Sign In

Влада Републике Српске није створила нити једну конвертибилну марку обавеза изнад буџетом одобрених средстава

Објављено:

​​​​​Министар финансија у Влади Републике Српске Зоран Тегелтија одржао је данас конференцију за новине у Административном центру Владе Републике Српске на којој је говорио о Консолидованом извјештају о извршењу буџета за 2016. годину и стању наплате прихода за 30 дана 2017. године.

Министар Тегелтија је констатовао да као и претходних година, Консолидовани извјештај о извршењу буџета постане медијска тема која траје два три мјесеца и послије тога се изгуби из јавности.

„Тако се десило и овај пут. Ми смо изнијели свој став о ревизорском извјештају и био је став да ћемо даље говорити о ревизорском извјештају у Народној скупштини Републике Српске. Медијска расправа око извјештаја је толико далеко отишла да је Влада данас одлучила да ипак дамо коментаре на неколико кључних тачака о којима се непрестано говори када је консолидовани извјештај у питању", рекао је министар финансија.

Он је објаснио да је Влада сваки пут покушала да аргументима образложи зашто се не слаже са одређеним налазима Главне службе за ревизију, а ове године и да јасно и гласно каже шта мисли о извјештају, те да се даља расправа задржи у Народној скупштини.

Министар Тегелтија је рекао да сваки ревизорски извјештај почне од приче како је Влада створила више обавеза за 100 милиона од онога што је одобрено у буџету, па да се уз ту причу додају приче о трезорским записима, а ове године и о Фонду ПИО и одлуци о задужењу коју доноси Народна скупштина.

„Хоћу јасно да кажем, поновим, да Влада Републике Српске није створила нити једну КМ обавеза изнад буџетом одобрених средстава. На овај начин желим да заштитим људе који су запослени у институцијама РС, а који су задужени за сачињавање финансијских извјештаја и контролу утрошка буџетских средстава, а посјетићу вас да у институцијама у РС има таквих 119 људи. Нико није спреман правити извјештаје који не одговарају истини, ту сједе људи који су одговорни", истакао је министар финансија.

Министар се осврнуо на неколико примједби које су се провлачиле кроз медије ових дана, а то су висина дефицита, трезорски записи, прича о томе да је Фонд ПИО задужен за 16 милиона КМ, да Народна скупштина није донисила одлуке о дугорочном задужењу, и примједба у вези са одгођеним плаћањем пореског дуга у смислу да је у Јавном предузећу „Шуме" донијета одлука о репрограму без уписа хипотеке.

„Ја сам данас у медијима успио ухватити изјаву господина Шпирића, професора јавних финансија, који већ има тридесетак година искуства у том послу који је изнио своје коментаре да у начину израчуна буџетског дефицита има низ нелогичности и непрецизности. Мислим да би било добро да Главна служба за ревизију добро прочита то што је рекао господин Шпирић и да те нејасноће у овом тренутку јасно одвоји", рекао је министар Тегелтија.

Он је објаснио да се консолидовани извјештај прави на идентичан начин откад је СНСД почео вршити власт 2006. године, а да се тај проблем први пут појавио 2014. године када се правио Консолидовани извјештај у буџету за 2013. годину.

„Први пут се тај проблем појавио 2014. године када смо радили консолидовани извјештај Буџета за 2013. годину. Тада је Главна служба за ревизију све обавезе које су на дан 28.02.2014. године биле неплаћене, а односиле су се на обавезе из 2013. године, дефинисала као дефицит и то преноси из године у годину. И то је кључна тачка неспоразума", рекао је министар Тегелтија.

Он је навео да је основни проблем у томе што се све институције у Републици Српској, укључујући и Министартво финансија и Главну службу за ревизију позивају на идентичне чланове закона, а различито их тумаче.

„Да би ријешили овај проблем, прошле године смо тражили да Законодавни одбор Народне скупштине да аутентично тумачење и да каже ко у праву. Одговор Народне скупштине је био да су законска рјешења врло прецизна и да нема потребе за аутентичним тумачењем", рекао је министар Тегелтија.

Он је истакао да је ММФ израчунао да је Влада 2015. године имала консолидовани дефицит од 10 милиона и 700 хиљада КМ, а Главна служба за ревизију је израчунала да је дефицит износио 78 милион и 500 хиљада КМ.

„Одговорност за сачињавање финансијских извјештаја Владе је имао господин Шњегота као помоћник министра и никада док је био ту није неплаћене обавезе из претходне године исказивао као дефицит", навео је министар Тегелтија и истакао да „смо дошли у ситуацију  да нам Главна служба за ревизију постаје предмет дневно-политичких расправа".

„Не смије се дешавати да Главна служба за ревизију постане предмет дневно-политичких расправа, у ситуацији када говоримо о истим члановима закона", истакао је министар Тегелтија и додао да је Влада лажно оптужена да ствара веће обавезе од буџетом одобрених.

Говорећи о трезорским записима тј. о 96.602.000 КМ, министар Тегелтија је подсјетио да се они емитују од 2011. године.

„Сваке године су се трезорски записи исказивали на нето принципу, што значи да трезорске записе, на сваку појединачну одлуку Владе коју емитујемо и коју платимо у току те године, се не исказују као у финансијском резултату", рекао је министар Тегелтија.

Према његовим ријечима, сви трезорски записи и све оно што је плаћено исказано је у самом буџету.

„У нотама које сачињава Министарство финансија када доставља извјештај Главној служби за ревизију, тачније у ноти бр. 17 су исказане тих 96.602.000 КМ и јасно описано о чему се ради. Када бисмо радили онако како нам Главна служба за ревизију каже ми бисмо на непотребан начин, фиктивно добили ситуацију да нам је буџет већи за готово 100 милиона КМ",  појаснио је министар Тегелтија.

Министар Тегелтија је појаснио и спорну ситуацију у вези са Фондом за пензијско инвалидско осигурање о којој се говори, тј. о томе да је Влада задужила Фонд ПИО за 16 милиона КМ.

„Жао ми је што Главна служба за ревизију упада у замке, поготово кад има сву документацију испред себе, као што је уговор фонда ПИО са једном од пословних банака из априла 2015. године о годишњем задужењу од 8 милиона КМ, који се сервисира мјесечно и важио је годину дана, до априла 2016. године", рекао је министар Тегелтија.

„Када је дошао крај 2015. године, Фонд ПИО је имао обавезе према тој банци, али Фонд више тада нема својих прихода. Тада смо ми, та банка, Фонд ПИО и Министарство финансија потписали Уговор о приступању дугу. Нисмо могли да вратимо кредит ако не приступимо дугу, јер се ми нисмо ни задужили. Чињеница је да се сав приход Фонда ПИО појавио у буџету РС", нагласио је министар Тегелтија.

Према његовим ријечима, јасно је дефинисано да приступалац дугу, тј. Влада, је дужна испуњавати све обавезе и задржати сва права по основу уговора.

„До истека уговора у двије транше, Влада РС јесте 8 милиона повукла за име Фонда и вратила из буџета та средства. У ноти бр. 17, у нашем извјештају смо јасно написали да смо то радили и да мсо то завршили", закључио је министар Тегелтија.

Министар Тегелтија наводи да је у Народној скупштини речено да Влада Републике Српске доноси одлуке о краткорочном и дугорочном задуживању за буџет Републике Српске, а да капитални пројекти иду појединачним одлукама.

​„Ја вас позивам да погледате Службени гласник од 14. априла 2016. године - Одлука о задужењу по пројекту социјалног програма збрињавања, Одлука Народне скупштине од 20. октобра 2016. године, Одлука од 15. децембра 2016. године, Одлука од 28. децембра 2016. године. Не постоји ниједна одлука о задужењу, коју је реализовала Влада Републике Српске, а да сагласност није дала Народна скупштина Републике Српске, јер се то не може реализовати, односно не можете са финансијским институцијама потписати уговор, ни са међународним, ни са домаћим, ако немате сагласност Народне скупштине", рекао је министар финансија.

Говорећи о репрограму предузећа Шуме Републике Српске, министар Тегелтија је рекао да су оне добиле репрограм од 36 мјесеци и да су платиле четири мјесеца а онда једнократно измирили своје обавезе. Он је поновио да се приче о репрограму за телевизију, у складу са Владом Републике Српске, са више мјеница, бјанко потписима, може у сваком тренутку дати на наплату, уколико не буду редовно измиривали своје обавезе.

„То су све тачке о којима је говорила Српска демократска странка и оптуживала Владу Републике Српске да је то радила и зато говорим о непотребном уплитању Главне службе у дневно-политичке приче", рекао је министар финансија.

Он је поновио да Влада Републике Српске није створила ниједну марку финансијских обавеза, већих од буџета одобрених средстава, и да је мање потрошено и од онога што је одобрено.

„Република Српска је евидентирала све трезорске записе у 2016. години. Нисмо никога задуживали, поготово не Фонд ПИО. Нисмо донијели ниједну одлуку о задуживању мимо става Народне скупштине Републике Српске", рекао је министар Тегелтија.

Министар финансија у Влади Републике Српске је навео и податке о наплати различитих врста прихода у овој години.

„Изражавамо задовољство да наши приходи имају тенденцију да расту из мјесеца у мјесец. Данас, са 31.08. 2017. године, наши директни порези су већи за 8,64%, него у истом периоду за прошлу годину. Наплаћени доприноси, на исти овај дан, су такође већи за 8%, него у истом периоду прошле године. Оно што нас охрабрује је да су мјесечни приходи Фонда ПИО више од 65 милона КМ, а Фонда здравственог осигурања више од 45 милиона КМ", појаснио је министар финансија Зоран Тегелтија.



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.