Sign In

Одржана 34. сједница Владе Републике Српске

Објављено:

​​​​Влада Републике Српске утврдила је данас, на 34. сједници, Приједлог закона о ликвидационом поступку.

Министарству правде достављена је Иницијативa Привредне коморе Републике Српске и окружних привредних судова у Републици Српској, да је потребно приступити измјенама и допунама овог закона, односно доношењу новог закона.
У наведеној иницијативи као главни разлог за доношење новог закона исказана је потреба да се ликвидациони поступак учини ефикаснијим и бржим, те економичнијим са што мањим трошковима. 
Законом о ликвидационом поступку детаљније су прописане обавезе и дужности ликвидационог управника, те одговорности за штету коју проузрокује власницима капитала пословног субјекта и повјериоцима у току вршења радњи у ликвидационом поступку, као и новчане казне које се могу изрећи ликвидационом управнику у случају повреде одредаба овог закона. 
Један од основних циљева ликвидационог поступка јесте намирење повјерилаца ликвидационог дужника, те расподјела остатка ликвидационе масе сразмјерно учешћу у власништву, односно одлуци власника капитала пословног субјекта о расподјели ликвидационе масе.
Jедну од новина у овом закону, у односу на важећи Закон, представља прописивање одредаба које се односе на уновчење имовине у ликвидационом поступку, и то непокретне и покретне имовине, као и имовине без терета и са теретима. 

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт стратегије развоја електронске управе Републике Српске за период  2019 - 2022.
Основни разлози за доношење Стратегије развоја електронске јавне управе Републике Српске за период 2019–2022. година садржани су у потреби да се кроз садржинско одређење стратешких и оперативних циљева створе неопходне хипотезе за успјешан развој електронске управе, те да се наставе активности на правно-нормативном, технолошком и кадровском осаврамењивању система електронске управе у Републици Српској. 
Стратегија се састоји од увода и три поглавља: Стратешки оквир и визија развоја е-управе, Анализа стања ИКТ сектора у Републици Српској и Стратешки циљеви развоја е-управе Републике Српске. 
Разлози доношења ове Стратегије, проистичу, прије свега, из препозантих потреба корисника услуга јавне управе: привредног сектора и грађана Републике Српске, али и захтјева појединих органа јавне управе који су имали прилику да искуствено спознају бенефите дигитализације (сегмената) пословања и (појединих) услуга. Дакле, тренутак доношења ове Стратегије превасходно се везује за постигнут висок степен друштвеног консензуса око потребе даљег развоја е-управе, што представља значајан предуслов за његову успјешну реализацију. Такође, стратешка опредељеност Републике Српске ка европским интеграцијама, представља други значајан фактор који може позитивно допринијети убрзаном развоју е-управе Републике Српске. 

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт стратегије за унапређење и заштиту права припадника националних мањина у Републици Српској за период 2020 - 2024. године.
Имајући у виду да је заштита права етничких група и других мањина један од  темеља уставног уређења Републике Српске, Влада Републике Српске је опредијељена да стратешки приступи унапређењу права и положаја припадника националних мањина у Републици Српској. Република Српска има законски оквир за заштиту права националних мањина по највишим стандардима међународног права. Међутим, његова досадашња примјена је показала да се ниво остварених права у пракси може подићи на још виши ниво.
С тим у вези, Влада Републике Српске је препознала потребу да се приступи  доношењу стратешког документа којим ће се постићи значајан помак у овој области. Циљ доношења ове стратегије је да се, кроз реализацију стратешких и оперативних циљева, додатно унаприједе постојећа права и положај припадника националних мањина у различитим подручјима (култура, образовање на матерњем језику, информисање итд.). Такође, циљ доношења Стратегије  је  укључивање припадника националних мањина у процесе креирања јавних политика, као и успостављање квалитеније и ефикасније сарадње са Владом, органима и институцијама Републике Српске.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију o иницијативи за изградњу и опремање намјенског објекта за пружање здравствене заштите обољелим од малигних болести.
Влада Републике Српске прихвата иницијативу Јавне здравствене установе Универзитетски клинички центар Републике Српске за изградњу и опремање намјенског објекта за пружање здравствене заштите обољелим од малигних болести.
Влада Републике Српске задужује Јавну здравствену установу Универзитетски клинички центар Републике Српске да изради идејни пројекат и план опремања са процјеном вриједности улагања за изградњу и опремање намјенског објекта за пружање здравствене заштите обољелим од малигних болести и исту достави Влади Републике Српске на разматрање.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о Споразуму о финансирању Програма активности прекограничне сарадње Србија - Босна и Херцеговина за 2018. годину између Европске уније, Владе Републике Србије и Босне и Херцеговине.
Влада Републике Српске је сагласна да се Споразум о финансирању Програма активности прекограничне сарадње Србија - Босна и Херцеговина за 2018. годину између Европске уније, Владе Републике Србије и Босне и Херцеговине, упути у даљу процедуру.
Програм прекограничне сарадње Србија - Босна и Херцеговина 2014-2020 је Програм територијалне сарадње у оквиру финансијске политике проширења Европске уније, а наставља се на претходни Програм прекограничне сарадње који је спровођен у буџетском периоду 2007-2013. Програмска област у БиХ обухвата површину од 16 742,34 km2, Програмом је у Босни и Херцеговини обухваћено 67 општина, док је на територији Србије обухваћена 31 општина.
Програмом прекограничне сарадње Србија-Босна и Херцеговина 2014-2020 дефинисано је финансирање сљедећих приоритетних активности од стране двије земље, као и индикативни износи финансијске алокације и стопа доприноса ЕУ по приоритету: Промовисање прекограничног запошљавања, мобилности радне снаге и социјалне и културне инклузије (допринос ЕУ 3.500.000 евра, кофинансирање 617.647,06 евра), Заштита животне средине, прилагођавање климатским промјенама и смањење негативних посљедица климатских промјена, спрјечавање ризика и управљање (допринос ЕУ 4.900.000 евра, кофинансирање 846.705,88 евра), Подршка  туризму  и  културном  и  природном  насљеђу (допринос ЕУ 4.200.000 евра, кофинансирање 741.176,47 евра ) и Техничка помоћ (допринос ЕУ 1.400.000 евра).

Влада Републике Српске упознала се са Информацијом о писму намјере предузећа „Studen global see“ д.о.о. Брчко за куповину државног капитала у предузећу „ХПК-хемијска прерада кукуруза“ а.д. Драксенић, Козарска Дубица.
У писму намјере које је ово предузеће доставило Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде изражава се иницијални интерес за закуп пословања предузећа ХПК-хемијска прерада кукуруза“ а.д. Драксенић, Козарска Дубица и куповину акција које Акцијски фонд РС а.д. Бања Лука посједује у предузећу „ХПК-хемијска прерада кукуруза“ а.д. Драксенић, Козарска Дубица.
Влада је задужила​ Инвестиционо-развојну банку Републике Српске а.д. Бањалука да припреми посебан приватизациони програм за приватизацију државног капитала у предузећу „ХПК“-хемијска прерада кукуруза“ а.д. Драксенић, Козарска Дубица и достави Влади Републике Српске на усвајање.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о формирању Републичког кризног центра за контролу афричке куге свиња у Републици Српској. Афричка куга свиња није дијагностикована на територији Републике Српске и Босне и Херцеговине, али због оправдане бојазни доношење ове Одлуке је веома важно како би се формирао Републички кризни центар за контролу афричке куге свиња у Републици Српској, као тијело које би спроводило мјере прописане Планом управљања кризном ситуацијом за контролу афричке куге свиња у Републици Српској, а у случају да се АКС дијагностикује у Републици Српској. Формирање Републичког кризног центра за контролу афричке куге свиња у Републици Српској, налази се и у одговорности државе да заштити властиту економију као и интерес пољопривредних произвођача, јер појава АКС, нанијела би огромне економске губитке. Кризни центар чине представници сљедећих институција и удружења: Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства  финансиjа, Министарства  правде, Министарства унутрашњих послова, ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан”, Републичке управе за инспекцијске послове, Републичке управе цивилне заштите, Ветеринарске  коморе Републике Српске, Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, Удружења свињара Републике Српске и Ловачког савеза Републике Српске.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.