Sign In

Интервју министра Сузане Гашић за дневни лист "Глас Српске"

Објављено:

​Кампања "Доживи Српску" показала се као добар потез у вријеме пандемије вируса корона, што потврђује и податак да је до сада искоришћено више од 16.800 туристичких ваучера широм Републике, а да ли ћемо и на зимовање са њима, зависиће од епидемиолошке ситуације.

Истакла је то у интервјуу за "Глас Српске" министарка трговине и туризма Сузана Гашић, нагласивши да је сеоски туризам велика шанса за Српску.

- Мала сеоска домаћинства имала су добру посјећеност током овог љета и показало се да је то сегмент у који треба улагати - истакла је Гашићева.

ГЛАС: Колико је ваучера искоришћено и на којим дестинацијама?

ГАШИЋ: Кампања "Доживи Српску" имала је добар одјек у јавности. Иако су људи на почетку били опрезнији због епидемиолошке ситуације, значајнији пораст броја заинтересованих за ваучере биљежимо од тренутка када смо измијенили уредбу којом смо смањили број ноћења као услов. Највише посјета забиљежено је у бањским центрима, као и у етно-селу Станишићи и на Јахорини. Осим тога, и национални паркови биљеже велики број посјетилаца, као и Требиње.

ГЛАС: Да ли ће нешто слично бити организовано и током зимске туристичке сезоне? Постоји ли могућност да туристички ваучери заживе и у наредним годинама?

ГАШИЋ: Туристички ваучери су мјера која је донесена с циљем помоћи привреди. Видјећемо како ће се развијати епидемиолошка ситуација, имајући у виду да долази и сезона грипа. У складу с тим доносићемо одлуке у вези са продужењем овог пројекта. Ако процијенимо да би то био добар потез, размишљаћемо и у том правцу.

ГЛАС: Осим те, покренута је и кампања "Уживај у Српској", можете ли рећи нешто више о тој кампањи, у чему се огледа њен значај?

ГАШИЋ: Направили смо промотивни спот како бисмо свима показали да је Српска сигурно мјесто гдје се може доћи на одмор или због пословних обавеза, без страха од заразе. Нагласили смо значај одговорности свих, у смислу коришћења маски на јавним мјестима и других превентивних мјера.

ГЛАС: Како се пандемија одразила на сектор трговине и туризма?

ГАШИЋ: Пандемија је негативно утицала како на сектор туризма, тако и на сектор трговине, иако то можда са неког аспекта и није изгледало тако јер су на почетку продавнице биле пуне. Међутим, и трговци су забиљежили одређен пад промета јер су грађани на почетку куповали само поједину робу и штедјели на другим производима. Сектор туризма је највише погођен, како на свјетском нивоу, тако и у Републици Српској.

ГЛАС: Колика је штета у тим секторима?

ГАШИЋ: Оно што конкретно знамо за првих осам мјесеци ове године јесте да је забиљежен пад од око 40 одсто у наплати боравишне таксе. Осим тога, туриста је мање за око 50 одсто. Број страних туриста у протеклом периоду је био занемарљив, с обзиром на затворене границе.

ГЛАС: Да ли се и на који начин помогло сектору трговине да превазиђе настале потешкоће?

ГАШИЋ: Како су мјере доношене и сектор трговине је био обухваћен мјерама Владе РС, првенствено мислим на исплате плата и доприноса јер смо били свједоци да је продавницама са одређеним производима био забрањен рад у неком периоду. И послодавци у сектору трговине имали су могућност одгоде плаћања доспјелих обавеза, рата кредита, те могућност подизања повољнијих кредита које нуди Гарантни фонд РС.

ГЛАС: Да ли су уочене неправилности након што је престала да важи уредба о ограничавању маржи која је допринијела да у јеку пандемије не дође до поскупљења производа?

ГАШИЋ: Након укидања уредбе нису забиљежени никакви озбиљнији поремећаји у цијенама. То је успјех Владе РС јер смо правилно процијенили када је требало да се уведе та уредба да бисмо заштитили наше грађане који су могли бити изманипулисани на различите начине, а с друге стране добро смо процијенили и када је потребно укинути уредбу. Није било озбиљнијих поскупљења, а с обзиром на то да имамо стабилно снабдијевање свим врстама робе, није ни било потребе да долази до осцилације цијена, а није било већих поскупљења ни нафтних деривата.

Радници

ГЛАС: Имате ли податак колико је радника остало без посла?

ГАШИЋ: Од Завода за запошљавање Републике Српске на седмичном нивоу добијамо извјештаје о динамици кретања радне снаге на евиденцији овог завода и према тим показатељима од половине марта до октобра ове године око 14.300 радника пријављено је на евиденцију Завода. У истом периоду, 14.700 радника одјављено је са евиденције Завода због проналаска запослења или самозапослења, те можемо говорити о повећању броја запослених за око 400 радника и примјетном позитивном тренду запошљавања и флуктуацији радне снаге. У сектору трговине и угоститељства јесте било отпуштања и када упоредимо број пријављених и одјављених са бироа, подаци говоре о 400 радника који су остали без посла у сектору трговине и 300 у угоститељству.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.