﻿<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?><rss version="2.0"><channel><title>Вијести</title><link>http://www.vladars.net/</link><description /><copyright>Copyright © 2009 Vlada Republike Srpske</copyright><generator>VRS RSSWriter</generator><item><title>Заштитићемо Дрину заједно</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Zastiticemo_Drinu_zajedno.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Делегација Министарства заштите животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије, у којој су били  Александар Кришановић, посебни савјетник министра и предсједник Савјета за рибарство, др Даница Баћановић, помоћник министра за заштиту природних ресурса, Душан Огњановић, савјетник у Одсјеку за рибарство и Владимир Вања Грбић, члан Савјета за рибарство посјетила је данас, 03.02.2012.године Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију с циљем дефинисања начина и правила за укључивање Републике Српске у  пројекат ревитализације и заштите екосистема ријеке Дрине. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Један од циљева овог пројекта је заштита угрожених врста у дринском сливу, прије свега рибе младице, која је Правилником о проглашењу заштићених и строго заштићених дивљих врста врста биљака, животиња и гљива,  младица проглашена је за заштићену врсту,  а на IUCN листи угрожених врста сврстана је у категорију угрожених (EN). &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић, поздрављајући госте,  истакла је да је ово први заједнички корак министарстава Српске и Србије након недавног потписивања Меморандума о разумијевању и сарадњи:» Влада Српске подржава пројекат ревитализације ријеке Дрине.  Данас  смо се договорили и о првој заједничкој акцији порибљавања Дрине младицом  и дефинисали смо да то учинимо на подручју општине Љубовија која граничи са општином Братунац у Републици Српској. Акција пуштања млађи планирана је за 16. март, јер је то најповољнији  термин за порибљавање», каже министар Голић и додаје: «Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију ће у наредних неколико дана предложити Влади Републике Српске Одлуку о заштити младице, што је, уосталом, и наша обавеза јер је ова рибља врста међународно заштићена Конвенцијом о заштити европских дивљих врста и природних станишта, такозваном Бернском конвенцијом, коју је Република Српска, односно БиХ ратификовала.»&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Мирослав Миловановић, који је са сарадницима учествовао на овом састанку рекао је да ће министарство на чијем је челу суфинансирати овај веома важан пројекат: «Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде као надлежно за рибарство ће се активно укључити у овај пројекат, јер нам је то заједнички интерес. За суфинансирање имамо правни основ који се огледа у чињеници да владе Српске и Србије имају потписан споразум о паралелним везама, а имамо и Меморандум о сарадњи са Министарством пољопривреде Србије». &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Процијењено је да ће за за пројекат бити потребно око 100.000 КМ, а да ће већи дио средстава обезбједити Влада Србије.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Помоћник министра за заштиту природних ресурса у Министарству заштите животне средине, рударства и просторног планирања Србије Даница Баћановић истакла је да је ово прави начин да се покаже како један споразум може да се преведе у конкретне акције, а које треба да дају изузетно добре резултате на заједничком богатству - ријеци Дрини.  Она је подсјетила да је почетком новембра прошле године у ријеку Дрину пуштено 300 младица у мјесту Перућац код Бајине Баште, а да је пројекат започет прије годину и по дана формирањем мријестилишта. Носилац пројекта испред Владе Србије и члан Савјета за рибарство Владимир Грбић рекао је да је Дрина највећа европска ријека са салмонидом, али да је нажалост коришћење овог ресурса врло једнолично: «Пројекат је почео прављењем мреста који има 2 000 комада, а првих 300 је већ пуштено у Дрину . То је недовољно, па се формирањем заједничких тијела Српске и Србије, стиче предуслов да се кроз сарадњу са локалним самоуправама, корисницима вода и ресорних министарстава, направи нешто што се зове однос према природном ресурсу и његово право коришћење уз одрживи развој», истакао је Грбић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;На данашњем састанку је именовано и заједничко координационо тијело које ће реализовати пројекат, а чине га министри ресорних министарстава и помоћници министара. На приједлог министра Сребренке Голић, за првог човјека овог координационог тијела изабрана је наш прослављени одбојкаш Вања Грбић: «Господин Грбић је главни иницијатор и носилац цјелокупног Пројекта, изузетно је упућен у цјелокупну проблематику, а својим ауторитетом може још више учинити на даљој популаризацијизаштите не само Дринског, него и сливова осталих ријека. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;«Након ријеке Дрине,  креираћемо сличан пројекат за заштиту Врбаса, тим прије што имамо сазнања да се на ријеци Врбас  младица лови на недозвољен начин», рекла је министар Голић и истакла: «Овакви пројекти, осим што доприносе ревитализацији и заштити екосистема ријечних сливова, дају велику шансу за развој туризма, прије свега рекреативног и спортског и на тај начин доприносе развоју цјелокупне привреде. Дрина јесте природна граница између Србије и Републике Српске, али граница која не раздваја него спаја и зато је морамо заједно заштити.»&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 03 Feb 2012 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Министар Сребренка Голић у посјети општини Милићи</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Ministar_Srebrenka_Golic_u_posjeti_opstini_Milici.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић током данашње посјете општине Милићи је рекла да ће се,  у оквиру израде измјена и допуна Просторног плана Републике Српске, размотрити и  захтјев општине Милићи да се у овај документ унесу измјене у дијелу који се односи на изградњу брзе цесте од Бијељине према Сокоцу: «Садашњим планом ова општина изузета из тог путног правца, што у Милићима сматрају лошим рјешењем. Видјећемо што се може учинити да би било удовољено захтјеву општине Милићи»,  рекла је министар Голић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Представници руководства општине Милићи изразили су заинтересованост и за гасификацију подручја те локалне заједнице прикључењем на гасовод Зворник – Сарајево, што је министар Голић подржала  и оцијенила да то не би била превелика инвестиција, с обзиром да мрежом гасовода треба повезати дионицу од двадесетак километара.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Она је представнике Комуналног предузећа у Милићима  информисала да је у економској политици Владе Српске за ову годину планирано усвајање закона о реструктурисању комуналних предузећа:  «Циљ нам је да снимимо стање у свим комуналним предузећима у Српској, обавезе и дуговања, и да се види шта Влада може у том сегменту помоћи да би те фирме, које имају проблема у пословању, стале на здраве ноге», рекла је она.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;На састанку су руководиоци општине Милићи упознали министра Сребренку Голић и о процесу легализације бесправно изграђених објеката у овој општини: «С обзиром на површину и број становника у општини Милићи тај проблем не изгледа велики у односу на друге општине. Барата се бројком од 180 до 200 таквих објеката. Општини се спроводе активности на легализацији, донијели су одлуке, али су те одлуке истекле, па је сада на Министарству да законски регулишемо како да тај процес доведемо до краја», рекла је министар.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Начелник Милића Живојин Јурошевић истакао је да је задовољан данашњим састанком, а посебно што им је министар Голић обећала помоћ у изради урбанистичког плана ове општине и  похвалила регулационе планове који су до сада урађени: «Драго ми је што видим да је општина Милићи на правом путу када је ријеч о изради урбаниистичко-пројектне документације», рекла је министар.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Током боравка у Милићима министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић посјетила је и Средњошколски центар &amp;quot;Милутин Миланковић&amp;quot;.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Wed, 01 Feb 2012 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Власеница може послужити као примјер</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Vlasenica_moze_posluziti_kao_primjer.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић данас је боравила у радној посјети општини Власеница. У разговору са начелником општине Младеном Поповићем и општинским руководством, министар Голић је констатовала да ова локална заједница предњачи у Српској када је ријеч о планској документацији, те напоменула да је доста учињено и у области комуналне инфраструктуре, у чему је ова општина имала подршку Владе и Инвестиционо-развојне банке Српске.  «Општина Власеница једна је од ријетких у Републици Српској која је усвојила Просторни  план општине, а чињеница да је у току израда Урбанистичког плана ,  и да је  у фази усвајања Регулациони  план за  центар општине,  говори  да је овој локалној заједници плански развој приоритет. Радује и чињеница што је  покренута је и иницијатива за усвајање регулационог плана других подручја ове општине,  јер то гарантује равномјеран развој свих дијелова Власенице»  рекла је министар Сребренка Голић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;У разговору са руководством општине Власеница истакнут је и проблем бесправно изграђених објеката. Начелник општине Власеница Младен Поповић је упознао министра Голић да општина има око 18 000 становника, а 399 бесправно саграђених објеката те да их је највише у избјегличком насељу Топлик. «Није проблем да људи неће да легализују своје објекте у овом насељу, већ су проблеми имовинско-правне природе. Нови Закон о катастру ће умногоме помоћи и грађанима и руководству општине да се ти проблеми разријеше&amp;quot;, рекла је министар Голић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Она каже да је посебно радује што је у општини Власеница у протеклих неколико година изграђено и асфалтирано око 40 километара путева и изграђен већи број инфраструктурних објеката.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Указавши на проблеме имовинско-правне природе приликом обезбјеђења локација заинтересованим инвеститорима за изградњу привредних капацитета, начелник општине Власеница Младен Поповић је рекао да од ресорног министарства очекује да код надлежних институција посредује у рјешавању тих питања.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;«Данас  сам се увјерила да званичници  Власенице воле своју општину и  поручила им да наставе овим путем и интензитетом, а да помоћ Владе Српске и ресорног министарства неће изостати&amp;quot;, истакла је министар Сребренка Голић. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Током посјете Власеници министар Сребренка Голић посјетила је и реконструисани објекат Дома здравља и зграду Факултета. &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Wed, 01 Feb 2012 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Домаћа производња је приоритет</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Domaca_proizvodnja_je_prioritet.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић посјетила је заједно са сарадницима производне погоне компаније &amp;quot;Калдера&amp;quot; у Маглајанима код Лакташа у оквиру акције подршке домаћим произвођачима.  „Kaldera Company&amp;quot; d.o.o. Лакташи је лиценцирана од стране Министарства за израду техничке документације – електро фаза, техичке документације за објекте нискоградње и машинске фазе у станоградњи за објекте до 400 м2 те за  извођење електро инсталација, електродистрибутивних система и електроенергетских постројења са припадајућом опремом на објектима за које одобрење за грађење издаје ово министарство и грађење објеката високоградње за које одобрење за грађење издаје општински орган управе. Ова компанија добила је концесије и градиће три хидроелектране на ријеци Бистрици, а у фази је добијање дозволе за четврту мини хидроелектрану на ријеци Јањини у општини Чајниче.  Директор «Калдаера компани» Миленко Чичић је нагласио да ће у изградњи  ових хидроелектрана бити кориштена искључиво домаћа опрема и упознао министра и њене сараднике да је &amp;quot;Калдера&amp;quot; трећи произвођач у свијету која има лиценцу &amp;quot;Сименса&amp;quot; и ради према технологији те компаније и према стандардима које захтијева Европска унија.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;        Приликом данашње посјете производним погонима ове компаније Сребренка Голић је рекла да ће сви инвеститори који буду улагали у Републику Српску и који се буду бавили изградњом хидроелектрана моћи да користе производе једне сигурне компаније каква је &amp;quot;Калдера&amp;quot;. «У оквиру својих надлежности, ми ћемо настојати да низом мјера које смо планирали кроз Економслу политику и друге стратешке документе уклонимо што више административних баријера како би олакшали пословање постојећим и стимулисали отварање нових   домаћих производних предузећа.   &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Голић је истакла да је обрадована сазнањем да &amp;quot;Калдера&amp;quot; намјерава да прошири своје производне капацитете и додала да ће ресорно министарство подржати све компаније које ће запошљавати велики број радника, што је случај са `Калдером`.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&amp;quot;Калдера је друштвено одговорна компанија која запошљава 213 радника, од чега више од 32 радника са вишом и високом стручном спремом&amp;quot;, рекла је Голић и додала да је посебно обрадована чињеницом да се компанија и ове године пријавила Заводу за запошљавање и тражила приправнике са високом стручном спремом, што је чинила и претходних година.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&amp;quot;Током данашње посјете менаџмент  Каледере нас је упознао и са чињеницом да Компанија посједује ИСО стандард 14000, сертификат који потврђује одговорност  и даје додатну обавезу у  заштити животне средине, а обилазећи производне погоне увјерили смо се да се строго води рачуна о здрављу запослених и заштити животне средине и изван производних простора&amp;quot;, каже министар Сребренка Голић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Власник компаније &amp;quot;Калдера&amp;quot; Миленко Чичић подсјетио је да је компанија са радом почела 1991. Године, а да је данас Производни дио «Калдере»  једна модерна савремена фабрика која користи све благодети свјетске технологије:  «То је прва компанија са ових простора која је схватила да без великих корпорација као што је `Сименс` не можемо ићи напријед, јер то су велике компаније које дају огромна средства за развој», рекао је Чичић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Он је истакао да &amp;quot;Калдера&amp;quot; прати свјетске технологије, запошљава домаће људе, испуњава све обавезе према својим радницима и друштву: &amp;quot;Ми користимо кредите државе, банака, све могуће олакшице и подстицаје за домаће произвођаче. Домаћа производња мора да има подршку и домаће политике и домаће привреде&amp;quot;, рекао је Чичић и додао да је изузетно задовољан сарадњом са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Он каже да га посебно радује чињеница да се у Министарству много напора улаже у уклањање административних баријера како би се стимулисали страни, али и домаћи инвеститори. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Извршни директор компаније &amp;quot;Калдера&amp;quot; Драго Станивуковић истакао је да је подршка министарства и институција јако важна јер се, како је навео, данас није лако бавити производњом и њеним развојем. Он је министра и њене сараднике упознао са чињеницом да компанија улаже значајна средства у едукацију кадрова с циљем усвајања и примјене најсавременијих свјетских технологија у производњи: «Наше напоре и успјехе  је још прије 15 година препознао Сименс и поносни смо што смо једина компанија са ових простора и трећа у свијету која има лиценцу ове свјетски познате куће за производњу у области средњег и ниског напона и телекомуникација». &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Tue, 24 Jan 2012 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Вања Грбић и министар Сребренка Голић постигли договор о заједничком пројекту за заштиту екосистема Дрине</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Vanja_Grbic_i_ministar_Srebrenka_Golic_postigli_dogovor_o_zajednickom_projektu_za_zastitu_ekosistema_Drine_.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић примила је  данас, 22.11.2011.године  прослављеног одбојкаша, некадашњег репрезентативца Србије Владимира Вању Грбића. Вања Грбић је члан Савјета  за рибарство у Министарству заштите животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије и иницијатор пројекта ревитализације екосистема ријеке Дрине. Он је упознао министра Голић са досадашњим активностима на реализацији овог пројекта, изразивши задовољство што је након дужег низа година започета ревитализација једне од најзначајнијих ријека које протичу кроз Србију. „Пројекат је започет 1. маја прошле године, у сарадњи са људима који користе Дрину. Као спортски риболовац желео сам да подржимо ревитализацију река у Србији. Дошли смо на идеју да формирамо савет за рибарство, као тело које би се на конкретнији начин бавило водотоковима. Младица је ендемска и угрожена врста, што акцију чини значајнијом за одржавање бројности те популације. Надам се да ће оваквих пројеката бити и више“, рекао је  Грбић, нагласивши да младицу, али и друге животињске и биљне врсте у сливу Дрине угрожавају бројне шљункаре и мали рибњаци на притокама, који немају филтере и мијењају хемисјки састав ријечне воде. Министар Сребренка Голић је прихватила идеју да се и Република Српска укључи у реализацију овог пројекта: „Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију ће се са задовољством укључити у реализацију овог пројекта, као и Министарство за прољопривреду, шумарство и водопривреду Републике Српске, у чијој надлежности су управљање водама и спровођење Закона о риболовству.“ Министар Голић је истакла да је реализација овог пројекта доказ да недавно потписани Меморандум о сарадњи и разумијевању између министарстава Републике Српске и Србије није само декларација и мртво слово на папиру: „Меморандум  који сам недавно потписала са колегом из Србије нас обавезује на заједничке пројекте, посебно у области прекограничне сарадње. Дрина је природна гранциа између Србије и Српске и заједничка обавеза да је заштитимо.“ Министар Голић и Вања Грбић су се договорили да се током јануар одржи радни састанак између два министарства на којем би били дефинисани начини и правила за реализацију пројекта, истовјетни за обје стране те се усагласили параметри за заштиту екосистема Дрине. Такође, предложено је  да сва министарства укључена у Пројекат именују координаторе Пројекта, као и чланове заједничког координационог тијела које би радило на реализацији активности. Министар Голић је рекла да ће од министра из Србије Оливера Дулића тражити да Вања Грбић и даље остане  главни носилац Пројекта, с обзиром да је изузетно упућен у проблематику, да је много тога већ учинио и да својим ауторитетом може још више учинити на даљој популаризацији заштите не само Дринског, него и сливова осталих ријека.  &lt;/p&gt;
Министар Сребренка Голић и наш прослављени одбојкаш Владимир Вања Грбић су се договорили да се, након ријеке Дрине,  креира сличан пројекат за заштиту Врбаса.
</description><pubDate>Thu, 22 Dec 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Потписан Меморандум о разумијевању и сарадњи</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Potpisan_Memorandum_o_razumijevanju_i_saradnji.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске  Сребренка Голић потписала је са државним секретаром Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије  Бојаном Ђурићем Меморандум о разумијевању и сарадњи у области заштите животне средине, грађевинарства и просторног планирања. Меморандум је потписан у оквиру Друге заједничке сједнице Влада Републике Српске и Републике Србије, која је одржана у Београду, 16.12.2011.године. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Циљ овог меморандума је успостављање и јачање техничке и институционалне сарадње између два министарства, као и подстицање нових партнерстава у областима  климатских промјена и контрола загађења ваздуха, обновљивих извора енергије, управљања отпадом и амбалажним отпадом, третмана отпадних вода, заштите природе, управљања и заштите еколошки осјетљивих подручја, укључујући заштићена подручја те сарадња у спровођењу мултилатералних споразума у области заштите животне средине. Потписивањем Меморандума успоставиће се и јаче везе између два министарства и у областима  грађевинарства, урбанизма и просторног планирања, образовања и обука у области животне средине, грађевинарства и просторног планирања те створити могућност за спровођење заједничких студија и истраживања, као и развој незагађујућих технологија&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Голић Каже да ће реализација Меморандума, заправо, један вид техничке и институционалне сарадње која ће сада бити развијана на далеко на вишем нивоу.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt; &amp;quot;Искуства Србије ће нам добро доћи за област заштите животне средине, јер је, што се тиче законодавног оквира, далеко испред нас. Ми у Републици Српској  настојимо да пратимо тај темпо и може се рећи да не заостајемо много те да смо, и поред неких објективних и субјективних слабости, за протеклих осам мјесеци доста тога урадили&amp;quot;, каже министар Сребренка Голић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Она каже да је, што се тиче области урбанизма и грађевинарства, стање у Републици Српској на завидном нивоу.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Наводећи да су за Републици Српској битна и искуства Србије у добијању средстава од међународних пројеката,  Сребренка Голић је навела да ће се Српска, код обезбјеђивања средстава од претприступних фондова, углавном фокусирати на три најбитније области којима се, и иначе, придаје много важности, а то су: заштита животне средине, пољопривреда и туризам.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Она каже да Републике Српска још има доста да уради за област животне средине, посебно по питању прописа, које мора да испуни из Споразума о придруживању и стабилизацији: &amp;quot;Користићемо позитивна искуства Србије да не чинимо грешке, као и искуства западноевропских земаља, јер РС има и ресурске и знања и стручне људе.&amp;quot;&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;У оквиру посјете Владе Републике Српске Влади Републике Србије, министар Сребренка Голић и државни секретар Министарства заштите животне средине, рударства и просторног планирања Србије Бојан Ђурић су на билатералном састанку су се договорили да делегација ресорног министарства Србије ускоро посјети Министарство просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, што ће бити први корак на реализацији циљева Меморандума о разумијевању и сарадњи.  &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 16 Dec 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Еколошка дозвола за Рафинерију нафте Брод</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Ekoloska_dozvola_za_Rafineriju_nafte_Brod.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&amp;quot;С посебним задовољством могу обавијестити јавност да је поступак издавања еколошке дозволе за Рафинерију нафте у Броду је завршен и да је Рафинерија нафте а.д. Брод  добила еколошку дозволу&amp;quot;, рекла је министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић, уручујући данас, 09.12.2011.године еколошку дозволу директору Рафинерије нафте а.д. Брод Сергеју Крашчуку. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић који је присуствовао данашњој церемонији свечаног уручивање еколошке дозволе је рекао да је Рафинерија примјер једне од најбољих приватизација у РС, у којој је добијен партнер који може и жели да развија своје пословање. &amp;quot;Захваљујем се руководству на свим њиховим улагањима и сваком радном мјесту које су обезбиједили у три компаније у Републици Српској  и надам се и даљој будућој сарадњи између Владе РС и стратешког партнера&amp;quot;, рекао је премијер Џомбић. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt; Директор Рафинерије нафте у Броду Сергеј Крашчук се захвалио Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију на доисадашњој сарадњи и нагласио да се Рафинерија придржава прописа Републике Српске  и активно ради на томе да у будућности избацује што мање штетних материја у животну средину.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Директор Оптима групе Јуриј Белов захвалио је Влади РС за подршку и истакако да је добијењем еколошке дозволе Оптима група потврдила да је озбиљан партнер.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Рафинерија нафте Брод је  постојеће постројење,  што значи да је  издавању еколошке дозволе претходило одобравање Плана активности са мјерама и роковима за постепено смањење емисија. Министар Голић је нагласила  да је Рафинерија Плана активности реализовала и прије рока, уз поштовање врло високих стандарда. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Еколошка дозвола садржи мјере којима се смањују или ублажавају емисије у све сегменте животне средине и рокове за реализацију одређених мјера и издаје се на период од 5 година. У складу са еколошком дозволом, &amp;quot;РАФИНЕРИЈА НАФТЕ&amp;quot; А.Д. Брод ће током рада примјењивати мјере ублажавања негативних утицаја на животну средину, односно мјере спречавања емисија у ваздух, воду и земљиште. &amp;quot;Као што сам већ раније говорила&amp;quot;, рекла је министар Сребренка Голић, &amp;quot;у складу са Законом о заштити ваздуха и овом еколошком дозволом, Рафинерија нафте Брод ће до краја наредне године набавити један комплет опреме за мјерење квалитета ваздуха у животној средини и потписаће уговор са овлашћеноим институцијом која ће вршити мониторинг ваздуха.&amp;quot; С циљем спречавања емисија у воду и земљиште, а у складу са еколошком дозволом, извршиће се  комплетна санација гудрона из гудронске јаме, насталог у ранијем процесу производње. Рок  за спровођење ове мјере је 31. децембар 2015. године. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Такође, еколошка дозвола садржи мјере збрињавања свих врста отпада на локацији те остале мјере заштите које имају за циљ заштиту животне средине. Саставни дио Еколошке дозволе су План управљања отпадом те План за спречавање несрећа већих размјера, који садрже  мјере и стандарде за ове области.&lt;/p&gt;
&amp;quot;Мјере које су садржане у Еколошкој дозволи за Рафинерију нафте а.д. Брод  су у складу са свим европским стандардима, и из досадашњих активности и контаката које смо остварили са надлежним у Рафинерији, са сигурношћу могу рећи да ће овај привредни субјекат те мјере и спроводити, а истовремено улагати у даље унапређење заштите животне средине&amp;quot;, рекла је министар Голић и истакла да ће Оптима група у свим својим предстојећим активностима које се односе на изградњу и проширење капацитета, ангажовати грађевинску оперативу и раднике из Републике Српске, као што је то чинила и до сада, чиме се даје значајан допринос стабилизацији и развоју привреде Републике Српске, не само у области примарне дјелатности ове компаније него и шире.
</description><pubDate>Fri, 09 Dec 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Употребна дозвола за Ауто-пут</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Upotrebna_dozvola_za_Auto-put.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић уручила је данас, 30.11.2011, на свечаности поводом отварања Ауто-пута Е661 директору Јавног предузећа „Аутопутеви Републике Српске“ Душану Топићу Рјешење о давању одобрења за употребу за дионицу Градишка – Бања Лука (Маховљани),  укупне дужине   26,5 километара , са објектима (надвожњаци, мостови и подвожњак).  Такође, Министарство је дало употребну дозволу и одобрило пуштање у пробни рад дио петље Маховљани, такозвана рампа 4, која представља техничку и функционалну цјелину на будућем споју овог ауто-пута и ауто-пута Бања Лука – Добој. За рампу 4 је одређен пробни рад  јер је Маховљанска петља још у изградњи. Рок трајања пробног рада је 180 дана, уз обавезу инвеститора да прати резултате пробног рада и  да прије истека овог рока упути захтјев надлежном органу за накнадни технички преглед. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Уручујући употребну дозволу за ову дионицу ауто-пута Бања Лука - Градишка, министар Сребренка Голић је изјавила: „Уз прву дионицу  која је пуштена у саобраћај у априлу ове године, успостављена је квалитетна веза између Бања Луке и Градишке. А завршетком Маховљанске петље у мају наредне године и изградњом моста на Сави, чија ће изградња почети најкасније 2013.године, и пут у Европу биће знатно краћи.“ &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Wed, 30 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Сарадња Министарства и Инспектората мора бити интензивнија</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Saradnja_Ministarstva_i_Inspektorata_mora_biti_intenzivnija.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић разговарала је данас  (22.11.2011.године) с директором  Републичке управе за инспекцијске послове Живаном Делићем и главним урбанистичко- грађевинско-еколошким инспектором Драганом Мијовићем, с циљем остваривања што боље сарадње ове двије институције. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Голић је истакла да није у потпуности задовољна сарадњом у области контроле испуњености услова физичких и правних лица којима је Министарство дало лиценце за рад и најавила наставак контрола. „Активности на контроли законитости рада и испуњености услова правних лица која посједују лиценце овог министарства морају се интензивирати, како од стране Министарства, тако и од Инспектората. Ми смо до сада, након проведеног поступка укинули лиценце за 31 предузеће, а за 35 предузећа лиценца је умањена. Овим смо почели с увођењем реда у ову област.  Резултати које смо до сада постигли нису занемариви, али сматрам да можемо и морамо далеко више јер је неопходно да се пословање правних и физичких лица организује у складу са законским прописима и да се заштите они који све вријеме послују у складу са датим овлашћењима. Министарство врши сталну конторлу раније издатих лиценци. Настављамо заједно са Инспекторатом и са конторолом у области пројектовања, извођења радова и надзора у грађевинарству и у области израде просторно-планске документације, а почињемо и са контролом правних лица која су лиценцирана за израду докумената у области заштите животне средине“, рекла је министар Голић и истакла да се не ради о спорадичним акцијама  него о активности која ће се и убудуће спроводити континуирано. Она је од руководилаца Републичке управе за инспекцијске послове тражила да се појачају и активности на откривању и санкционисању рада на црно у грађевинарству.  &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Сребренка Голић и директор Инспектората Живан Делић су се сложили да је потребно додатно заједничко ангажовање институција на чијем су челу у рјешавању проблема легализације бесправно саграђених објеката, с  обзиром да, према Закону о уређењу простора и грађењу, рок за подношење захтјева за легализацију истиче 22.12.2011.године.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Tue, 22 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>EBRD заинтересован за финансирање пројеката за коришћење обновљивих извора енергије</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/EBRD_zainteresovan_za_finansiranje_projekata_za_koriscenje_obnovljivih_izvora_energije.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић разговарала је данас  (15.11.2011.године) с директором  EBRD за БиХ Либором  Кркошком који је предводио делегацију Европске банке за обнову и развој (EBRD) и Лореном Шабријеом (Laurent Chabrier), вишим банкаром у Одјељењу за енергетику Централне канцеларије EBRD. Осим њих двојице, делгацију EBRD су чинили  Јан Браун (Ian Brown) виши савјетник у Одјељењу за енегетику у Канцеларији у Београду, Џек Мозинго (Jack Mozingo) главни савјетник за заштиту животне средине у Одјељењу за заштиту животне средине и одрживи развој Централне канцеларије EBRD и Дамир Ченгић,аналитичар у Канцеларији EBRD за БиХ . Састанку су присуствовали и Свјетлана Радусин, помоћник министра за заштиту животне средине и Милош Јокић, помоћник министра за координацију пројеката и развој.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Сребренка Голић упознала је представнике EBRD са пројектима који се реализују у Министарству из области заштите животне средине и комуналних дјелатности и истакла добру сарадњу коју Министарство и Влада Републике Српске остварују са овом институцијом у реализацији Пројекта изградње система за прикупљање и третман отпадних вода у Бијељини. Представници EBRD су били посебно заинтересовани за процедуре за издавање одобрења потребних за грађење за ХЕ Улог, чија ће се изградња кредитирати из средстава EBRD. Министар Голић је упознала делегацију EBRD да је EFT Group, инвеститор ове ХЕ на ријеци Неретви, добила еколошку дозволу и да је у поступку рјешавања њихов захтјев за издавање рјешења о одобрењу за грађење. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Сребренка Голић је истакла да се у Министарству интензивно ради на уклањању администравтивних баријера и на усклађивању законских прописа из надлежности овог министарства са ЕУ директивама:“Свјесни смо проблема које потенцијални инвеститори могу имати због компликованих процедура које морају испунити да би започели градњу објеката у Републици Српској и управо стога смо се максимално ангажовали како би законом прописане процедуре поједноставили, а прописе усагласили са европским.“ &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Либор Кркошка је навео да је EBRD заинтересована за финансирање пројеката који се односе на кориштење обновљивих извора енергије, прије свега хидропотенцијала, нагласивши да Република Српска има највеће потенцијале у југоисточној Европи када су обновљиви извори енергије у питању. Он је рекао да је EBRD спремна да финансира пројекте изградње хидроенергетских објеката, подизање енергетске ефикасности у индустрији, прилагођавање производње у постојећим термоелектранама  европским директивама, како не би дошло до њиховог затварања и пројекте из области производње и прераде дрвета који, како је нагласио, представљају изузетан потенцијал за запошљавање. Министар Сребренка Голић је нагласила да ће Министарство и у наредној години наставити процес прилагођавања законских прописа из своје надлежности са европским праксама и процедурама, како би се побољшао пословни амбијент и омогућило једноставније инвестирање.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Tue, 15 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Одобрење за грађење за ТЕ Станари</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Odobrenje_za_gradjenje_za_TE_Stanari.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић уручила је данас (11.11.2011.године) представницима инвеститора ЕФТ Групе и извођача радова Донгфанг корпорације из Кине одобрење за грађење Термолектране Станари, снаге 300 мегават часова, која ће годишње производити око два милиона мегаватчасова електричне енргије.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Ради се о једној од највећих инвестиција у енергетском сектору РС, у вриједности од око 500 милиона евра. На грађевинским пословима који требају да почну наредне године, пословима монтаже челичних конструкција и пословима машинских и електро инсталација биће отворено око 1000 нових радних мјеста за раднике из Републике Српске.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt; &amp;quot;Када почне са радом, што се очекује током 2015. године, у ТЕ Станари ће бити отворено 250 нових радних мјеста. Осим тога, проширење рудника Станари ће захтијевати отварање још 150 нових радних мјеста, што значи да ће,  уз 450 људи који већ раде у руднику, овај рударско-енергетски комплекс запошљавати укупно 850 радника, што представља сигурност за даљи напредак не само Станара, него и цијеле добојске регије и Републике Српске&amp;quot;, рекла је министар Сребренка Голић.  &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Она је посебно истакла да је инвеститор ЕФТ група све своје обавезе према законима чије је спровођење у надлежности Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, испунио у потпуности и додала да је ЕФТ група успоставила матрицу по којој би се требали понашати сви будући инвестори.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Голић је истакла да јој је, као министру надлежном за заштиту животне средине, посебно важно што ће ТЕ Станари користити најсавременије технологије и што ће бити први објекат ове врсте у РС и БиХ који ће у потпуности функционисати у складу са директивама ЕУ у области заштите животне средине: &amp;quot;У ТЕ Станари ће бити кориштен суви систем хлађења, што је први такав случај у региону, и тиме ће се избјећи испуштање загријане воде у локалне водотокове, док ће испуштање димних гасова у ваздушни простор минимизирати концентрацију загађивача ваздуха&amp;quot;. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Др Хари Чен, потпредсједник компаније Донгфанг из Кине која је извођач радова на ТЕ Станари, рекао је да овај пројекат подржавају кинеска Владе и кинеске финансијске институције.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt; &amp;quot;Имамо најнапреднију термоенергетску технологију на свијету. Ова термоелектрана има снагу 300 мегават часова, али ми смо једина компанија која прави ову врсту технологије и за јединице од 600 мегавата&amp;quot;, рекао је Ченг.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Директор Рудника и ТЕ Станари Ивица Јаковљевић рекао је да ће од изградње ТЕ Станари имати користи локална заједница и цијела Српска, јер ће у току изградње објекта бити ангажовани и домаћи подизвођаћи радова:  &amp;quot;Знамо које су нам обавезе, имамо довољно знања и сигурни смо да ћемо 2015. године успјети да ТЕ Станари поставимо у комерцијални рад&amp;quot;, истакао је он и додао да се почетак радова очекује у марту или априлу наредне године.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 11 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Мисија UNDP у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Misija_UNDP_u_Ministarstvu_za_prostorno_uredjenje_gradjevinarstvo_i_ekologiju.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Мисија високог нивоа Развојног програма Уједињених нација (UNDP) посјетила је данас (07.11.2011.) Министарство  за просторно уређење, грађевинарство и екологију с циљем јачања подршке Министарству у активностима и пројектима који се  тренутно спроводе као и у јачању сарадње у наредном периоду. Мисију у саставу:  г. Јакоб Симонсен, директор UNDP Канцеларије за Нордијске земље и вођа Мисије, г. Ендрју Расел (Andrew Russell), UNDP Управна канцеларија и г-ђа Озлем Алтуг (Ozlem Altug), UNDP Регионална канцеларија за Европу и Заједнице независних држава (Комонвелт државе) те Горан Вукмир, шеф Регионалне канцеларије UNDP у Бања Луци примили су Свјетлана Радусин, помоћник министра за заштиту животне средине и Милош Јокић, помоћник министра за координацију пројеката и развој. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Свјетлана Радусин упознала је Мисију  високог нивоа UNDP са пројектима које Министарство реализује и истакла висок ниво сарадње које су Министарство и UNDP остварили у изради Првог националног извјештаја о климатским промјенама у БиХ те у изради Закона о Фонду и финансирању заштите животне средине Републике Српске, као и у бројним другим пројекатима који се реализују уз подршку  UNDP и Министарства у локалним заједницама. „Високе оцјене које је Први национални извјештај о климатским промјенама добио од релевантних институција, опредијелиле су Минастарство као надлежни орган за спровођење Оквирне конвенције Уједињених нација за климатске промјене за БиХ  да пружи подршку UNDP да буде имплементациона јединица за Други национални извјештај, чија израду је у току“, рекла је Радусин.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Вођа Мисије г. Јакоб Симонсен је истакао да је циљ посјете Министарству да се пружи подршка развојним приоритетима Министарства и да се степен сарадње подигне на још виши ниво.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Помоћник министра за заштиту животне средине Свјетла Радусин је нагласила да је у области заштите животне средине Министарству неопходна конкретна подршка у рјешавању конкретних проблема и рализацији конкретних активности које ће бити видљиве и мјерљиве на терену: „Ми не желимо подршку која ће се манифестовати кроз финансирање различитих студија, информација, извјештаја, који најчешће остају мртво слово на папиру. Ми инсистирамо на пројектима који ће ријешити бар дио неког проблема, чији ће резултати бити видљиви и мјерљиви.“ &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Чланови Мисије високог нивоа Развојног програма Уједињених нација (UNDP) су рекли да ће и даље пружати пуну подршку Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију у активностима које спроводи у заштити животне средине и подизању енергетске ефикасности те да ће настојати да њихова подршка буде усмјерена на конкретне пројекте који ће допринијети већем степену заштите животне средине и енергетској ефикасности у Републици Српској.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Mon, 07 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Министар на један дан одржао сједницу Колегијума</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Ministar_na_jedan_dan_odrzao_sjednicu_Kolegijuma.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;У оквиру пројекта Омладинског савјета Републике Српске и Владе Републике Српске „Министар на један дан“, дужност министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију обавља Бојан Кецман, дипломирани инжињер архитектуре из Приједора.  Њега је у Министарству дочекао секретар Министарства Боро Мандић, који је заједно са министром на један дан припремио дневни ред за сједницу Колегијума. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;На сједници Колегијума којем су, осим секретара Мандића,  присуствовали  помоћник министра за грађевинарство Миладин Гаћановић и помоћник министра за заштиту животне средине Свјетлана Радусин, министар на један дан Бојан Кецман упознао се са надлежностима Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију те са тренутним активностима које се спроводе. Сарадници министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију на један дан Бојана Кецмана су га информисали о активностима које Министарство спроводи у вези са реализацијом циљева из Омладинске политике Републике Српске и помогли му да припреми информацију за сједницу Владе на један дан. &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 28 Oct 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Министар на један дан</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Ministar_na_jedan_dan_.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;У оквиру пројекта Омладинског савјета Републике Српске и Владе Републике Српске „Министар на један дан“, дужност министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију обављао је  Бојан Кецман, дипломирани инжињер архитектуре из Приједора.  Њега је у Министарству дочекао секретар Министарства Боро Мандић, који је заједно са министром на један дан припремио дневни ред за сједницу Колегијума. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;На сједници Колегијума којем су, осим секретара Мандића,  присуствовали  помоћник министра за грађевинарство Миладин Гаћановић и помоћник министра за заштиту животне средине Свјетлана Радусин, министар на један дан Бојан Кецман упознао се са надлежностима Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију те са тренутним активностима које се спроводе. Сарадници министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију на један дан Бојана Кецмана су га информисали о активностима које Министарство спроводи у вези са реализацијом циљева из Омладинске политике Републике Српске и помогли му да припреми информацију за сједницу Владе на један дан. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Бојан Кецман је присуствовао тематској сједници Владе Републике Српске на један дан, гдје је изложио приједлог за рјешавање стамбеног питања младих у Српској. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Након тематске сједнице Владе, министар на један дан Бојан Кецман учествовао је у јавној расправи о Нацрту закона о заштити ваздуха. Он је искористио ову прилику и упознао представнике локалних заједница, привредних субјеката, академске заједнице и невладиних организација који су присуствовали јавној расправи са циљевима пројекта Омладинског савјета Републике Српске и Владе Републике Српске „Министар на један дан“. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Током поподнева, министар на један дан Бојан Кецман је обишао све секторе у Министарству и упознао се са начином рада у овој институцији. Према његовим ријечима, нарочит утисак на њега је оставио Пројекат успоставе јединственог информационог система о простору Републике Српске и чињеница да су за овај пројекат задужени млади стручњаци који су, након одрађеног приправничког стажа и показаних одличних резултата током тог периода, добили шансу и запослили се у Министарству. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Сумирајући своје утиске о обављању послова министра на један дан, овај млади дипломирни инжињер архитектуре је изјавио: «Захвалан сам Влади Републике Српске што нам је дала прилику да на један дан обављамо овако одговорну и захтјевну дужност. Посебно сам захвалан министру Сребренки Голић што ми је омогућила да учествујем у свим активностима у којима би она иначе учествовала и што се, при том, потрудила да све прође са што мање стреса, јер сад схватам колико су обавезе министра одговорне и праћене стресом.»&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 28 Oct 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Смањићемо загађеност пластичним кесама</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/media/vijesti/Pages/Smanjicemo_zagadjenost_plasticnim_kesama.aspx</link><description>
		&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић и помоћник министра за заштиту животне средине Свјетлана Радусин разговарале су данас (21.10.2011. године) са Синишом Бенцуном, пројект-менаджером Центара цивилних иницијатива и Зораном Аџаипом, пројект-координатором ЦЦИ о наставку сарадње у реализацији Пројекта „Смањење коришћења пластичних кеса у БиХ“, који финансира Европска Унија. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;На данашњем састанку договорени су начин и методе како да се законски регулише област производње, промета и употребе пластичних кеса, с обзиром да је, на основу истраживања, процијењено да је БиХ најзагађенија земља у региону овом врстом отпада. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Голић је представницима ЦЦИ рекла да законски основ за доношење општих аката који би регулисали збрињавање ове врсте отпада постоји и  да ће у првом полугодишту 2012. Године Министарство предложити Влади Републике Српске уредбу која би требала  уредити  област збрињавања пластичних кеса. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;На данашњем састанку је договорено и да се на  рјешавању овог проблема ангажују  и произвођачи пластичних кеса са територије Републике Српске и Федерације БиХ, те дистрикта Брчко, али и представници Привредне коморе и Економско социјалног савјета.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Сребренка Голић  и представници ЦЦИ су се договорили да се из средстава овог пројекта набаве софтвер за вођење регистра свих произвођача и увозника пластичних кеса који се налазе на територији РС, који би се водио у оквиру овог министарства.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар Голић је рекла да је у овом тренутку најважније да произвођачи пластичних кеса  не морају имати значајнија улагања у нове технологије у  производним процесима јер се не мора мијењати  ништа осим компонената, гранулата, адитива који се користе, што неће представљати оптерећење или потребу за новим посторјењима. &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;«Прописи ће бити усклађени са европским, што је и обавеза у процесу приступања и придруживања земљама ЕУ», рекла је Сребренка Голић и истакла да ће  у каснијем периоду бити предвиђени и одређени подстицаји произвођачима биоразградивих кеса  који  ће се издвајати из средстава која обезбиједи Фонд за заштиту животне средине Републике Српске.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Пројект  -  менаџер Центра цивилних иницијатива Синиша Бенцун истакао је да се у БиХ годишње потроши више од милијарду пластичних кеса, те да је основни проблем што су производне цијене тих кеса веома ниске, а комплетан процес рециклаже веома скуп.&lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 0pt"&gt;Бенцун је додао да у том смислу јасан напредак могу донијети искључиво прописи у оквиру надлежних министарстава у Српској и Ф БиХ, те предложио да се законским прописима предвиде подстицаји за све који буду спремни да развијају технологије за производњу биоразградивих кеса, а да се за произвођачима и увозницима  пластичних кеса које не испуњавају еколошке стандарде  уведу одређени намети.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 21 Oct 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item></channel></rss>
