Влада Републике Српске је, Савјету безбједности Уједињених нација доставила Други извјештај о ситуацији у Босни и Херцеговини, у коме описује напредак и опредијељеност за пријем у Европску унију. Истовремено, Влада позива на престанак незаконитих мјера високог представника.

Цитирајући признање независних посматрача о напретку постигнутом у БиХ, Извјештај негира тврдње да БиХ назадује или да је у кризи. БиХ и даље напредује у разним областима. Постоји значајан напредак у циљу испуњења услова Европске комисије за безвизни режим за путовање у ЕУ. Извјештај, такође, негира као неосновану тврдњу да постоји озбиљна пријетња за наставак непријатељстава у БиХ. Независне процјене међународних војних и безбједносних званичника базиране на чињеницама, свједоче о томе да је стање у БиХ стабилно и безбједно.

У Извјештају је образложено да, напредак у БиХ, нажалост, омета спровођење политике „снажног уплитања“ од стране ОХР-а. Нови високи представник је често користио такозвана „бонска овлаштења“, на основу којих је својим наредбама, доносио законе, и на тај начин заобилазио законодавни поступак; смјењивао званичнике без вођења одговарајућег поступка. Ограничени мандат високог представника, предвиђен у Анексу 10 Дејтонског мировног споразума, не обухвата ништа што личи на далекосежна „бонска овлаштења“ која он користи.

Извјештај, такође, описује одговор Владе Републике Српске на штетне и незаконите мјере високог представника и одређених чланова Управног одбора Савјета за спровођење мира који су уплићу у унутрашња политичка и економска питања у БиХ. Такве активности ремете изградњу консензуса и спровођење реформи од стране представника власти у БиХ. може прихватити било какву даљњу употребу „бонских овлаштења“. Народна скупштина Републике Српске закључила је да, уколико високи представник настави са покушајима наметања и спровођење неправних аката, закаже јавно изјашњавање о таквим актима високог представника. Такође, сви представници Републике Српске у заједничким органима Босне и Херцеговине, би се повукли из рада тих органа, јер немају право давати подршку управљању Босном и Херцеговином од стране незаконите ОХР-ове власти и оних који то подржавају.

Такође, Влада позива на формирање једног независног међународног трибунала како би се обезбиједило обештећење лицима чија су људска права прекршена употребом „бонских овлаштења“ од стране високог представника.  

У Извјештају се наводи опредјељење и програм Владе Републике Српске за интеграције у ЕУ. Влада и даље настоји да побољша управљање спроводећи реформе чији је циљ постизање веће ефикасности и функционалности. Свака промјена Устава БиХ мора поштовати темељне принципе управљања који су успостављени Дејтонским мировним споразумом. Ефикасност и функционалност се могу постићи у децентрализованој, федералној држави – као и у многим другим државама. Осим тога, да би реформа Устава била легитимна и трајна, она мора бити извршена у транспарентном, демократском и уставном поступку, без страног вођства и мијешања.

Извјештај потврђује став Владе Републике Српске да БиХ може убрзати законит и одржив политички напредак. Допринос међународне заједнице треба да буде поштовање владавине права, суверености БиХ, и федералне структуре какву је предвидио Дејтонски мировни споразум. Водеће партије у БиХ могу преговарати у увјерењу да могу остварити консензус и изградити бољу будућност за БиХ, без незаконитог уплитања странаца. 

Други извјештај се налази на линку: http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Documents/UN%20-%20Dpois%20-%20Izvjestaj%20-%20Aneks%20-%20SR%20‌final.pdf