﻿<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?><rss version="2.0"><channel><title>Вијести</title><link>http://www.vladars.net/</link><description /><copyright>Copyright © 2009 Vlada Republike Srpske</copyright><generator>VRS RSSWriter</generator><item><title>Mеђународни дан борбе против карцинома</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Medjunarodni_dan_borbe_protiv_karcinoma.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify"&gt;Према подацима Института за заштиту здравља, у Републици Српској, сваке године региструје се око 4500 новообољелих пацијената од различитих врста карцинома, док је смртност од ових болести, на годишњем нивоу, досегла 50%.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„Што се тиче учесталости малигних обољења, Република Српска се не разликује пуно од земаља које нас окружују. Најчешћи облик карцинома код жена је карцином дојке, док је код мушкараца карцином плућа. Биљежимо и нешто већу инциденцу за некад ријеђе облике карцинома, који су данас учесталији, а то је карцином бубрега, јетре и желудца, код оба пола и то у ранијој животној доби“, рекао је др Саша Јунгић, национални координатор за превенцију малигних обољења, при Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;Он је истакао да посебну пажњу треба посветити превентибилним карцинома, попут, карцинома дебелог цријева, грлића материце и дојке.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„То је посебно важно за карцином дебелог цријева и грлића материце коју су, у раном стадијуму, откривања апсоултно изљечиви. Управо то је нагнало Министарство здравља и социјалне заштите и Фонд здравственог осигурања да започну систематске скрининг програме за наведене врсте карцинома у Републици Српској“, рекао је др Јунгић. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;Скрининг се мора радити сваке године или сваке друге јер се провођењем тих програма значајно смањује стопа смртности. За колоректални карцином, на примјер, уколико се скрининг ради сваке године, стопа смртности, након десет година, смањује за 20%.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„Важност превенције малигних обољења препозната је и од Свјетске здравствене организације која је за мото 4. фебруара изабрала реченицу „Заједно је то могуће“. То нам говори да свако од нас мора наћи начин да се ангажује на овом пољу, помогне себи и другима, јер данас скоро да нема породице која није захваћена неком од малигних обољења“, рекао је др Јунгић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Др Бранислав Лолић, савјетник директора Фонда здравственог осигурања Републике Српске за здравствени систем истакао је да Фонд у цјелости финансира трошкове здравствене заштите осигураних лица обољелих од малигних болести (лијечење, лијекове, ортопедска и друга помагала и др).&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„Обољелима у Републици Српској доступни су лијекови са листе на којој се налазе цитостатици за лијечење свих врста малигних обољења (преко 100 цитостатика). Доступни су такође и тзв. биолошки лијекови посљедњих генерација. На годишњем нивоу за цитостатике Фонд издваја око 20 милиона КМ, колико је планирано и у 2012. години“, рекао је др Лолић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„Важно је нагласити да се обољелима од малигних болести у Републици Српској увијек овјерава здравствена књижица, без обзира на то да ли им је послодавац уплатио допринос или не. Једини услов је да буду пријављени на здравствено осигурање“, рекао је др Лолић&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Он је нагласио да за радиотерапију у 2012. години планирано 8,1 милион КМ. У 2011. години на радиотерапији је било 1.671 обољелих. Према подацима Центра за радиотерапију у Бањалуци 1.535 пацијената било је на телетерапији, а 136 на брахитерапији. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Фонд здравственог осигурања финансира и учествује у реализацији неколико пројеката, чији је циљ превенција малигних болести и откривање болести у раној фази. Конкретно, реализовали су се пројекти скрининг мамографије у раној детекцији рака дојке, скрининг карцинома грлића материце и пројекат скрининг колоректалног карцинома.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 03 Feb 2012 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Национални дан борбе против пушења у Републици Српској</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Nacionalni_dan_borbe_protiv_pusenja_u_Republici_Srpskoj.aspx</link><description>
		&lt;font id=tmpPasteIE1328018894201&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;31. јануар  - национални дан борбе против пушења, чије је обиљежавање почело прије пуних 30 година, обиљежен је данас и у Републици Српској.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„Ми смо једна од ријетких земаља која поред свјетског дана обиљежава и национални дан борбе против пушења чиме вјерујемо да доприносимо и додатно улaжемо у борбу против конзумирања дуванског дима“, рекао је данас др Дарко Марковић, национални координатор Републике Српске за контролу дувана.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;Он је рекао да је пушење болест зависности, те да је према Свјетској здравственој организацији, у међународној класификацији болести, подведено под шифру Ф16. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„Познато је да никотин, у људском мозгу, изазива исти ефекат као и кокаин. Сагоријевањем једне цигарете ствара се око 4000 штетних састојака, од чега је преко 40 њих карциногено, те напада људско здравље и сваку појединачну ћелију организма“, рекао је Марковић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;Он је додао да је још 2004 године, у Републици Српској, донесен сет закона којима се регулише пушење, а то су Закон о забрани продаје цигарета лицима млађим од 18 година, Закон о забрани рекламирања дувана и дуванских производа путем средстава јавног информисања и Закон о забрани пушења дувана и дуванских производа на јавним мјестима и у затвореним просторијама.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;Др Слађана Шиљак, начелница службе социјалне медицине при Институту за јавно здравство Републике Српске нагласила је да је ова институција, на репрезентативном узорку становништва, провела два велика истраживања на подручју Републике Српске. Истраживања су проведено међу становништвом старијем од 18 година и средњошколацима старости до 15 година.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„Према наведеним истраживањима, више од 50% становништва је изложено дуванском диму на радном мјесту, а на јавном мјесту чак више од 80% када је у питању одрасло становништво Републике Српске. Према наведеним истраживањима у Републици Српској 28.7% становништва свакодневно пуши, а повремено 2.3 процента. Пушачки стаж међу становништвом које користи дуван дужи је од двије деценије, а више од половине пуши двадесет и више цигарета дневно“, навела је др Шиљак.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;Она је посебно нагласила да се у поређењу са истраживањима из 2002. године показало да је преваленца пушења значајно смањена, тј. смањен је број свакодневних и повремених пушача у 2010. години у односу на 2002 за 3.7%, те да је смањен број свакодневних пушача за 4.9 процената.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„Значајно је нагласити активности које проводе тимови породичне медицине у Републици Српској а које се односе на одвикавање од пушења јер сваки регистровани становник Републике Српске има обавезу и право да уколико је пушач да прође кроз програме одвикавања од пушења од стране породичног љекара. Према подацима проведеног истраживања, више од половине становништва Републике Српске је савјетовано да престане са пушењем“, додала је др Шиљак.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;Према истраживању проведеном међу средњошколцима, више од половине испитаних је рекло да им је лако доступно конзумирање дувана, док је 14.5% потврдило да свакодневно конзумира дуван.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„У поређењу са другим земљама у региону, ово је још увијек низак проценат. Оно што нас охрабрује јесте да је за 4% нижа преваленца пушења у односу на истраживање проведено 2008. године“, додала је др Шиљак.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;Конференцији је присуствовао и један о зачетника идеје обиљежавања националног дана борбе против пушења у бившој Југославији и главни и одговорни уредник часописа Скрипта Медика проф Рајко Игић који је нагласио да је изузетно поносан што се национални дан још увијек обиљежава. Професор Игић је новинарима испричао причу о настанку идеје и почецима обиљежавања овог важног дана.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„Током мог боравка и рада у једној болници у Америци, још прије 31 годину примјетио сам да доктори и здравствени радници тамо не пуше. Код нас је у то доба пушило 50% доктора, а тамо готово нико и то не само на послу, него и приватно. То ми је дало идеју да покренемо нешто по том питању и код нас, барем у једном дану. Тада сам изабрао 31 јануар, скицирао једну слику и написао текст којим сам позвао све пушаче да не пуше 31. јануара. Тај текст смо превели на македонски, словеначки и енглески језик, те 10000 тих летака смо путем студената медицине и пошти подијелили широм бивше Југославије. Ускоро је креирана и поштанска маркица која је издана 31. јануара“, испричао је проф Игић.&lt;/p&gt;
&lt;/font&gt;
</description><pubDate>Tue, 31 Jan 2012 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Обиљежена седмица борбе против карцинома грлића материце</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Obiljezena_sedmica_borbe_protiv_karcinoma_grlica_materice.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify"&gt;Поводом седмице борбе против карцинома грлића материце, представници Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и УКЦ-а Бањалука поручили су данас да је карцином грлића материце једина врста малигног обољења која је превентибилна и изљечива уколико се предузму све потребне мјере. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify"&gt;„Оно што је најважније јесте да жене у генеративном раздобљу живота, али и касније, обавезно иду на редовне гинеколошке прегледе, без обзира на то да ли имају неке сметње или не“, рекла је на данашњој прес конференцији др Амела Лолић, помоћница министра здравља и социјалне заштите Републике Српске.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Она је нагласила да су у 2010 години од рака грлића материце обољеле 273 особе, што говори да је стандардизована стопа инциденце 30,2 на 100 000 жена, односно да је на 100 000 жена око 30 обољело. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„У укупном обољевању од малигних болести, рак грлића материце заузима 11% код женске популације, односно приближно свака 11 жена која болује од малигних болести има малигнитет ове локализације - на грлићу материце“, рекла је др Лолић. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Значајно је напоменути да се од стране тимова породичне медицине у Републици Српској проводе превентивне активности у сврху раног откривања рака дојке и да свака жена старости од 25-60 година има право и обавезу провођења прегледа минимално једном у три  године, а у случају позитивне породичне анамнезе и присуства других ризичних фактора једном годишње, а по потреби и раније. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„Институт за јавно здравство Републике Српске у наредном периоду планира увести нови тип софтвера (Can Reg 5), што ће бити обавеза и других Европских земаља, путем кога ће се пратити пријављивање скринингом откривених малигних обољења услед чега ће се открити разлог пораста броја малигних обољења“, нагласила је др Лолић. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Она је додала да је Фонд здравственог осигурања Републике Српске у 2009. години започео реализацију пројекта Скрининг карцинома грлића материце, с циљем превенције карцинома и раног откривања болести. За наведени пројекат који је окончан у прошлој години издвојено је око милион КМ.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„У 2011. години Фонд је за лијекове који се користе код лијечења рака грлића материце издвојио око 90.000 КМ, а обољелима од карцинома обезбијеђена је овјера здравствене књижице, без обзира да ли су за њих уплаћени доприноси или не“, рекла је др Лолић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Др Небојша Јованић из Универзитетско клиничког центра Бањалука нагласио је да је пројекат Скрининг карцинома грлића материце који је проведен у Републици Српској обухватио око 4500 жена.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„Интересантно је нагласити да смо из анкете, која је направљена у оквиру пројекта, добили податак да је 46.3% жена из медија сазнало о карциному грлића материце. То нам говори да  заједно са медијима морамо бити на висини задатка и путем расположивих средстава комуникације образовати становништво о овом проблему“, рекао је др Јованић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Он је такође нагласио да је карцином грлића материце једини који има шансе да буде потпуно ријешен. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„То је карцином који се развија седам до десет година и у том раздобљу нам оставља страшно велике могућности да га можемо превенирати. Он никада не настаје за један дан, нити од данас до сутра, него пролази кроз одређене фазе када је потпуно изљечив са врло малим интервенцијама које не коштају пуно, не захтијевају хоспитализацију и нису пуно болне“, рекао је др Јованић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Он је посебно нагласио да је хумани папилома вирус присутан код 99.7% жена обољелих од карцинома грлића материце. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„Према томе, борбa против хуманог папилома вируса је борба против карцинома грлића материце, односно особе које су инфициране хуманим папилома вирусима су у будућности кандидати да добију карцином грлића материце, не у 100% износу, али су оне у повећаном ризику. На њих треба обратити посебну пажњу, њима се посветити и посебно их скенирати и пратити из године у годину. Срећа је наша што тај вирус, млад и здрав организам, може сам избацити у року од годину дана до 14 мјесеци. Међутим у сваком сљедећем односу постоји могућност за добијање тог или другог вируса, тако да је у питању затворени круг на који треба обратити пажњу, тј. све ХПВ позитивне жене треба да иду на класичне гинеколошке прегледе и класична Папа тестирања како би у што већем броју спријечили појаву карцинома грлића материце“, рекао је др Јованић.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 27 Jan 2012 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Потписан уговор са М:тел-ом о повезивању база података тимова породичне медицине и информационог система за електронски рецепт</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Potpisan_ugovor_Mtel-om_o_povezivanju_baza_podataka_timova_porodicne_medicine_i_informacionog_sistema_za_elektronski_recept.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић потписаo данас, у   сриједу, 21. децембра 2011. године уговор са компанијом М:тел о повезивању база података тимова породичне медицине и информационог система за електронско прописивање лијекова (е - рецепт). &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Циљ развоја и увођења информационог система за електронско прописивање лијекова &lt;br&gt;
(е-Рецепт) је да се омогући електронско слање рецепата у апотеке и потпуно електронско затварање процеса прописивања и издавања лијека. Тим породичне медицине треба да има тачан увид у реализацију прописаних рецепата, а информације о лијековима које је пацијент узео у апотеци ће бити додате аутоматски у електронски здравствени картон пацијента. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„Када пацијент узме прописани лијек у апотеци, тим породичне медицине аутоматски добија повратну информацију. е-Рецепт треба да обезбједи поуздане податке и информације о потрошњи лијекова које су битне за доносиоце одлука у Фонду и на нивоу здравственог система, као што су: употребе и потрошње лијекова, врсте лијекова који се највише користе, употреба дуготрајних терапија, просјеци и индекси и сл“, рекао је министар Ранко Шкрбић. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Имплементацијом информационог система за праћење потрошње и употребе лијекова и његово повезивање и/или интеграцију у информациони систем Фонда очекује се остварење следећих ефеката:&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt 0.5in"&gt;1)      Рационализација у набавци и употреби лијекова &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt 0.5in"&gt;2)      Правовремено обезбјеђење лијекова пацијентима,&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt 0.5in"&gt;3)      Формирање квалитетне базе података за стручне и научне анализе употребе лијекова и медицинских средстава,&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt 0.5in"&gt;4)      Потпуна контрола средстава потребних за лијекове, што значи плаћање само онога што су стварно потрошили осигураници Фонда.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„Квалитетан информациони систем треба да омогући захватање података у тре­нутку њиховог настанка, комплетну евиденцију и брзу обраду података, те просљеђивање информација до мјеста за анализирање и доношење управљачких одлука“, рекао је министар Шкрбић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Искуство земаља у региону са сличном организацијом здравственог система, као што су Хрватска и Црна Гора, које су увеле сличне информационе системе, показује да је могуће остварити значајне уштеде користећи комбинацију информационо-комуникационих технологија, организационих промјена и јаког и одлучног водства.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;„Медицинска информатика и примјена информационо-комуникационих технологија у здравству је у експанзији свуда у свијету, у циљу скраћивања процедура, уштеда времена и новца, едукације и превентиве. Обезбјеђујући савремену инфраструктурну ИТ подршку за &lt;i&gt;е-рецепт &lt;/i&gt;компанија М:тел даје свој допринос побољшању услова живота наших корисника и развоју здравственог система у РС. Ово је само први корак у оквиру сарадње са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске на пројекту &lt;i&gt;е- здравље&lt;/i&gt;, који је од стратешког значаја за цијело друштво“ рекао је приликом потписивања уговора Предраг Ћулибрк, генерални директор М:тел-а. &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Wed, 21 Dec 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Одржана едукација о опасним хемикалијама</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Odrzana_edukacija_o_opasnim_hemikalijama.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У оквиру обавезне едукације о опасним хемикалијама у складу са Законом о хемикалијама („Службени гласник Републике Српске“, број 25/09) и Правилником о условима и начину стицања и провјери знања о заштити од опасних хемикалија („Службени гласник Републике Српске“, број 23/10), Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске у сарадњи са Институтом заштите, екологије и информатике организовали су данас, 16.12. 2011. године други семинар у 2011. години на тему: &lt;b&gt;„Опасне хемикалије и производи, &lt;/b&gt;&lt;b&gt;законска регулатива, надзор над увозом, вођење евиденција, имплементација базе података, превоз опасних материја заштита“&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Циљ семинара је упознавање са новинама у законској регулативи и надзору над увозом опасних хемикалија и производа, вођењем евиденција, имплементацијом базе података о хемикалија, обавезама правних субјеката које су предмет инспекцијских органа, практичним искуствима израде сценарија изложености, превозом опасних материја, заштитом од штетног дјеловања хемикалија на људско здравље и животну средину, те стицање знања о опасностима и заштити од опасних хемикалија за раднике запослене у правним и физичким лицима која се баве производњом и прометом опасних хемикалија и производа који садрже опасне хемикалије.&lt;br&gt;
&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;На семинару је учествовало 140 учесника из реда правних и физичких лица (одговорна лица и радници) која се баве производњом, прометом и складиштењем опасних хемикалија и производа која их садрже, инспекцијских органа, здравствених радника, представника надлежних органа и других институција, здравствено-санитарних, еколошких и пољопривредних инспектора, а у сврху унапређења заштите здравља људи и животне средине.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 16 Dec 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Почело истраживања вишеструких показатеља (Multiple Indicator Cluster Survey - MICS)</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Ministarstvo_zdravlja_i_socijalne_zastite_Republike_Srpske_u_saradnji_sa_UNICEF-om_najavilo_je_danas_pocetak_cetvrtog_ciklu.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске у сарадњи са UNICEF-ом најавило је данас почетак четвртог циклуса истраживања вишеструких показатеља&lt;b&gt; &lt;/b&gt;(Multiple Indicator Cluster Survey - MICS)&lt;b&gt; &lt;/b&gt;у Републици Српској. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Истраживање је првенствено потпомогнуто од стране UNICEF-а, али укуључен је и UNPFA, Популациони фонд Уједињених нација и UNHCR. У Републици Српској и Брчко дистрикту, истраживање проводи тим Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, док у Федерацији БиХ то ради Федерално министарство здравства и Завод за јавно здравство.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Узорак за Републику Српску је 2387 домаћинстава, док ће се 323 домаћинства обрадити у дистрикту Брчко. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;„Прво овакво истраживање рађено је 2000. године, друго 2006, а већ од сутра почињемо са трећим. Република Српска, нажалост, није учествовало у првом циклусу истраживања јер се оно проводило у току рата, тако да је ово треће истраживање у коме учествује наша земља.“, рекла је др Амела Лолић, помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Према њеним ријечима сврха истраживања, које је повезано и са миленијумским развојним циљевима, јесте да се обезбиједе вјеродостојни међународно упоредиви подаци и показатељи првенствено у области здравља, образовања и дјечије заштите. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;„Овогодишње истраживање шире је у односу на претходне. Проширено је за још један упитник који се односи на информације које ћемо добијати од мушкараца. Упитници су подијељени у више група посвећеним домаћинствима, затим боравишном статусу, процјени конзумације опојних средстава, дјеци млађој од 5 година, женама старости од 15 до 49 година и мушкарцима старости од 15 до 49 година“, појаснила је др Лолић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Помоћница министра посебно се обратила грађанима које је замолила да се одазову наведеном истраживању, са напоменом да су сви анкетари који буду долазили на врата домаћинстава дужни да се представе, кажу зашто долазе у домаћинство, те покажу одговарајуће акредитације Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Славенка Граховац, водитељица канцеларије мисије UNICEF-а у Бањалуци истакла је да је ова агенција Уједињених народа основана са циљем да пружа подршку владама у спровођењу конвенције о дјечијим правима, па тако и у овој активности.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; „Без података који су релевантни ми не можемо доносити одлуке које ће бити одговор на стварне проблеме који постоје на терену. Нажалост, БиХ дуго није имала попис становништва и ово је један од начина да се дође до података који ће помоћи министарствима да када раде на својим програмским документима имау податке којима могу да поткријепе своје одлуке“, рекла је госпођа Граховац. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Она је нагласила да је ријеч о врло комплексном и дуготрајном истраживању које никако није формално анкетирање, него суштинска потреба да се прикупе подаци како би се стратешки документи који се односе на заштиту дјеце заснивали на стварним потребама.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Она се посебно захвалила Министарству здравља и социјале заштите  Републике Српске на челу са министром Шкрбићем и др Амели Лолић на врло успјешној дугогодишњој сарадњи са UNICEF-ом. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 25 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Пријем за десет најбољих студената Медицинског факултета у Бањалуци</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Prijem_za_deset_najboljih_studenata_Medicinskog_fakulteta_u_Banjaluci.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић састао се данас са 10 најбољих студената Медицинског факултета у Бањалуци. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;„Већ традиционално, пету годину за редом, инсистирамо да се најбољи студенти Медицинског факултета морају адекватно наградити, те им се пружити прилика да бирају гдје да се запосле. Сматрам да шансу треба дати најбољим студентима, најбољим радницима и стручњацима јер само елитизам у овим областима може да повуче друштво напријед“, рекао је приликом данашњег сусрета са младим докторима министар здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Он је нагласио да је о истој теми разговарао и са деканом Медицинског факултета у Фочи гдје се планира провести иста пракса.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;„На овај начин ћемо ријешити десет најбољих студената, од којих ће доктори медицине, према њиховој жељи, бити запослени у Универзитетско - клиничком центру Бањалука. У договору са директором, они ће у складу са њиховим жељама и плановим, али и складу са планом људских ресурса Универзитетско - клиничког центра, добити могућност да се запосле на одговарајућем мјесто у овој установи, а након тога добити и одговарајуће специјализације“, рекао је министар Шкрбић. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Он је нагласио да ће по истом принципу разговарати и са колегицама која су завршиле стоматологију, здравствену његу и фармацију са веома високим просјеком.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Соња Бундало из Бањалуке која је завршила студије фармације са просјечном оцјеном 9.8&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;захвалила се министру на позиву и истакла да јој је овај састанак додатни подстрек да настави образовање. „Ово је потврда да се наш труд исплатио.“, рекла је Соња која је изразила жељу да се бави науком, остане на факултету и упише докторске студије.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;„Част ми и задовољство присуствовати оваквом догађају и могу да обећам да ћу као стипендиста Фонда Милан Јелић својим радом и трудом помоћи напредак на пољу медицине, посебно у области кардиологије, али и развој Републике Српске“, рекла је Андреја Фигурек која је Медицински факултет у Бањалуци завршила са просјечном оцјеном 9.51.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;„Захвалан сам министру што је препознао млади и потенцијални кадар Медицинског факултета, као будуће носиоце здравственог система Републике Српске. Ово је добар примјер да се упоран рад исплати. Мој циљ је да се запослим у Клиничком центру Бањалука и да даље напредујем на пољу офталмологије или ендокрине“, рекао је Цвијетин Лазекић, млади доктор који долази из Угљевика.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 25 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Свјетски дан борбе против шећерне болести- „Препознај дијабетес и преузми контролу“</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Svjetski_dan_borbe_protiv_secerne_bolesti-_Prepoznaj_dijabetes_i_preuzmi_kontrolu.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Свјетски дан борбе против дијабетеса (шећерне болести), широм свијета, обиљежава се 14. новембра у којем ће, као и претходних година, учествовати и Република Српска. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске у сарадњи са компанијом &lt;i&gt;NovoNordisk A/S&lt;/i&gt; и &lt;i&gt;Roche&lt;/i&gt;&lt;i&gt; &lt;/i&gt;&lt;i&gt;Diagnostic&lt;/i&gt; већ традиционално 14. новембра обиљежава Свјетски дан борбе против дијабетеса који се и ове године одвија под  мотом „Знам, зато сам здрав“.  &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Едукација и превенција шећерне болести је тема Свјетског дана борбе против дијабетеса за период 2009 - 2013 године.  Ово је трећа година у петогодишњој кампањи која се одвија под слоганом „Препознај дијабетес и преузми контролу“, а указује на растућу потребу за едукацијом о дијабетесу и провођењу превентивних програма. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Циљ обиљежава Свјетског дана борбе против дијабетеса је подизање свијести становништва о значају превенције и лијечења дијабетеса путем едукације циљних група. Лого овог дана је  плави дијабетесни круг чије значење је изразито позитивно јер у низу култура круг симболизује живот и здравље. Плава боја одражава небо која уједињује све народе, а уједно представља и  заставу Уједињених народа. „Уједињени против дијабетеса- покажимо да нам је стало“&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Од дијабетеса тренутно болује више од 285 милиона људи широм свијета, а очекује се да ће се тај број до 2030 године повећати на 438 милиона обољелих, што је пораст од 55%.  &lt;br&gt;
 &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Према подацима Фонда здравственог осигурања Републике Српске број регистрованих корисника инсулина износи око 13.000. Највећи број регистрованих је од шесте до седме деценије живота. Ово све потврђује велики  јавно - здравствени и клинички значај дијабетеса и у Републици Српској.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Епидемија незаразних обољења представља глобално здравствено и развојно ургентно стање. Збирно гледано, незаразне болести представљују водећи узрок смртности глобално. Оне узимају 35 милиона живота годишње. Четири петине незаразних болести отпада на слабо и средње развијене земље. 14 милиона људи сваке године умире пријевремено од незаразних болести     &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Дијабетес се издваја од хроничних незаразних болести јер представља „тиху  епидемију“ која однесе исти број живота као и ХИВ/АИДС. Од посљедица дијабетеса сваких 8 секунди умре једна особа. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Тип 1 дијабетеса, који се предоминантно јавља код млађих особа, у алармантном је порасту широм свијета са стопом од 3 % годишње. Преваленца дијабетеса типа 2 је такође у драматичном порасту због повећања урбанизације, повећања броја гојазних, сједећег начина живота и све већег стреса. Повећање броја обољелих од дијабетеса типа 2 код дјеце и адолосцената је снажно упозорење и захтјева појачану активност у борби против гојазности међу младима.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Већина дијабетеса типа 2 може да се спријечи или одложи дјелујући на факторе ризика на које се може утицати- нездрава исхрана, употреба дувана, конзумација алкохола, физичка инактивност.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Поводом обиљежавања Свјетског дана борбе против дијабетеса Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, у сарадњи са свим домовима здравља, организује 14. новембра 2011 године, у периоду од 10.00 – 14.00 часова акцију бесплатног мјерења фактора ризика за настанак дијабетеса (шећера у крви, крвног притиска и тјелесне масе) на јавним трговима и парковима (у Бањалуци парк Петар Кочић), као и у осталим регијама Републике Српске. Мјерења ће вршити тимови породичне медицине припадајућих домова здравља, а  у сарадњи са националним и регионалним координаторима за борбу против дијабетеса у Републици Српској. Током мјерења биће подијељени информативно-едукативни леци о дијабетесу, које је припремило Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Овим путем позивају се грађани да се одазову и подрже ову акцију.&lt;br&gt;
&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 11 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Развијени електронски курсеви за едукацију о дијабетесу</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Razvijeni_elektronski_kursevi_za_edukaciju_o_dijabetesu.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;У оквиру обиљежавања Свјетског дана борбе против дијабетеса, 14.11.2011. године, а у склопу свјетске кампање која и ове 2011 године у свом фокусу има ЕДУКАЦИЈУ, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске је кроз Пројекат „Диабетес Мелитус 2010-2013“ одлучило да развије електронске „алатке“ за едукацију о дијабетесу. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 12pt"&gt;Управо, мутлимедијални/електронски курсеви представљају савремен и интерактиван начин презентовања и делегирања садржаја различитих формата на различите медије или генерално размјена знања. Овакви курсеви морају да буду интераткивни, занимљиви, сегментирани и усмјерени ка специјализованој групи кориснка. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 12pt"&gt;Курсеви су креирани модуларно, што подразумијева констану евалуацију, праћење потреба корисника сваке од циљних група, те константну надоградњу новим информацијама и сазнањима. Намјена курсева није једнократна употреба, већ креирање материјала који ће константно бити водич за све особе која из своје перспективе желе да сазнају нешто више о дијабетесу.&lt;/p&gt;
&lt;h2 style="text-align:justify;line-height:normal;margin:10pt 0in 0pt"&gt;&lt;font size=4&gt;Како су реализовани&lt;/font&gt;&lt;/h2&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;На иницијативу Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, тј. Пројекта “Диабетес меллитус 2010-2013”, а у сарадњи са стручњацима из Координационог комитета за борбу против дијабетеса Републике Српске, те креативцима и професионалцима из области електронског образовања, уз кориштење савремених алате за продукцију садржаја креирана су &lt;b&gt;4 онлине курса&lt;/b&gt; усмјерена на различите групе корисника. У изради наведених курсева кориштен је материјал од око 1 500 страница експертских анализа и предавања, те статистичких података. &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;b&gt;Наведени курсеви налазе се на сљедећој страници &lt;/b&gt;&lt;a shape=rect href="http://www.edukacija.ezdravlje.org/"&gt;&lt;b&gt;www.edukacija.ezdravlje.org&lt;/b&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;h2 style="text-align:justify;line-height:normal;margin:10pt 0in 0pt 0.5in"&gt;&lt;font size=4&gt;Kурс за докторе медицине&lt;/font&gt; &lt;/h2&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt 0.5in"&gt;Курс који је уједно и најсложенији и бави се детаљном анализом болести, кроз епидемиологију дијабетеса, патофизиологију дијабетеса, дијагностику и терапију дијабетеса, превенцију дијабетеса, развој акутних и хроничних компликација, те информације о најновијим достигнућима у области развоја контроле ширења дијабетеса&lt;/p&gt;
&lt;h2 style="text-align:justify;line-height:normal;margin:10pt 0in 0pt 0.5in"&gt;&lt;font size=4&gt;Kурс за медицинске сестре/техничаре &lt;/font&gt;&lt;/h2&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt 0.5in"&gt;Курс који се бави тематиком везаном за свакодневан рад медицинске сестре/техничара, у вези са дијабетесом. Наведени курс, из угла медицинских сестара/техничара, описује информације о физичкој активности, исхрани, самоконтроли дијабетеса, акутним и хроничним компликацијама (нарочито прегледу стопала обољелих од дијабетеса)&lt;/p&gt;
&lt;h2 style="text-align:justify;line-height:normal;margin:10pt 0in 0pt 0.5in"&gt;&lt;font size=4&gt;Kурс за обољеле од дијабетеса&lt;/font&gt; &lt;/h2&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt 0.5in"&gt;Обиман курс посвећен најширој групи – групи грађана која живи са дијабетесом. Курс води корисника кроз кратке теоријске детаље о болести, даје му јасне показатеље за препознавање симптома болести. Материјал корисника упућује на опасности и заблуде које су јављају код обољелих од дијабетеса и пружа инструкције како да се препозна болест, како да се носи са њом кроз контролу исхране, физичке активности и контролу стреса.&lt;/p&gt;
&lt;h2 style="text-align:justify;line-height:normal;margin:10pt 0in 0pt 0.5in"&gt;&lt;font size=4&gt;Kурс за превенцију дијабетеса &lt;/font&gt;&lt;/h2&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt 0.5in"&gt;Курс који на приступачан начин даје информације о корацима везаним за превенцију развоја дијабетеса и начина на који се приступа истој. Кроз курс су наведене кратке чињенице о болести које служе као приручник за сваку особу која долази или може доћи у додир са овом болести. Материјал се бави искључиво превентивом, узроцима и начином да рано препознате нездраве навике које воде ка стању дијабетеса. Концептуално, курс дефинише јасна упутства за контролу исхране, физичке активности и даје смјернице за здрав живот.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;b&gt;&lt;font size=4&gt;&lt;br&gt;
Зашто су нам потребни нови начини едукације?&lt;/font&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;h2 style="text-align:justify;line-height:normal;margin:10pt 0in 0pt 0.5in"&gt;&lt;font size=4&gt;Поштовање времена корисника&lt;/font&gt;&lt;/h2&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt 0.5in"&gt;Сваки појединац има доба дана у којем брже функционише и успешније ради. Такође, савремени начин живота намеће бројне обавезе које је временски тешко ускладити. Онлине курсеви су примарно поштујући активности корисника и временски су врло фексилбилни, максимално прилагодљиви ритму живота сваког појединца који сам одређује време учења и диктира ритам.&lt;/p&gt;
&lt;h2 style="text-align:justify;line-height:normal;margin:10pt 0in 0pt 0.5in"&gt;&lt;font size=4&gt;Мјесто учења&lt;/font&gt;&lt;/h2&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt 0.5in"&gt;Онлине едукација пружа могућност да сами одаберете место које Вам највише одговара за учење или одржавање наставе. Избором амбијента у којем се полазник едукације осјећа најугодније лакше и боље се концентрише, а тиме и најбрже овладава жељеним градивом. Похађајући онлине курсеве у прилици сте нова знања стећи успешно без обзира где се налазите.&lt;/p&gt;
&lt;h2 style="text-align:justify;line-height:normal;margin:10pt 0in 0pt 0.5in"&gt;&lt;font size=4&gt;Доступност&lt;/font&gt;&lt;/h2&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:normal;margin:0in 0in 10pt 0.5in"&gt;Као полазници онлине курсева имате могућност неограничено пута понављати градиво које желите да научите. Без стреса учите брзином која вама одговара. Константна доступност материјала и стални увид у оно што учите омогућава Вам висок степен самокорекције и напредовања које видније сами можете пратити и проверавати.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 11 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Истраживање здравственог стања становништва Републике Српске</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/strazivanje_zdravstvenog_stanja_stanovnistva_Republike_Srpske_.aspx</link><description>
		&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, у сарадњи са Институтом за јавно здравство Републике Српске, и уз подршку Свјетске банке, је у 2010. години провело истраживање здравственог стања на репрезентативном узорку становништва Републике Српске. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Спроведено истраживање је показало низ позитивних резултата у многим областима здравствене заштите Републике Српске. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Посебно се истиче висок ниво приступачности здравственој служби, нарoчито породичном доктору. Позитиван резултат огледа се и у повећању броја превентивних услуга и учесталијем спровођењу скрининга (нпр. мамографија и Папаниколау тест) у здравственим установама примарне здравствене заштите, као и повећању задовољства корисника здравственим услугама. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Изузетан позитиван примјер удруженог дјеловања мјера здравственог система на унапређењу здравља становништва и одговорности појединаца за сопствено здравље прeдставља смањење преваленције пушења у популацији одраслог становништва Републике Српске.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Међутим, још увијек велики дио становништва не слиједи препоруке здравог понашања (као што су редовна физичка активност, правилна исхрана, безбједно понашање у саобраћају и др). Такође се запажа пораст преваленције високог крвног притиска и холестерола у популацији одраслог становништва, мада се то једним дијелом може приписати учесталијој примjени мјера секундарне превенције (примjена скрининга и ране дијагностике) у примарној здравственој заштити.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Карактеристике домаћинстава&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;a shape=rect name="OLE_LINK11"&gt;&lt;/a&gt;&lt;a shape=rect name="OLE_LINK10"&gt;Скоро осам пута &lt;/a&gt;већи проценат становника Републике Српске живи у кући (81,8%) него у стану (10,7%).&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Свако девето домаћинство у Републици Српској процјењује своје услове становања као лоше или врло лоше.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Мање од трећине домаћинстава (27,2%) у Републици Српској своје материјално стање оцјењује као лоше.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У односу на 2002 годину смањен је проценат домаћинстава чије је учешће трошкова за исхрану преко 70% и то са 30,5% у 2002. години на 10,5% у 2010. години.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Хигијенске навике&lt;/b&gt;&lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Сваки трећи становник не пере редовно руке. Зубе пере више од једном дневно 60,9% одраслог становништва. Чешће од три пута недељно се купа/тушира 52,7% одраслог становништва.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Исхрана&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Поврће свакодневно конзумира 61,5%, а воће 53,8% одраслог становништва Републике Српске. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У 2010. години у односу на 2002. годину смањен је проценат становништва који за припрему хране користи животињске масти (са 47,7% у 2002 на 29,5% у 2010.години).&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Око једне петине становника наводи да никада не размишља о здрављу приликом избора начина исхране.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Физичка активност&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У односу на 2002 годину, повећан је број становника који се бави физичким активностима три пута недељно у трајању од бар 30 минута, односно то чини сваки четврти становник.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Своје слободно време одрасли у највећем проценту (70,8%) проводе на седентарни начин.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Ухрањеност&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У Републици Српској прекомјерну тјелесну масу има више од половине становништва (57,6%), од чега је једна петина гојазна (21,6%). &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У односу на 2002 годину повећан је проценат гојазног становништва то то са 19,6% на 21,6%. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Вриједности холестерола, триглицерида и шећера у крви &lt;/b&gt;&lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У Републици Српској повишене вриједности холестерола у крви у односу на референтне вриједности има 61,2% становништва, триглицерида –58,6%, а шећера 23,7%. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 8.35pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 8.35pt"&gt;&lt;b&gt;Повишени крвни притисак&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 8.35pt"&gt;Проценат становништва који је на мјерењу имао повишене вриједности за систолни (≥140 mmHg ) или за дијастолни (≥90 mmHg ) крвни притисак је виши у 2010.години (47,0%) у односу на 2002. годину (42,1%).&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Пушење&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У Републици Српској 31,0% одраслог становништва су пушачи (28,7% становништва пуши свакодневно, а 2,3% повремено). У односу на 2002 годину запажа се пад броја пушача за 3,7%. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Дуванском диму на јавним мјестима у Републици Српској изложено је 80,7% становника, а у кући 60,1% становника. На радном мјесту проценат становника изложених дуванском диму износи 53,6%, што је значајно више у поређењу са 2002. годином (36,5%).&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Употреба алкохола&lt;/b&gt;&lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; У 2010. години забиљежен је значајан пораст процента становништва које &lt;b&gt;&lt;span style="text-decoration:underline"&gt;не&lt;/span&gt;&lt;/b&gt; конзумира алкохол (55,7 %) у односу на 2002. годину (35,1%).&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Сексуално понашање &lt;/b&gt;&lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Од укупног броја одраслог становништва које је имало сексуалне односе са нерегуларним партнером у току последњих 12 месеци, чак 39,3% је изјавило да приликом последњег сексуалног односа није користило кондом. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Знање о &lt;/b&gt;&lt;b&gt;HIV&lt;/b&gt;&lt;b&gt;/&lt;/b&gt;&lt;b&gt;AIDS&lt;/b&gt;&lt;b&gt;-u&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У Републици Српској само 38,8% одраслог становништва је информисано и зна где може да се тестира на вирус сиде. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Правилно идентификује начине превенције сексуалне трансмисије ХИВ-а и одбацује заблуде везане за трансмисију само 12,5% одраслог становништва. Особе млађе животне доби у већем проценту правилно идентификују начине превенције сексуалне трансмисије HIV-а&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Процјена сопственог здравља&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Нешто више од половине становништва (54,4%) Републике Српске процјењује своје здравље као добро и врло добро&lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;O&lt;/b&gt;&lt;b&gt;боље&lt;/b&gt;&lt;b&gt;в&lt;/b&gt;&lt;b&gt;a&lt;/b&gt;&lt;b&gt;њ&lt;/b&gt;&lt;b&gt;е становништва&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Обољевање становништва је процењивано на основу изјава испитаника о дијагностикованим обољењима и стањима, као и на оснву мерења крвног притиска, телесне масе и телесне висине.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Најучесталије обољење дијагностиковано у години која је претходила истраживању био је повишени крвни притисак (29,3%), чија је преваленција за 10% виша у односу на 2002. годину. Слиједе реуматска обољења (16,3%) са мањом учесталошћу него 2002. године, затим повишене масноће у крви (9,9%), и шећерна болест (6,0%). &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Ментално здравље &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У 2010. години дошло је до смањења процента становништва које је под стресом/притиском (44,5%) у односу на 2002. годину (60,3%).&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Познавање ризика по здравље&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Да својим понашањем ризикује да оболи изјавило је 37,8% становништва (од гојазности 20,0%, повишеног крвног притиска 17,3% и болести срца и крвних судова срца 17,1%). &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Међу становништвом које је свјесно да својим понашањем ризикује да оболи од болести срца и крвних судова, више од двије петине (41,8%) има удружене факторе ризика (истовремено присутно пушење, низак ниво физичке активности и кориштење масти животињског поријекла у исхрани). &lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Скрининг (рано откривање обољења)&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У популацији жена од 40 до 70 година живота свака четврта жена (24,9%) је обавила мамографски преглед дојке у посљедње три године. Савјет за извођење самопрегледа дојки добило је 43,9% жена старих 18 и више година. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У Републици Српској је према резултатима истраживања из 2010. године Папаниколау тест урађен свакој трећој жени са 18 и више година старости (33,0%), док је у 2002. години овај тест обављен код мањег процента жена овог узраста (25,8%). &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Кориштење здравствене службе&lt;/b&gt;&lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Преко три четвртине становника Републике Српске (75,8%) се због свог здравственог проблема прво обраћа доктору породичне медицине. У години која је претходила истраживању одрасли становници Републике Српске су у просјеку 3,3 пута посјетили породичног доктора.&lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Најчешћи разлог посјете породичном доктору је постојање тегоба због болести (36,2%), потреба за прописивањем лијекова (28,1%), док тек сваки пети становник долази породичном доктору ради контроле здравља. &lt;b&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Дијагностичке услуге у примарној здравственој заштити су се у највећем проценту обављале истог дана, тј. без чекања. Само 3% становника у 2010. години је чекало дуже од мјесец дана на дијагностичке прегледе. &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У последњих 12 месеци само једна петина становника је користила стоматолошке услуге (просјечно 2,7 пута). &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Услуге доктора медицине и стоматолога који раде у приватној пракси је у току претходних 12 мјесеци користило 16,3% становника Републике Српске.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Лијекови &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt; &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;У односу на 2002 годину повећан је проценат становника који узимају лијекове по савјету доктора (са 33,2% у 2002. на 40,7% у 2010. години).&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Проценат оних који самоиницијативно узимају лијекове се удвостручио у 2010 години (са 11,9% у 2002. години на 23,5% у 2010. години) и то најчешће због главобоље и болова у зглобовима.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="margin:0in 0in 0pt"&gt;&lt;b&gt;Задовољство корисника пруженом здравственом заштитом &lt;/b&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Највећи проценат становништва Републике Српске (90,5%) је задовољан услугама породичне медицине у протеклих 12 мјесеци, као и услугама стоматолога.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt;Лјечењем у болници задовољно је 79,2,% становника који су били хоспитализовани у пољедњих 12 месеци.&lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p class=Default style="text-align:justify;margin:0in 0in 0pt"&gt; &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Thu, 03 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Отворен Завод за стоматологију</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Otvoren_Zavod_za_stomatologiju.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић данас је свечано отворио Завод за стоматологију који ће становништву Републике Српске учинити доступнијом специјалистичку стоматолошку здравствену заштиту. Пројекат реконструкције простора и опремања Завода за стоматологију коштао је 524.000 КМ од чега је за реконструкцију простора утрошено 84.000 КМ, док је за набавку опреме утрошено 440.000 КМ.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Завод за стоматологију је високоспецијализована здравствена установа гдје се  пацијентима  пружају  специјалистичке услуге из свих области стоматологије,  oдносно,  оралне хирургије, болести уста, болести зуба, ортодонције, превентивне и дјечије стоматологије, стоматолошке протетике. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;„Завод за стоматологију има велики значај за Републику Српску, која није имала институцију на овом нивоу, јер је стоматолошка заштита била на примарном нивоу у домовима здравља. Завод за стоматологију ради у оквиру простора Дома здравља Бањалука. Ово је и мјесто на коме ће студенти Стоматолошког факултета обављати праксу, укључујући све специјализације и научно истраживачки рад из области стоматологије“, рекао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић. &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Он је додао да се потреба за оваквом институцијом наметнула због катастрофалних показатеља стања здравља зуба, посебно код дјечије популације, што се одразило на читаву генерацију која је сада у адоласцентном или раном животном добу, а која има веома лошу оралну хигијену.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Директорица Завода за стоматологију Ранка Кнежевић рекла је да Завод за стоматологију посједује савремено опремљену зуботехничку лабораторију за израду  свих врста протетских надокнада и ортодонтских апарата.&lt;br&gt;
&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;„Заједно са колегама са стоматолошког одсјека Медицинског факултета  у Бањој  Луци, радимо и на израду Превентивног програма који ће првенствено здравствено-васпитним радом са трудницама, те дјецом предшколског и школског узраста, вршити мотивацију да се поведе више рачуна о здрављу уста и зуба, указујући на факторе ризика који могу да доведу до појаве обољења“, рекла је Кнежевић.&lt;br&gt;
&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Он је нагласила да са овјереном здравственом књижицом и уз упутницу ординирајућег доктора стоматологије или доктора породичне медицине пацијенти у Заводу за стоматологију становништво може добити стоматолошку услугу специјалиста уз плаћање партиципације.&lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;Услугу у Заводу за стоматологију могуће је добити и без упутнице, с тим да се онда плаћа пуни износ цијене услуге.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Wed, 02 Nov 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Стефан Милић, министар на један дан отворио први симпозијум о радиотерапији у Бањалуци</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Stefan_Milic_ministar_na_jedan_dan_otvorio_prvi_simpozijum_o_radioterapiji_u_Banjaluci.aspx</link><description>
		&lt;p&gt;International Medical Centres  (Центар за радиотерапију Бања Лука) у сарадњи са  Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске организовали су данас први међународни симпозијум о радиотерапији који је окупио стручњаке из ове области из Европе и земаља региона. &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Циљ симпозијума је свеобухватно и мултидисциплинарно сагледавање актуелности у области реадиотерапије, као једног од модалитета лијечења онколошких пацијената. Посебан акценат је стављен на интензитет модулисану теарпију (ИМРТ) која је данас стандард у лијечењу онколошких пацијената у сваком савременом радиотерапијском центру у свијету. Симпозијум би требао допринијети унапређењу знања о начинима и техникама лијечења карцинома и њиховој примјени у пракси. &lt;/p&gt;
&lt;p&gt;„Отварањем Центра за радиотерапију у Бањалуци, Република Српска је добила квалитетну здравствену установу са модерном технологијом и са екипом доктора која је спремна да уведе најновије процедуре у овој области. Наши пацијенти сада, у најпогоднијем времену добијају одговарајућу терапију, а уз сарадњу болничких капацитета Клиничког центра имају и могућност смјештаја. Важно је напоменути да су трошкови лијечења и даље на истом  нивоу као и онда када су пацијенти морали ићи на терапију у Србију“, рекао је савјетник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске Милан Скробић&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Директор Интернационалног медицинског центра за радиотерапију Бањалука Маријан Билић рекао је да ће предавања држати стручњаци из Енглеске, Аустрије, Швајцарске и Данске, уз госте из земаља региона и свих медицински центара у БиХ.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;„Центар за радиотерапију  је установа која посједује најмодернију опрему у региону, гдје се осим 3Д конформалне терапије и брахитерапије, примјењује и ИМРТ терапија, што је јединствено у региону.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Према његовим ријечима, за годину дана од почетка рада Центар је имао 1 500 нових пацијената. &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Симпозијум је отворио министар здравља и социјалне заштите на један дан Стефан Милић из Милића који је истакао да му је велика част што је у улози министра здравља и социјалне заштите на један дан. &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
„Ово је изузетна прилика да млади људи на један дан замјене министре и уједно се упознају са радом министарстава и науче нешто ново из области у којима су ангажовани. Министарство здравља и социјалне заштите, како ме је јутрос упознао колегиј, посебну пажњу посвећује превенцији, али и лијечењу малигних обољења. Овај симпозијум је само један од позитивних доказа колико се у Републици Српској ради на побољшању здравствене заштите становништва“, рекао је Милић.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 28 Oct 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Министар здравља и социјалне заштите на један дан посјетио Институт за јавно здравство Републике Српске</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Stefan_Milic_ministar_na_jedan_dan_posjetio_Institut_za_javno_zdravstvo_Republike_Srpske.aspx</link><description>
		&lt;p style="text-align:justify;line-height:130%;margin:0in 0in 0pt;background:white"&gt;У оквиру пројекта Омладинског савјета Републике Српске, под називом &amp;quot;Министар на један дан&amp;quot;, који је подржала Влада Републике Српске, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске на један дан Стефан Милић из Милића, посјетио је данас Институт за јавно здравство Републике Српске гдје се састао са директором др Слободаном Станићем који га је упознао са активностима које ова установа обавља.&lt;br&gt;
 &lt;br&gt;
&amp;quot;Заједно са директором Института за јавно здравство Републике Српске, обишао сам Службу епидемиологије, пошто је сад у току вакцинација против сезонске грипе, па сам хтио да се лично увјерим како протиче тај процес, те јесу ли грађани заинтересовани. Обишао сам и  Центар за добровољно савјетовање и тестирање на ХИВ /АИДС&amp;quot;, рекао је министар на један дан Стефан Милић.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Министра здравља и социјалне заштите на један дан занимало је гдје се врше микробиолошке и хемијске анализе намирница, вода и предмета опште употребе и шта се све тренутно  у Институту контролише, те је током званичне посјете обишао и службе Микробиологије и Санитарне хемије.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
„Интересовало  ме је и колико наши грађани брину о начину исхране, па сам накратко поразговарао и са љекарима у Савјетовалишту за правилну исхрану“, рекао је Милић.&lt;/p&gt;
</description><pubDate>Fri, 28 Oct 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Потписана Бањалучка декларација</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Potpisana_Banjalucka_deklaracija.aspx</link><description>Представници десет земаља чланица Здравствене мреже југоисточне Европе, као и представници међународних организација предвођени Свјетском здравственом организацијом, потписали су данас на Трећем форуму министара здравља Бањалучку декларацију којом се обавезују на интегрисани приступ здравственој заштити.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић истакао je да je Трећи форум министара здравља одржан у Бањалуци сигурно један од највећих догађаја који се десио у спољнополитичком смислу, не само кад је здравство питању већ и шире.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
 „Бањалука је ова три дана представљала Републику Српску и БиХ на међународном плану. То је велики успјех за све нас, плод једне сарадње и наших заједничких напора да покажемо да можемо не само на домаћем већ и на међународном плану остваримо све оно што смо и обећали прије неколико година“, рекао је Шкрбић.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
 „Овом повељом све земље регије су се обавезале да ће у области здравства развијати заједничке регионалне пројекте и да ће у наредних десет и више година чинити све напоре да проведу у дјело оно што је био мото форума, а то је „Здравље у свим политикама““, рекао је министар цивилних послова БиХ Средоје Новић новинарима након потписивања декларације.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Новић је изразио увјерење да ће и БиХ и друге земље наћи начина да све сегменте друштва укључе у сектор здравства, како би превенција болести била број један, а лијечење тек спорадично.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Изражавајући задовољство што повеља Трећег форума минстара здравља југоисточне Европе носи префикс бањалучка, министар Новић је нагласио да министарства здравља у БиХ добро сарађују и да је управо резултат њихове добре сарадње и координације, без задирања у међусобне надлежности, организација и одржавање форума министара регије у Бањалуци.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Министар здравља Федерације БиХ Русмир Месиховић рекао је да су све активности министарстава здравља у БиХ интегрисане у Бањалучкој декларацији, што подразумјева сарадњу са секторима образовања, унутрашњих послова, социјалне заштите и другим секторима.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
 „У наредном периоду инсистираћемо на превентивним мјерама и програмима како би спријечили омасовљавање незаразних обољења од којих умире у око 70 одсто становништва“, рекао је Месиховић.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Он је нагласио да је сарадња министарстава здравља у БиХ одлична и да тренутно нема отворених питања у њиховој сарадњи.&lt;br&gt;
</description><pubDate>Fri, 14 Oct 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item><item><title>Почео Трећи форум министара здравља из југоисточне Европе</title><link>http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/media/vijesti/Pages/Poceo_Treci_forum_ministara_zdravlja_iz_jugoistocne_Evrope.aspx</link><description>
		&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;Министри здравља из југоисточне Европе посветиће два дана разматрању начина на које укључити и друге важне секторе на смањењу стопе смртности и болести у својим земљама. Трећи форум министара здравља се одржава 13. и 14. октобра 2011. године у Бања Луци, у Босни и Херцеговини, а на њему учествују министри здравља и високи званичници из десет земаља чланица Здравствене мреже југоисточне Европе (SEEHN).[1] &lt;br&gt;
 &lt;br&gt;
Форум је јединствено тијело формирано у контексту Пакта стабилности за југоисточну Европу након краха привреде и конфликта који је покидао регион на дијелове током '90-тих година. Током посљедње деценије, министри здравља у земљама чланицама Форума су блиско сарађивали и радили заједно са Свјетском здравственом организацијом (WHO) за Европу у оквиру формалне регионалне сарадње у области јавног здравства коју сада подржава Савјет за регионалну сарадњу (RCC). [2]&lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;Незаразне болести као што су малигна обољења, болести срца, респираторне болести, мождани удар и дијабетес представљају највеће узрочнике смртности у датим земљама, али и широм цијелог региона Европе у којем дјелује Свјетска здравствена организација гдје су у 86% узрок смртности и чине 77% опетерећења друштвене заједнице усљед болести. Иако се у цијелом региону животни вијек продужава, неједнакости су ипак и даље присутне. Чак се и у земљама чланицама Здравствене мреже ЈИЕ које већ дуги низ година размјењују искуства и политике, животни вијек креће од 69 година у Републици Молдавији до 81 годину у Израелу.   &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;„Већ дуги низ година блиско радимо са регионом и познати су нам многи импресивни резултати постигнути у области здравства“, рекла је регионална директорица Свјетске здравствене организације за Европу, |Жужана Јакаб. „Упоредо са улагањем даљих напора на јачању система здравства, морамо и да сада директно побиједимо ове болести уз помоћ приступа ‘здравље у свим политикама’ који превазилази сам сектор здравства и обухвата многа подручја власти која утичу на здравље и добробит људи“. &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;„Здравље у свим политикама“ је приступ који заузима високо мјесто у државним плановима и програмима. Свјетска здравствена организација ради на изради нове европске политике за здравље и добробит, „Здравље 2020“, којом се одобрава овај приступ и у даљем раду ослања на лекције научене из примјене Талинске повеље „Здравствени системи за здравље и благостање“. Осим тога, политичком декларацијом о незаразним болестима коју је у септембру 2011. године донијела Генерална скупштина Уједињених нација наглашава се потреба да се државне политике ојачају како би биле подршка интерресорним државним политикама и плановима. Декларација је донешена одмах након што је Европско управно тијело WHO-а, састављено од представника 53 државе у региону Европе, прихватило акциони план за незаразне болести Свјетске здравствене организације за Европу. Ови главни циљеви политика су засновани на чврстом доказу о томе шта је у пракси изводљиво.        &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;„Савјет за регионалну сарадњу је Здравственој мрежи ЈИЕ континуирано пружао организациону и стручну помоћ“, рекао је генерални секретар Савјета, Хидо Бишчевић. „Смањење сиромаштва, здравље и сигурност на раду, развој иновација и дигитализације, боље коришћење ресурса и заштита животне средине представљају главна подручја у оквиру којих се активности регионалне сарадње у области јавног здравства могу међусобно повезати“. &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;Форуму под називом „Здравље у свим политикама југоисточне Европе: заједнички циљ и одговорност“ присуствују министри здравља из земаља чланица Здравствене мреже ЈИЕ, које су уједно и чланице Савјета, те партнери попут Европске комисије, Савјета Европе, Развојне банке Савјета Европе, Међународне организације за миграције, као и креатори политика из различитих сектора.   &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;Очекује се да ће министри које учествују на Форуму у петак, 14. октобра, потписати Бањалучку повељу којом ће се указати на опредјељеност министара здравља из земаља региона да раде на укључивању аспекта здравља у све политике. &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;Форум организују Предсједништво, Извршни одбор и Секретаријат Здравствене мреже југоисточне Европе, заједно са Регионалном канцеларијом Свјетске здравствене организације за Европу и Савјетом Европе, а у оквиру Савјета за регионалну сарадњу, те у сарадњи са Босном и Херцеговином коју представља Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, Министарство здравља Федерације Босне и Херцеговине и Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске. &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 12pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;--------------------------------------------------------------------------------&lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;[1] Поменуте земље су: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Република Молдавија, Румунија, Србија и Бивша Југословенска Република Македонија. Словенија такође учествује у Здравственој мрежи ЈИЕ, а Израел јој се придружио током трајања Форума. &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt;[2] Здравствена мрежа југоисточне Европе (СЕЕХН) је формирана уз подршку Свјетске здравствене организације за Европу у контексту Пакта стабилности за југоисточну Европу који представља прву свеобухватну стратегију међународне заједнице за спрјечавање конфликта у сврху јачања напора земаља усмјерених ка подстицању мира, демократије, поштивања људских права, привредног напретка и безбједности. Савјет за регионалну сарадњу је наслиједио Пакт стабилности као заједнички оквир за земље из региона у сврху промоције сарадње и европских и евро-атлантских интеграција југоисточне Европе, а све да би се подстакао развој на корист грађана региона.   &lt;/p&gt;
&lt;p style="line-height:normal;margin:0in 0in 10pt"&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p style="margin:0in 0in 10pt"&gt; &lt;/p&gt;
</description><pubDate>Thu, 13 Oct 2011 00:00:00 GMT</pubDate></item></channel></rss>
