Sign In

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић упутио генералном секретару УН и земаљама чланицама Савјета безбједности 21. Извјештај Републике Српске Савјету безбједности УН

Објављено:

​​​​​

На 18. сједници, Влада је усвојила Двадесет први по реду Извјештај Савјету безбједности Уједињених нација који je, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске.​​

Двадесет први извјештај Републике Српске Савјету безбједности УН односи се на период новембар 2018. - април 2019. године и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а с циљем разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.

У Дијелу I Извјештаја говори се о противправној блокади формирања Савјета министара од стране СДА, која траје више од шест мјесеци од избора одржаних 2018. године. СДА блокира именовање нових министара да би чланове српске коалиције која је побиједила на изборима држала даље од функција, чиме се пренебрегава воља гласача из Републике Српске. Антидемократска блокада од стране СДА мора бити окончана, нарочито зато што је зауставила напредак БиХ на европским интеграцијама и економској реформи.

У Дијелу II објашњава се да Република Српска подржава сарадњу БиХ са НАТО-ом, али се противи придруживању БиХ било ком војном савезу. Република Српска има право да изражава ставове о тим питањима, нарочито зато што Устав БиХ Народној скупштини Републике Српске даје кључну улогу у ратификацији уговора. У овом дијелу такође објашњавамо да не постоји веза између интеграција у НАТО и ЕУ и да БиХ не може да поднесе повећање војне потрошње које би захтијевало чланство у НАТО-у.

У Дијелу III, Република Српска наглашава своју подршку европским интеграцијама БиХ, али констатује да је блокада формирања Савјета министара од стране СДА зауставила напредак БиХ.

У Дијелу IV говори се о провокативној и правно неутемељеној иницијативи СДА да оспори име Републике Српске. Устав БиХ на неколико мјеста признаје Републику Српску управо под тим именом, а ништа у њеном имену није супротно конвенцијама о људским правима. Иницијатива СДА је политички дестабилизујућа зато што оспорава само постојање Републике Српске, чиме се удара у срце Дејтонског споразума.

У Дијелу V објашњава се зашто је нова одлука Уставног суда БиХ  против Дана Републике Српске, секуларног празника који се обиљежава на доборовољној основи, неутемељена у закону.

У Дијелу VI, Република Српска објашњава да институције БиХ не испуњавају своју обавезу у погледу заштите безбједности земље. Институције БиХ не успијевају да се изборе ни са мигрантскoм кризом ни са пријетњом од тероризма.

У Дијелу VII говори се о независним, међународним комисијама за истраживање ратних страдања у Сарајеву и Сребреници које је Република Српска именовала. Било је нужно формирати комисију за Сарајево, која ће се бавити истраживањем страдања сарајевских Срба, зато што је ФБиХ није основала како је прије много година наложио Дом за људска права БиХ. Комисија за Сребреницу бавиће се истраживањем страдања свих жртава у подручју Сребренице, без обзира на њихову националну припадност. Комисија није покушај да се негирају велики злочини почињени против Бошњака, нити да се занемари страдање Срба, што је био случај у досадашњим истраживањима.

Коначно, у Дијелу VIII, Република Српска наглашава своју опредијељеност за Дејтонски споразум и пуни суверенитет БиХ. Република Српска инсистира на томе да се Устав БиХ (Анекс 4. Дејтонског споразума) досљедно спроводи и да Канцеларија високог представника и стране судије у Уставном суду БиХ буду укинути. 



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.