.
  • Учешће у јавном и политичком животу. Република Српска је у оквирима просјека европских земаља, када је у питању учешће жена у јавном и политичком животу. Стандард од минимално 40% мање заступљеног пола још увијек није испуњен, али се предузимају различите законодавне и друге мјере за унапређење стања.
  • Држављанство. Законски оквир обезбјеђује пуну равноправност и једнака права, без дискриминације, у вези са држављанством.
  • Образовање. Иако су у ранијем периоду учињени знатни напори да се родна равноправност интегрише у систем образовања на свим нивоима, овај процес тече споро и нису испуњени сви захтјеви Конвенције и Комитета.
  • Запошљавање. Радно законодавство Републике Српске је у великој мјери усаглашено с Конвенцијом. Препреке се јављају у његовој досљедној примјени, укључујући рад инспекција и правосуђа. Стратегије запошљавања препознају жене као посебну групу, али не предвиђају посебне мјере и средства за спречавање неједнакости жена на тржишту рада.
  • Здравље. Нормативни оквир обезбјеђује равноправност у приступу здравственим услугама и заштиту, као и посебну заштиту жена. Одређене групе се још увијек суочавају са недовољном доступношћу и приступачношћу ових установа и услуга, или им услуге нису у потпуности прилагођене (жене на селу, жене са инвалидитетом, Ромкиње, жене жртве насиља, жене жртве рата...)
  • Угрожене групе жена. Република Српска предузела је значајне кораке у унапређењу положаја жена на селу. За друге угрожене групе није било посебних јавних политика или мјера, али су доступни подаци о стању са препорукама за дјеловање.
  • Брак и породични односи. Породични закон је допуњен у извјештајном периоду и обезбјеђује равноправност жена и мушкараца у вршењу родитељских права и дужности. У закон је уведена одредба са дефиницијом самохраног родитеља.
  • Прикупљање и анализа података. Званични статистички подаци се прикупљају, разврставају и публикују по полу. Административне евиденције и извјештаји институција не поштују увијек ову обавезу.
  • Измјене и допуне члана 20. став 1 Конвенције, Пекиншка декларација и платформа за дјеловање, Ширење информација, Праћење закључних разматрања и Припрема наредног извјештаја. Ова питања су усмјерена на позивање земље да настави са напорима на пуној примјени Конвенције.
    Други дио извјештаја обухвата квалитативну оцјену и анализу стања и предузетих мјера за унапређење равноправности полова и положаја жена по члановима Конвенције:
  • ДИО I: Чланови 1-6. Конвенције: Дискриминација; Обавезе држава; Гарантовање људских права и основних слобода; Посебне мјере; Стереотипне родне улоге и предрасуде; Сексуална експлотација жена;
  • ДИО II: Чланови 7-9. Конвенције: Политички и јавни живот; Међународно представљање и учешће; Држављанство;
  • ДИО III: Чланови 10-14. Конвенције: Образовање; Запослење; Здравље; Друштвене и економске бенефиције; Жене на селу;
  • ДИО IV: Чланови 15. и 16. Конвенције: Једнакост пред законом у грађанским парничним предметима; Брак и породични живот.

У овом дијелу дате су генералне информације о промјенама у законима, јавним политикама и пракси у извјештајном периоду, по члановима Конвенције.

Додатак извјештају, према захтјеву Комитета, су и званични статистички подаци из билтена „Жене и мушкарци у Републици Српској" бр. 8, који публикује Републички завод за статистику Републике Српске.​​



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.